Priličan broj poteza sa potpisom majstora poslednje dve godine izmislio je Lazar Samardžić na klupskom nivou, da bismo sumnjali da je kadar da se lati indigo papira i preslika ih, te zakači na reprezentativni izložbeni pano.
Sinoćni prvenac za Atalantu, ono “gaženje” lopte đonom tako retko vidljivo u današnjem fudbalu, te cik-cak varke za rivala, pa topovsko đule iz levice za bod protiv Bolonje, delić su repertoara koji u nogama ima reprezentativac Srbije. Ako mislite da preterujemo, setite se šta je Lazar pre tačno godinu dana, i baš u 6. kolu prošle sezone italijanske elite uradio Napoliju na Maradoni. Krenuo je sa četrdesetak metara od protivničkog gola ređao igrače tada još aktuelnog šampiona Italije kao domine. Sedmoricu njih je ostavio bez odgovora i rešenja i rodio se jedan od golova sezone na Čizmi.
Međutim, ono zbog čega se Fudbalski savez Srbije početkom prošle godine (iz)borio za naklonost ofanzivnog veziste koji je u datom trenutku slovio za otkrovenje Serije A, te imao pravo da nastupa za giganta poput Nemačke, mladić iz Berlina u dresu državnog tima još nije pokazao.
Sijaset je razloga zbog kojih se, na dosadašnjem minulom radu u reprezentaciji Lazaru Samardžiću nema šta zameriti. Debitovao je za Srbiju marta prošle godine kao 21-godišnjak, u pariodu kada su ključevi igre bili u rukama Dušana Tadića. Sve do 2024. godine nije imao pravu priliku da igra i izrazi se u kontinuitetu, a i većim delom aktuelne kalendarske godine sakupljao je minute na kašičicu.
Zapravo, vatreno krštenje u A selekciji Srbije, tadašnji vezista Udinezea, a sadašnji igrač Atalante, imao je baš na Evropskom prvenstvu, protiv Danske u utakmici za prolaz u osminu finala kontinentalne smotre. Nisu Orlovi u novijoj istoriji igrali mnogo važnijih mečeva od pomenutog na Alijanc areni. Tadić je ostao na klupi, Lazar trebalo da preko noći postane poslovođa na terenu i malo je reći da eksperiment nije uspeo. Izgubio se u lavirintu nerealnih očekivanja, ogromnog pritiska, prevelike odgovornosti… Strah je odigrao ulogu, Samardžić nije konstantno tražio da lopta bude u njegovim nogama, već je češće lutao po igralištu minhenskog fudbalskog hrama i zamenjen je već na poluvremenu.
Ali nije Srbija ista reprezentacija koja je napustila Samardžićevu rodnu zemlju. Kapiten Tadić oprostio se od dresa sa državnim grbom, a Samardžić počeo i odigrao veći deo oba ispita u Ligi nacija. Protiv Španije je već u uvodnim minutima isporučio savršenu dijagonalu koja otvara teren i crta saigraču prostor za završni pas, ali se vrlo brzo nakon toga podredio defanzivnim delovanjima ekipe. Očekivano kada se dve trećine utakmica branite kao što je bio slučaj na Marakani protiv Furije. U Kopenhagenu, uklopio se u opšte sivilo Piksijevog tima.
Promenila se Srbija, podmladila, a menja se i Lazar. Za početak, nije bilo lako svariti dva propala transfera. Prvo onaj u Inter, da bi posle njega viđen bio prelazak u Napoli. Znate onu “Ko zna zašto je to dobro”? U Lazarevom slučaju ispalo je najbolje moguće, jer Atalanta u kojoj je zaršio, i stari lisac Đan Pjero Gasperini umeju i sa mladim, još do kraja neizbrušenim talentima.
Stigao je Samardžić letos u Bergamo, da popuni rupu nastalu odlaskom Teuna Kopmejnersa u Juventus. U uvodnim rundama Serije A nije mnogo pokazao, uglavnom je bio rezervista. I sinoć protiv Bolonje ušao je sa klupe (od 46. minuta) i poluvreme mu je bilo dovoljno da stvori saigračima četiri šanse i da u 90. minutu postigne jedan od lepših pogodaka dosadašnje karijere. Kada su Gasperinija nakon meča novinari pitali vidi li u Lazaru nekog novog Josipa Iličića ili Papua Gomesa, Italijan je rekao: “Nadam se da može da preuzme takvu ulogu, stigao nam je sa izuzetno pozitivnim stavom. Mora još da sazri, da unapredi fizikalije i da podiže tempo kroz utakmice. U njemu je veliki kvalitet i verujem da može da bude igrač čiji potezi donose prevagu”.
Zna Gasperini, znaju i laici, svi oni što su poslednje dve godine iole gledali Samardžića na Apeninima, koliko može da pruži ekipama za koje igra. Teška poglavlja karijere su iza njega, klub u kojem se raste je konačno postao njegova realnost. Vreme je da Lazaru Gasperinijeva mudrost postane zvezda vodilja, pa da u bližoj budućnosti dočekamo prvenac za Srbiju kao najavu sve češće isporuke kvaliteta kojoj smo se nadali kada se Samardžić krajem februara 2023. godine i zvanično zavetovao Orlovima na vernost. I svaka nova majstorija u Seriji A činiće nas sve gladnijim kloniranih poteza u reprezentaciji… Jer bićemo sve ubeđeniji da je realno i da je moguće.
Nije lako u ranim dvadesetim biti žila kucavica državnog tima. Ni Dušan Tadić bio izvođač fininih radova A selekcije Srbije pre 27, 28 godine. A ostaće upamćen kao jedan od najvećih igrača u istoriji Orlova od samostalnosti.
