Čak 1.287 dana trajala je okupacija Beograda i uništenje koje je naša prestonica pretrpela u Drugom svetskom ratu.
Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu obeležen je juče polaganjem venaca na više lokacija u gradu i odavanjem počasti borcima jugoslovenske i sovjetske vojske koji su u oktobru 1944. učestvovali u operaciji oslobađanja našeg glavnog grada. Na Spomen-groblju oslobodiocima Beograda venac je položio gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić.
– S ponosom i velikom tugom sećamo se boraca koji su dali živote za slobodu Beograda. Srbi su narod koji ratove nije započinjao, ali ih se nije ni bojao, već se hrabro branio čak i kada je na drugoj strani imao superiornijeg protivnika. Sve češći revizionizmi i relativizacije činjenica razlog su više zašto je ovo bitno ponavljati. Nezaustavljive heroje, koji su proterali iz Srbije i Beograda moćne nemačke armije, ne smemo nikada zaboraviti kao što ne smemo zaboraviti ni naše stalne saveznike koji su se sa nama rame uz rame borili i ginuli – ukazao je Radojičić dodajući da su Beograđani tada pokazali odbijanje da se pogne glava pred nadmoćnim neprijateljem.
– Naši građani su pre 76 godina udahnuli vazduh prepun barutnog dima i gareži, ali svejedno sladak jer je to bio vazduh prave slobode. Čak 1.287 dana trajala je okupacija Beograda i uništenje koje je naša prestonica pretrpela u Drugom svetskom ratu možda je i najveće od sva 44 rušenja doživljena u više od 115 ratova koji su se vodili oko njega i za njega – rekao je gradonačelnik istakavši da je „Beogradska operacija” nešto o čemu deca u Beogradu i Srbiji moraju da uče jer je reč o jednoj od najslavnijih stranica istorije ovog grada.
Vence su na ovom mestu položili i Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Vojske Srbije, ambasada Rusije, Azerbejdžana, Belorusije i Kazahstana, kao i SUBNOR-a, kao i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.
– Ceo posleratni svet i moderna Evropa nastali su na ideji antifašizma i pobede u Drugom svetskom ratu. Kao narod i država dali smo ogroman doprinos toj pobedi i sa ponosom, na svakom mestu i u svakom trenutku, moramo to da ističemo. Naš je zadatak da baštinimo ideje antifašizma kako bismo sprečili da nam se istorija ponovi – rekao je Nikodijević napomenuvši da fašizam nikada nije „dovoljno mrtav” jer se često pojavljuje u različitim društvenim sferama i oblicima.
On je istakao i da su grad i Zavod za zaštitu spomenika kulture, na inicijativu SUBNOR-a, doneli odluku da unutar kompleksa budu obnovljene spomen-ploče na kojima se nalaze imena boraca koji su sahranjeni na Spomen-groblju oslobodiocima Beograda.
Predstavnici grada, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i predstavnici Ruskog doma i SUBNOR-a odali su poštu i položili venac i na Spomen-ploču crvenoarmejcima na Trgu republike gde je otvorena i izložba fotografija.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da je naš grad pre 76 godina oslobođen zajedničkom akcijom jedinica Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOVJ, predvođene maršalom Tolbuhinom i generalom Dapčevićem.
– Za to vreme Beograd je postao grad heroj. Najpre je zverski razoren u nacističkom bombardovanju 6. aprila 1941, potom je stotine hiljada ljudi prošlo kroz koncentracione logore Banjica i Staro sajmište, a mnogi od njih su izgubili i živote na strelištu u Jajincima. Beograd se ipak nije dao i borio se za svoju slobodu. Zato se danas sa ponosom sećamo svih heroja koji su dali živote za tu slobodu. Ovaj dan nije samo prilika da slavimo našu slobodu, već i da podsetimo na čvrsto srpsko-rusko prijateljstvo, na to da smo uvek bili na istoj strani, i ne samo to, već na pravoj strani – rekao je Vesić.
Kako je kazao Bocan-Harčenko, postalo je uobičajeno da obeležavanje Dana pobede i Dana oslobođenja Beograda počinje na Trgu republike gde su se vodile teške borbe i gde je poginulo puno vojnika Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
– Izložene fotografije najbolje pokazuju oslobodilačku ulogu Crvene armije i kako su njeni vojnici dočekani. Naravno, veliki deo fotografija posvećen je oslobađanju Beograda, operaciji koja je značila zaokret na putu prema velikoj pobedi nad fašizmom – rekao je Bocan-Harčenko.
Povodom oslobođenja grada 1944, Danijela Mirjanić, članica Gradskog veća, položila je venac u Aleji streljanih rodoljuba 1941–1944. na Novom groblju.
