Šta krvna grupa može otkriti o vama: Ko je skloniji bolestima srca, a ko gubitku pamćenja
Krvna grupa može otkriti mnogo toga o zdravlju jedne osobe: kojim je bolestima sklonija, koja je verovatnoća da će imati poteškoća sa začećem i slično. Naravno, to ne mora nužno biti tako jer je za dosta stvari zaslužna i genetska predispozicija, kao i način života, ali svakako može pomoći u prevenciji određenih stanja.
Iako o tome koja smo krvna grupa razmišljamo tek kada je vreme da dobrovoljno damo krv ili kada se spremamo za neku hiruršku intervenciju, ona je mnogo više od par slova na medicinskom kartonu. Prisustvo A ili B antigena, kao i proteina poznatijeg kao RH faktor mogu uticati na zdravlje našeg tela, ali mogu biti i povezani sa rizikom od razvoja određenih oboljenja, prenosi portal Helti. Šta nam naša krvna grupa poručuje – čemu smo skloniji?
A, B i AB krvna grupa
Krvne grupe A, B i AB imaju između 25 i 30 procenata veći nivo proteina za zgrušavanje krvi. Zbog ove razlike u odnosu na one koji imaju 0 (nultu) krvnu grupu, osobe mogu biti i do 15 posto sklonije kardio-vaskularnim oboljenjima i fatalnim ishodima istih, navodi se u naučnoj studiji BMC Medisin.
Još jedan zanimljiv nalaz koji je proistekao iz ove studije povezan je sa povećanim rizikom od raka želuca. Naučnici sugerišu da je razlog tome inflamantorni odgovor organizma na Helicobacter pylori bakteriju, koja je uzročnik čira na želucu.
Osobe sa ovom krvnom grupom sklonije su i venskoj tromboemboliji – stvaranju ugrušaka koji se formiraju u dubokim venama nogu, prekona i ruku, pokazalo je istraživanje objavljeno u magazinu Blad Transfjužn. Ovaj rizik je posebno izražen kod osoba sa naslednom trombofilijom, stanjem u kome se krv izrazito zgrušava.
0 (nulta) krvna grupa
Imajući u vidu da 0 krvna grupa ima manje količine proteina koji pomažu u zgrušavanju krvi, ovi ljudi imaju manji rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, odnosno trombova. Međutim, to ne znači da je ona potpuno zaštićena od toga, upozorava hematolog Teri B. Gernshajmer.
Sa druge strane, prema istraživanju objavljenom u magazinu Hjuman Riprodakšn, žene sa nultom krvnom grupom imaju dvostruko veće šanse da imaju manje jajnih ćelija za oplodnju, kao i manje šanse da iznesu uspešnu trudnoću uz pomoć veštačke oplodnje.
AB krvna grupa
Jedno istraživanje u časopisu Neurolodži sugeriše da su ljudi sa AB krvnom krupom čak 82 posto skloniji razvoju kognitivnih smetnji u odnosu na one sa drugim krvnim krupama. Shodno tome, kod ovih ljudi je i rizik od raznoja demencije u kasnijem dobu drastično veći. Naučnici ovo povezuju sa višim nivoom faktora koagulacije VIII, koji učestvuje u zgrušavanju krvi.
A i B krvna grupa
Osobe sa krvnom grupom A ili B imaju i do 21 procenat veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 u poređenju sa ljudima sa nultom krvnom grupom, pokazuje istraživanje u magazinu Dajabitolodžia, pri čemu su oni sa B krvnom grupom najskloniji ovom oboljenju. Iako naučnici još uvek nisu ustanovili tačan razlog, pretpostavlja se da krvna grupa može uticati na GI mikrobiom, koji se dovodi u vezu sa metabolizmom glukoze.
