Fudbaleri Srbije će narednog utorka protiv Danske igrati najvažniji meč proteklih godina, jer u svojim rukama imaju borbu za mesto u osmini finala. Ali ako tamo žele da stignu, Piksijevi „orlovi“ će morati da menjaju stvari u svojoj igri
Od reportera RT Balkan Nebojše Markovića na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.
„Nego šta nego ćemo ići na pobedu! Kako ste drugačije mislili? Nisu oni pali s Marsa, nisu ljudi koji lete. Mi odlučujemo i ja to volim. Budite sigurni da ćemo dati zadnju kap znoja da dođemo do cilja. Druge nema, niti može biti“, samouvereno je rekao selektor Dragan Stojković dan posle remija Srbije protiv Slovenije.
Te su reči možda i najviše privukle pažnju javnosti – uz usputni komentar Piksija da su tri igrača kolabirala u poluvremenu meča – ali njegov početak obraćanja ponudio je značajniju konstataciju:
„Mogli smo da izgubimo, a nismo. Gol je došao u poslednji čas i ostavio nas u trci za dalje.“
Zato, ako Srbija želi u osminu finala, stvari moraju da se menjaju.
Selektor će morati da pronađe način da mu ekipa, rečima golmana Rajkovića nakon meča, ne počinje četiri utakmice u nizu u konfuziji i strahu. Moraće i da posloži protok igre između linija, i iznenadi Dance daleko više nego što je uspeo Slovence.
Možda bi snaga Srbije u meču za osminu finala mogla da leži u „generaciji Zed“, momcima dovoljno mladim da ne pamte poslednja učešća reprezentacije u nokaut fazama turnira.
„Trekvartista“ Samardžić zaslužio da ga češće gledamo
SOPA Images / Kontributor / Getty
Kada je Lazar Samardžić govorio za „Gazeta delo sport“ o odluci da ne potpiše za Milan sa samo 17 godina, rekao je i nešto što je u tom trenutku mnogima promaklo.
„Ja sam rođeni ‘trekvartista'“.
I selektor Stojković, kao neko ko je igrao u Italiji, zna da ovaj termin opisuje igrača koji najviše vremena provodi na prostoru između sredine i napadačke linije, i čija je uloga da stvara šanse za postizanje golova.
Baš ono što će Srbiji biti potrebno protiv Danske.
Clive Mason / Staff / Getty
Samardžićeva rola protiv Slovenije verovatno je i najviše nadahnula „orlove“ u kasnu ofanzivu koja je na kraju iznedrila vredan gol. Fudbaler Udinezea je pokazao kvalitet i direktnost, svakim potezom je pravio pometnju rivalu, a uz to, verovatno i osetio posebnu inspiraciju što nastupa na Euru u zemlji u kojoj je rođen i odrastao.
Samardžić pored kapitena Tadića, iza jednog špica, može da donese bolji balans i više opcija u protoku lopte iz odbrane ka napadu. Jer, za 13 minuta na terenu je iznedrio dovoljno mladalačkog poleta da je i selektor Stojković rekao da razmišlja o njemu kao jednoj od promena u startnoj postavi u odlučujućoj utakmici.
Ono što se italijanski komentator Rikardo Trevisani svojevremeno pitao o Lazarovim nastupima u Udinezeu, verovatno je sada na usnama navijača Srbije:
„Dragi Bože, šta treba da uradimo da bismo ga češće gledali na terenu?“
„Generacija Zed“ uzvraća udarac – da li bi klupa probudila Vlahovićev inat?
DeFodi Images / Kontributor / Getty
Ako već bude mesta za Samardžića u startnih 11 – a Stojković je u petak rekao „vrlo moguće“ – onda se nameće sastav Srbije sa jednim klasičnim napadačem.
Da li će to biti Aleksandar Mitrović ili Dušan Vlahović? Protiv Slovenaca su obojica podbacili, ali verovatno je rekorder iz Smedereva bliži da počne meč. Ništa ga nije išlo, ali je bar ulazio u šanse, i to sve bolje kako je vreme odmicalo. I Piksi je više puta naglašavao da „to mora da se vrati“ i da ne može da se ljuti na njega.
Sa druge strane, i Vlahović je razočarao, ali njegova se partija ne može opravdati nedostatkom sreće. Igrao je opet na povučenijoj poziciji gde se ne snalazi, nije ulazio u šanse niti ih je stvarao, a za nešto više od sat vremena je čak 10 puta izgubio loptu.
Možda zato baš on bude jedna od dve napadačke zvezde Srbije koja će meč početi s klupe. Pa ako Piksiju bude bilo potrebno da pojača „napadački arsenal“ koji do sada u Nemačkoj nije funkcionisao, svežiji Vlahović u nastavku mogao bi da bude utoliko opasniji. I željniji dokazivanja.
Birmančević postaje prvi „džoker“
