Stres i burnout – kako se prepoznaju i prevazilaze?

Šta je stres na radnom mestu?

Da bismo govorili o stresu na radnom mestu, prvo treba da ga definišemo. Stres je psiho-fiziološka reakcija organizma na neke okolnosti u poslovnom kontekstu ili okruženju, koje nadilaze naše trenutne kapacitete da ih uspešno rešimo ili da se adekvatno nosimo sa njima. Te okolnosti mogu biti stresori okruženja (buka, neadekvatno osvetljenje), stresori same profesije (preveliki broj zahteva, pritisak zbog rokova, prekovremeni rad) i socijalni stresori (konflikti na poslu, atmosfera neslaganja).

Kako se prepoznaje stres?

Stres na poslu može se prepoznati po različitim psihološkim i emocionalnim reakcijama. Razdražljivost, cinizam prema poslovnim zadacima, pojačana anksioznost, osećaj besa ili ozlojeđenosti prema kolegama i osećaj bespomoćnosti su neke od njih.

S druge strane, mogu se javiti i neke fiziološke reakcije, kao što su česte glavobolje, problemi sa varenjem, problemi sa snom, povišen krvni pritisak, emocionalno prejedanje, zloupotreba alkohola i druge.

Ovakve somatske reakcije su pokazatelji da moramo nešto da preduzmemo po tom pitanju, jer u suprotnom može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Jedan od njih je i sindrom izgaranja (burnout), koji je od ove godine postao i zvanična dijagnoza prema priručniku Svetske zdravstvene organizacije. Međutim, stres na poslu i sindrom izgaranja se razlikuju, ali prekomerni i nagomilani stres svakako je pokazatelj toga da treba da “usporimo”, ili barem da pronađemo neki način da ga se redovno oslobađamo.

Od čega zavisi nivo stresa koji osećamo?

Prema nekim istraživanjima, postoje profesije koje se smatraju stresnijim od drugih. Na toj listi našli su se advokati, medicinski radnici izloženi hitnim intervencijama, hirurzi, kardiolozi, građevinski radnici, vatrogasci i psihoterapeuti.

Međutim, stres na poslu ne zavisi samo od poslovnih zahteva, već i od same individue. Različiti ljudi reaguju različito na stres. Postoji koncept rezilijentnosti u psihologiji, koji podrazumeva individualne razlike u kapacitetima različitih osoba u nošenju sa stresom.

Rezilijentnija osoba će se bolje nositi sa stresom od one koja to nije. Osim toga, postoji i koncept hipersenzitivnosti, koji podrazumeva razlike u osetljivosti neurona na unutrašnje i spoljašnje stimuluse kod različitih osoba. Hipersenzitivne osobe imaju intenzivnije psihološke i fiziološke reakcije na stres od onih koje to nisu.

Kako se osloboditi stresa?

Kako se ljudi međusobno razlikuju po svojim kapacitetima podnošenja stresa, tako se razlikuju i prema načinima oslobađanja od stresa. Veoma je važno osvestiti kako se osećamo na poslu i u kojoj meri smo pod stresom.

Ako ne možemo da učinimo ništa po pitanju toga da nam se nivo stresa na poslu smanji, onda možemo da probamo da ga umanjimo nakon posla. Postoje različite aktivnosti koje mogu pomoći u tome: pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, redovno praktikovanje tehnika opuštanja i vežbi disanja, boravak u prirodi, pisanje dnevnika, crtanje, vajanje, korišćenje bojanki za odrasle i druge.

Ono što takođe može pomoći je postavljanje zdravih granica prema sebi i drugima, kao i razgovor. Bilo da je sa nekom bliskom osobom ili sa stručnim licem, razgovor može u značajnoj meri da nas oslobodi stresa, da nam olakša i da nam pomogne da ga prevaziđemo.

Šest korisnih saveta za smanjenje stresa

Šta sve možemo da uradimo?

Balans između poslovnog i privatnog života

Nekad je izazovno razdvojiti poslovni život od privatnog, posebno kada se radi prekovremeno ili posao nosi kući. Tada je ključan balans između ova dva aspekta. Naučiti reći NE je pola puta ka balansu. Dobra organizacija radnog dana, posvećenost poslu u toku radnog vremena i poštovanje svog slobodnog vremena omogućavaju efikasno suočavanje sa stresom.

Vodimo računa o sebi

Redovno bavljenje nekom fizičkom aktivnošću, spavati dovoljno, nalaziti vremena za druženje i zabavu sa prijateljima. Posle radnog vremena, najbolje je da se posvetite isključivo sebi i/ili porodici i da sve što se dešava na poslu ostavite tamo. Radite nešto što vas ispunjava, bilo da je to gledanje serije, čitanje, baštovanstvo… Ako ste dobrog fizičkog zdravlja moći ćete bolje da se nosite sa stresom.

Šta je to što mi smeta?

Saznajte šta vam tačno smeta na poslu. Da li su to kolege, šef ili zadaci. Zapišite na papir moguća rešenja kako biste rešili problem. Ako znate da ste učinili sve što je u vašoj moći da rešite problem, onda nemate više o čemu da brinete osim da pustite da se stvari odvijaju.

Prepoznavanje malih, ali važnih stvari

Vežbajte da cenite kolegu koji vam donosi vodu ili završava ono što niste stigli. Svaki put kada se nešto lepo desi na poslu, stavite to na papir. Uskoro ćete shvatiti da vaše radno mesto nije tako loše, nivo stresa će se smanjiti fokusiranjem na dobre stvari, a okruženje ćete doživljavati pozitivnijim.

Provodite vreme sa kolegama koji vam prijaju

Ne možemo da biramo kolege ili pretpostavljene, ali možemo da biramo sa kim ćemo provoditi vreme na pauzi. Zato pronađite način da svoj odmor provedete u pozitivnom okruženju, sa ljudima koji vas razumeju, koji su prijatni i zabavni. Na radnom mestu postoji bar jedna osoba sa kojom se možete opustiti i podeliti misli koje vas muče.

Zašto baš ovaj posao?

Mora da postoji neki razlog zašto ste izabrali baš taj posao. Pokušajte da se setite koji deo vašeg posla vam se posebno dopada. Da li možda nekome pomažete? Da li je reč o dinamici, kolektivu, dobroj plati? Većina ljudi je zadovoljnija ako vide da njihov rad ima smisla i da veštine koje poseduju imaju korist za opšte dobro.

Ukoliko primetite da ne možete na pravi način da se nosite sa stresom na poslu, uvek možete posetiti psihoterapeuta i porazgovarati na tu temu. Nema razloga da svakodnevno trpite toliki stres koji utiče na vaš celokupan život. Onima koji žele da razgovaraju na ovu temu, na DokTok platformi su dostupni stručnjaci za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji.