Tajna baza SFRJ: Najskuplji projekat Jugoslavije i mit o svemirskom programu
Pod šifrom Objekat 505, podzemni aerodrom Željava, smešten na granici Hrvatske i BiH, između Plitvičkih jezera i Bihaća, i danas izaziva veliku pažnju javnosti. Ova gigantska vojna baza, sa tunelima dužine 3,5 kilometra, širokim 20 i visokim 8 metara, predstavlja najveći podzemni aerodrom na Balkanu.
Izgradnja je počela 1955., a ceo objekat, po zamisli inženjera Dragoslava Sobotke, bio je završen 1968. godine. Jugoslavija je u ovaj projekat uložila milijarde dolara – kako bi mogla da smesti do 120 aviona, njihove posade, arsenal oružja, kao i zalihe hrane, goriva, lekova i drugih potrepština za višenedeljni boravak u potpunoj izolaciji. Baza je imala sopstveni izvor vode i struje, a bila je projektovana da izdrži i nuklearni udar.
Foto: Unsplash
Katastrofa iznutra
Tokom raspada Jugoslavije, baza je korišćena i u ratu devedesetih, ali je 1992. JNA odlučila da je uništi, unutar kompleksa je aktivirano 56 tona eksploziva, što je izazvalo potrese i ogroman požar koji se mogao videti kilometrima unaokolo. Danas je Željava tek ruševina u zoni prepunoj mina, sa tunelima koji prete urušavanjem i sadrže otrova i radioaktivnih materijala.
Mitovi i teorije zavere
Zanimanje za ovaj prostor ne prestaje, pogotovo nakon filma „Houston, imamo problem“ slovenačkog reditelja Žige Virca. Dokumentarac istražuje teoriju zavere prema kojoj je Josip Broz Tito u tajnosti prodao jugoslovenski svemirski program SAD-u, a navodno je upravo u podzemlju Željave razvijana tehnologija kojom je poslat prvi čovek na Mesec.
Prema toj priči, Željava je trebalo da bude najveći tajni svemirski centar u Evropi. Naravno, NASA je odlučno demantovala ovu tvrdnju, ističući da je apsurdno verovati kako je američki predsednik Džon Kenedi kupio svemirski program od Jugoslavije.
Uprkos minama, opasnim gasovima i policijskim patrolama, Željava danas privlači avanturiste, ljubitelje napuštenih prostora i urbane istraživače, koji voze po napuštenim pistama i istražuju mračne tunele.
Da li ovaj prostor ima potencijal da postane kulturni ili turistički centar, možda čak i mesto za koncerte, festivale ili muzejske postavke, ostaje da se vidi u budućnosti.
