Sportisti koji su obeležili 2024. godinu

Došlo je vreme za svođenje računa, a sportom veoma ispunjena 2024. godina ponudila je mnogo materijala za analizu, retrospekciju i sastavljanje različitih listi kojima se meri uspeh sportista.

Olimpijske igre su očekivano privukle najviše pažnje, a kako je u pitanju najveći sportski događaj na svetu, za njega smo odmah po završetku napravili listu sportista koji su ga obeležili. Samo jedan od pobrojanih se sa dobrim razlogom nalazi i na ovoj listi.

Evropsko prvenstvo je takođe imalo svoje heroje, a dešavanja na teniskim terenima su tokom čitave godine ispunjavala medijski prostor (Novaka Đokovića moći ćete da pronađete na drugoj listi). Košarkašku godinu ponovo je obeležilo jedno, u prethodnim sezonama često pominjano ime koje postaje sinonim za neprestani napredak.

Listu upotpunjuje čovek koji je odvezao impresivnu i do sada samo par puta viđenu sezonu.

“Ne testirajte čudovište u meni” – Džoker (“Crni vitez”)

Situacija u košarkaškom svetu se nije preterano promenila u prethodne četiri godine.

Nikola Jokić

Sjedinjene Države su osvojile olimpijsko zlato, Boston seltiksi nastavili da dominiraju NBA ligom – s tim što su ovog puta napravili iskorak i došli do šampionskog prstenja – a nije se promenio ni najbolji igrač na svetu.

Nikola Jokić je treći put u četiri godine dobio priznanje za najkorisnijeg igrača u najjačoj ligi na svetu i na taj način postao tek deveti košarkaš sa tri MVP nagrade. Ne bi bilo nezasluženo ni da je osvojio četiri u nizu.

Prethodnu sezonu je završio sa prosekom od 26,4 poena, 12,4 skokova i devet asistencija, ali nije uspeo da odvede Denver ni do finala konferencije, pre svega usled loše igre svojih saigrača.

Međutim, ono što je delovalo nemoguće u novoj sezoni – a to su Jokićeve još bolje igre – desilo se. Srpski centar je uspeo da dodatno popravi statističke brojke i ima još veću ulogu u svom timu, koji se muči u prvoj polovini sezone.

Za to su pre svega zaslužni Jokićevi saigrači, koji su dodatno spustili nivo svoje igre, te su stoga mnoge izuzetne partije srpskog košarkaša bile uzalud.

Osim toga, Jokić je sa reprezentacijom Srbije osvojio bronzu na Olimpijskim igrama i bio blizu istorijske pobede nad Sjedinjenim Državama u polufinalu.

Trenutno na putu da osvoji svoju četvrtu MVP nagradu, što je do sada pošlo za rukom samo petorici košarkaša u istoriji. Iza njega je još jedna fenomenalna godina u kojoj je ponovo potvrdio status najboljeg igrača na svetu.

Zlatna veza

Nagrade, one sportske i individualne, najčešće se u svim timskim sportovima dodeljuju napadačima ili onima koji utiču na postizanje najvećeg broja golova, koševa i poena.

Rodri

Takvo rezonovanje imaju i novinari koji odlučuju dobitnika “Zlatne lopte”. Čak i pre ere Kristijana Ronalda i Lionela Mesija, ofnazivci su mahom bili ti koji su imali tapiju na trofej “Fransa fudbala”.

U prethodnih 28 godina, samo je Fabio Kanavaro uspeo da dođe do laskavog priznanja, a da mu primarni posao nije bilo postizanje golova. Sve do oktobra ove godine, kada je u Rodri u Parizu proglašen najboljim fudbalerom na svetu.

Zadnji vezni Mančester sitija i španske reprezentacije osvojio je Premijer ligu i Evropsko prvenstvo, što je svakako imalo velikog udela u njegovom trijumfu, koji je doduše zaslužio i bez trofeja.

Možda i veća potvrda njegovog kvaliteta i uticaja na igru od Zlatne lopte jeste kriza u kojoj se nalazi Mančester siti, a koja je ogolila činjenicu da je reč o igraču kom je nemoguće naći zamenu.

Mančester siti pobeđuje u proseku 20 odsto više utakmica sa Rodrijem u sastavu nego što je to slučaj kada on nije na raspolaganju, što je izuzetno velika razlika, imajući u vidu da Siti ne živi od njegovih pogodaka. Golovi mu međutim nisu strani, naročito onda kada su njegovom timu najpotrebniji.

Sa “građanima” je osvojio istorijsku, četvrtu vezanu titulu u Premijer ligi, a sa “crvenom furijom” je postao evropski šampion, te je osvajanjem Zlatne lopte krunisao izuzetne timske uspehe.

Neuhvatljiva lisica

Kako su karijere Novaka Đokovića, Rodžera Federera i Rafaela Nadala ušle u svoju poznu fazu, teniskom svetu bila je potrebna nova zvezda. Delovalo je da bi Karlos Alkaraz mogao da preuzme primat i postane novi broj jedan, ali je Španac neočekivano pao u drugi plan.

Janik Siner

U prvi je iskočio Janik Siner, koji je u 2024. osvojio dva grend slema, prvi put postao broj jedan i sa tog mesta će dočekati novu godinu.

Najbolju sezonu u karijeri Siner je počeo trijumfom na Australijan openu, postavši prvi Italijan koji je slavio na “Rod Lejver” areni. Zatim je trijumfovao i u Roterdamu i Majamiju, a iako je propustio veći deo sezone na šljaci, postao je i prvi italijanski teniser koji je došao do vrha ATP liste usled povlačenja Novaka Đokovića sa Rolan Garosa.

Trijumf u Haleu je ispraćen odsutajanjem od Olimpijskih igara usled upale krajnika, a kasnije i osvajanjem Sinsinatija, da bi zatim 20. avgusta teniski svet uzdrmala vest o Sinerovom dopingu. Međutim, prvi reket sveta je ubrzo oslobođen svih optužbi, te je izbegao potencijalne kazne i suspenziju.

Sa oreolom lošeg momka osvojio je Ju-Es open i Šangaj, a podigao je trofej i na Završnom masteresu u Torinu. Izuzetno uspešnu takmičarsku godinu završio je osvajanjem drugog vezanog Dejvis kupa sa Italijom.

Mnogo uspeha i kontroverzi obeležilo je Sinerovu sezonu, a ukoliko žalba koju je uložila Svetska antidoping agencija – u kojoj se traži suspenzija od jedne do dve godine – ne bude usvojena, Italijan će biti najveći favorit za osvajanje većine turnira i naredne godine.

Osipanje velike četvorke

Na početku teniske 2024. godine, trojica članova “velike četvorke” još uvek su bila aktivna, iako se kraj njihovih karijera nazirao.

Rafael Nadal

Rodžer Federer već dve godine ima status penzionera i teniskog ambasadora, a svoje rekete su o klin okačili i Endi Mari i Rafael Nadal, ostavivši Novaka Đokovića kao jedinog preostalog aktivnog člana.

Španac i Škot su se godinama mučili sa povredama, što se odrazilo na njihove pozicije na ATP listi, te su trofeji postali sve ređi, a učešća na turnirima sa nižim rejtingom sve češća.

Tako je bilo i tokom 2024. godine. Dvojica tenisera kombinovano nisu osvojila nijedan trofej i delovali su samo kao senke igrača koji su zajedno sa Federerom i Đokovićem dominirali svetskim tenisom skoro 20 godina.

Mari je u martu pokidao ligamente levog skočnog zgloba, ali se nije operisao i vratio se na teren u maju. Međutim, pre odigravanja Vimbldona i Olimpijskih igara je povredio i leđa, najavivši kraj karijere posle nastupa u Parizu.

Svoj poslednji meč u karijeri odigrao je u četvrtfinalu olimpijskog dubl turnira, a u novembru je postao novi trener Novaka Đokovića.

Endi Mari

Nadal je sa druge strane odigrao mnogo više turnira, ali je uspeo da dođe do samo jednog finala i to u Švedskoj. U Parizu je ispao u drugoj rundi singla, a izbacio ga je Đoković, dok je u dublu sa Karlosom Alkarazom stigao do četvrtfinala.

U oktobru je najavio odlazak u penziju po završetku Dejvis kupa, na kom je Španija u četvrtfinalu poražena od Holandije.

Na kraju su za sobom ostavili 138 trofeja, 250 nedelja na vrhu ATP liste i mnogo, mnogo uspomena.

Duplantisov svet

Švedski atletičar Armand “Mondo” Duplantis je u 2024. godinu ušao kao jedan od najboljih skakača uvis u istoriji, uprkos tome što nije imao ni punih 25 godina.

Armand Duplantis

Olimpijsku godinu je dočekao kao svetski i evropski rekorder, ali i olimpijski šampion iz Tokija, te se sa nestrpljenjem očekivao njegov nastup u Parizu.

Pre Igara je u aprilu u Kini na mitingu Dijamantske lige postavio novi svetski rekord skokom od 6,24, čime je dodatno povisio ionako visoke standarde.

Na “Sen Deniju” par meseci kasnije je potvrdio status najboljeg skakača u istoriji. Osvajanje zlata bilo je lakši posao, ali i onaj teži – postavljanje novog svetskog rekorda – Duplantis je uspeo da obavi.

Nakon toga je u Poljskoj samo 20 dana kasnije ponovo pomerio granice i postavio svetski rekord na 6,26. Bio je to deseti put u “Mondovoj” karijeri, a treći u 2024. godini da je Šveđanin obarao svetski rekord. Samo je Sergej Bubka ispred sa 13 takvih dostignuća.

Prema izveštajima sa Duplantisovih treninga, na kojima navodno leti i do visine od šest i po metara, jasno je da Šveđanin iz finansijskih razloga granice pomera samo za jedan centimetar, s obzirom na izdašne nagrade koje dobija svakim obaranjem svetskog rekorda.

Osim olimpijskog, osvojio je i zlato na Evropskom prvenstvu u Rimu, Dijamantsku ligu, kao i Svetsko prvenstvo u zatvorenom.

Bio je nominovan za Laureusovu nagradu za sportistu godine, a veliku pažnju privukla je i njegova egzibiciona trka na 100 metara protiv svetskog rekordera na 400 metara sa preponama Karstena Varholma, kog je uspeo da pobedi.

Pogačarave zlatne pedale

Biciklizam je tokom svoje istorije iznedrio nekoliko vanserijskih sportista, kakvi su Edi Merks, Bernard Ino i Rožer d’ Vleminik.

Tadej Pogačar

Lens Armstrong, sedmostruki osvajač Tur de Fransa, bi se takođe našao u društvu pobrojanih, da nije bio dopingovan tokom većeg dela karijere.

Međutim, lista velikana mogla bi da se produži, a na tome je u 2024. godini najviše radio Slovenac Tadej Pogačar.

Popularni “Pogi” imao je sezonu za pamćenje u godini za nama, ostvarivši rezultate koje će biti jako teško ponoviti. Pobedio je na ukupno 25 trka i pokazao izuzetnu izdržljivost.

Pogačar je kao prvi završio Điro d’ Italija i Tur de Frans, a osvojio je i Svetsko prvenstvo, postavši tako tek treći biciklista u istoriji sa triplom krunom.

Usled premora je odustao od nastupa na Olimpijskim igrama, gde je mogao da upotpuni verovatno i najbolju sezonu u istoriji.

Izostanak olimpijske medalje pak ne umanjuje Pogačarov rezultat i treba ga očekivati u vrhu svetskog biciklizma i u narednim godinama.