Susret sa umetnošću Miloša Šobajića u Muzeju grada Beograda
U Salonu Muzeja grada Beograda izložene su slike čuvenog slikara Miloša Šobajića. Odabrana umetnička dela su poklon koji je još za života namenio našem glavnom gradu. Ulaz je otvoren za posetioce.
Za Miloša Šobajića Beograd je bio mesto i stvaranja i pripadanja. Snaga koju je živeo u njegovim delima prepoznala je i svetska publika. Da je bio veliki patriota se zna, a manje poznato je da je veliki deo njegovog stvaralaštva obeležilo njegovo ne lako odrastanje.
„Ta njegova eksplozija, ta ekspresija kroz eksploziju, njegova suština i ličnost jeste bila vođena progonom, odnosno njegovim rođenjem, što je na neki način obeležilo njegovo stvaralaštvo s obzirom na to da je rođen u Slavoniji u Hrvatskoj u vreme kada su padale bombe, u belilu, snegu, tokom zime. Tako se u njegovim slikama često vidi krv, vidi se zaista život, ali i mučenje, patnja, progon“, istakla je Maja Iskjerdo, supruga Miloša Šobajića.
Problemsko težište njegovih dela je čovek. Raskorak u kojem pokušava da pronađe najitnimnije delove sebe. Na slikama dominiraju ekstremiteti, a detalji kao što su noge ili ruke oslikani Šobajićevim idejama, nikoga ne ostavljaju bez utiska.
„Šobajića ljudi jako vole. Prepoznatljiv je imenom svojim, gestom, velikim formatima, jednako dobro je baratao i slikom i skulpturom. Njegove skulpture su u stvari trodimenzionalne slike, prosto jedna slika koja je osvojila prostor i ljudi to znaju, znaju ovaj kolorit“, navodi Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.
„Iako je kao mlad beogradski umetnik dobio atelje u kući u kojoj je stvarao Pikaso i napravio zavidnu karijeru u Francuskoj, Miloš se vratio korenima. Serijom slika Koraci, od kojih neke možemo videti ovde, zapravo se vraća u Beograd, koji je za njega bio više od grada u kojem je živeo – to je mesto stvaranja, ali i pripadanja. Na Topličinom vencu, u okviru Muzeja grada Beograda, želeo je da bude njegov živ legat, mesto susreta umetnosti i ljudi“, objašnjava Maja Iskjerdo.
Moćan slikar gesta koji publiku ne ostavlja ravnodušnom. Poslednjih 20 godina njegovog stvaralaštva dominiraju bela, plava i crvena boja, što može da se poistoveti sa našom zastavom, i ljubavlju koju je imao prema našoj zemlji.
