Samo sedam zemalja ispunilo standarde kvaliteta vazduha SZO u 2024.

Samo sedam zemalja ispunilo je standarde kvaliteta vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO) prošle godine, pokazali su podaci objavljeni u utorak, a istraživači su upozorili da će rat protiv smoga postati samo teži nakon što Sjedinjene Države obustave svoje globalne napore za praćenje.

Čad i Bangladeš su bili najzagađenije zemlje na svetu 2024. godine, sa prosečnim nivoom smoga više od 15 puta višim od smernica Svetske zdravstvene organizacije, prema podacima koje je prikupila švajcarska kompanija za praćenje kvaliteta vazduha IKAir.

Samo Australija, Novi Zeland, Bahami, Barbados, Grenada, Estonija i Island ispunjavaju standarde kvaliteta vazduha, saopštio je IKAir.

Veliki jaz u podacima, posebno za Aziju i Afriku, zamagljuje globalnu sliku, a mnoge zemlje u razvoju oslanjale su se na senzore kvaliteta vazduha instalirane na zgradama ambasada i konzulata SAD za praćenje nivoa smoga.

Međutim, Stejt department je nedavno okončao taj program, navodeći uštede u budžetu, a prošle nedelje su uklonjeni podaci za više od 17 godina sa zvaničnog sajta vlade SAD za praćenje kvaliteta vazduha, airnov.gov, uključujući očitavanja prikupljena u Čadu.

„Većina zemalja ima nekoliko drugih izvora podataka, ali to će značajno uticati na Afriku, jer su oni često bili jedini izvori javno dostupnih podataka za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu“, rekla je Christi Chester-Schroeder, IKAir-ov rukovodilac nauke o kvalitetu vazduha.

Nejasni podaci doveli su do toga da je Čad uklonjen sa IKAir-ove liste za 2023. godinu, ali je zemlja rangirana kao najzagađenija zemlja u 2022. godini, pogođena saharskom prašinom, kao i nekontrolisanim spaljivanjem useva.

Prosečna koncentracija malih, opasnih čestica u vazduhu poznatih kao PM2,5 dostigla je 91,8 mikrograma po kubnom metru prošle godine u zemlji, nešto više nego 2022. godine.
SZO preporučuje nivoe ne više od 5 mg, standard koji je prošle godine ispunilo samo 17 odsto gradova.

Indija, peta na rang listi smoga iza Čada, Bangladeša, Pakistana i Demokratske Republike Kongo, zabeležila je pad prosečne vrednosti PM2,5 za sedam odsto godišnje na 50,6 mg.

Ali Indija je dom za 12 od 20 najzagađenijih gradova na svetu, a Birnihat na visoko industrijalizovanom severoistoku zemlje, koji je na prvom mestu sa prosečnim nivoom PM2,5 od 128 mg.

Klimatske promene igraju sve veću ulogu u povećanju zagađenja, upozorava Čester-Šreder, pri čemu više temperature izazivaju intenzivnije i dugotrajnije šumske požare koji su zahvatili delove jugoistočne Azije i Južne Amerike.

Krista Hasenkopf, direktorka programa čistog vazduha na Institutu za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC), rekla je da će najmanje 34 zemlje izgubiti pristup pouzdanim podacima o zagađenju nakon zatvaranja američkog programa.

Program Stejt departmenta doveo je do poboljšanja kvaliteta vazduha u gradovima u kojima su postavljeni monitori, produžavajući životni vek, pa čak i smanjujući platu za rizik za američke diplomate, što znači da se isplatio sam za sebe, rekao je Hasenkopf.

„(To) predstavlja veliki udarac naporima za kvalitet vazduha širom sveta“, dodala je ona.