Različita očekivanja pred veliki sastanak 10. decembra: Da li Evropa može da oživi tržište malih automobila?

Evropljani su praktično izbačeni sa tržišta malih automobila zbog preterano revnosnih političara, ali će u decembru Evropska komisija pokušati da ih ubedi da to promene.

Takođe će morati da ubedi ekološke lobi grupe da je ublažavanje politike opravdano.

Ova promena stava zahtevala bi ogroman zaokret u državnim regulativama i politici proizvođača. Stručnjaci ne očekuju gotovo nikakve promene. Na sastanku Komisije 10. decembra takođe će se razmatrati zahtevi industrije da se ublaži odluka koja zabranjuje prodaju novih automobila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035.

Evropska industrija zahteva izmene pravila od Evropske unije kako bi se spasla od kineske konkurencije. Sada plaća cenu godina pogrešnih koraka dok je pokušavala da proizvodi električna vozila koja bi zadržala funkcionalnost motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Ovu uzaludnu težnju ohrabrivala je Evropska unija, kreirajući pravila koja su olakšavala industriji da ostvaruje profit na velikim vozilima. Dok je ubijala potencijal jeftinih vozila za masovno tržište.

Da bi EV revolucija uspela, mora se razviti masovno tržište. Još nije jasno da li će predloženi podsticaji za male automobile obuhvatati i vozila sa SUS motorima, kao i električne automobile.

Tržište osnovnih, najjeftinijih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem — od oko 10.000 evra — na kojem su se nalazili modeli poput Fiat 500, Ford Ka, Sitroen C1, Pežo 108 i Reno Tvingo, više ne postoji. Iako je ovaj trend počeo pre nego što su pravila usmerena na forsiranje električnih vozila javnosti stupila na snagu 2021.

Prema podacima S&P Global Mobility, segment malih automobila će pasti za 11,1 odsto u 2025.

Značajan zaokret u politici

„Ovo je dramatičan pad sa skoro 1,8 miliona prodatih automobila 2009. na nešto više od 500.000 u 2024. Sada, u značajnom zaokretu politike, Evropska komisija signalizira plan za oživljavanje ovog vitalnog segmenta. To bi moglo predstavljati prekretnicu za potrošače i automobilsku industriju kontinenta“, navodi se u izveštaju S&P-a.

EU je bila primorana na promenu politike, jer je njen mandat da svi novi automobili i SUV vozila do 2035. moraju biti bez emisije ugljen-dioksida, zanemario činjenicu da su Kinezi godinama ispred u proizvodnji električnih automobila. Naravno, mogla je da osigura da svi novi automobili prodati 2035. budu električni. Problem je u tome što bi time uništila sopstvenu automobilsku industriju. Evropsko udruženje proizvođača automobila navodi da je automobilski sektor veliki poslodavac, koji obezbeđuje 2,4 miliona radnih mesta u proizvodnji i ukupno 13,2 miliona radnih mesta.

Ova samonanesena rana bila je očigledna još u vreme kada su se ova pravila razmatrala, zbog ogromne kineske prednosti u proizvodnji električnih automobila, kao i vozila sa SUS motorima i hibrida. Čak ni nove carine od prošle godine, koje su dostizale i do 40 odsto, nisu imale veliki efekat. Predstojeći sastanak započeće debatu o oba pitanja. Da li treba ublažiti ili produžiti obavezu za 2035. i kako izmeniti pravila za ulazne modele u okviru inicijative „Mali pristupačni automobili“.

Malo je verovatno da će ova inicijativa za male automobile uskoro dati rezultate.

„Milioni Evropljana žele da kupuju pristupačne evropske automobile. Ne smemo dopustiti da Kina i drugi osvoje ovo tržište“, rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen u govoru o stanju Unije u septembru.

Ovi manji automobili verovatno ne bi morali da uključuju skupu bezbednosnu opremu poput naprednih sistema za pomoć vozaču. Takođe, imali bi manje stroga ograničenja emisija kako bi se povratila profitabilnost i snizile cene.

Da li je promena zakasnila?

Ovaj iznenadni mogući zaokret u politici možda je stigao prekasno da spasi Evropljane. Pravila, koja će u teoriji morati da odobri Evropski parlament, još su daleko od finalizacije.

Analitičar S&P Global Mobility-a, Jan Flečer, kaže da bi promena pravila za male automobile mogla da potraje nekoliko godina pre nego što novi proizvodi stignu na tržište. Neki poslanici mogu se usprotiviti, dok će drugi videti priliku da spasu postojeće fabrike ili čak privuku nove investicije.

„Mislim da će Stelantis i Reno biti dva proizvođača koji će veoma pažljivo posmatrati nova pravila. Pogotovo što su oni od početka godine uglavnom predvodili ovaj pritisak“, rekao je Flečer.

Generalni direktor Renoa, Fransoa Provost, nedavno je izjavio da bi automobilske regulative trebalo zamrznuti na 10 do 15 godina kako bi se podstakao razvoj nove kategorije malih automobila. Predsednik kompanije Stelantis, Džon Elkan, pozvao je EU da omogući proizvođačima da profitabilno proizvode male automobile, poput japanskih „Kei“ vozila koja su mala, jeftina i osnovna.

Shutterstock/rikstock

Evropski komesar za industriju Stefan Sežurn rekao je da je cilj da proizvođači mogu zarađivati na malim vozilima čija bi cena bila između 15.000 i 20.000 evra. Ipak, mnogima se to čini suviše skupo. Cena bliža 10.000 evra bila bi mnogo logičnija, prema mišljenju nekih stručnjaka.

Flečer je rekao da još mnogo toga treba odlučiti. Ostaje da se vidi i da li će Evropljani uopšte želeti veoma male automobile.

Dug put pred inicijativom

Žamel Taganza, potpredsednik francuske konsultantske kuće Inovev, slaže se da inicijativa za male automobile izgleda veoma daleko od toga da postane ozbiljna. Taganza kaže da je Reno odbio ideju stvaranja posebnih regulativa za male, lagane i pristupačne automobile. Umesto toga tražio je poreske olakšice za električne modele dimenzija i mogućnosti svojih sedana 4 i 5, zajedno sa fiksnim cenama energije i poreskim podsticajima.

„Koncept ‘E-automobila’ i dalje je nepotvrđen. I tek treba da bude predmet razgovora između Evropske komisije i proizvođača automobila“, rekao je Taganza u mejl prepisci.

Kada će obim proizvodnje dostići nivo koji može napraviti razliku na evropskom tržištu?

„Teško je predvideti precizne količine. U najboljem slučaju, mogli bismo videti povratak na nivo tržišnog udela (malih automobila) dostignut tokom vrhunca između 2010. i 2012. godine. To je oko 10 odsto evropskog tržišta u to vreme“.

„Na osnovu projekcija za 2030, ako ova nova kategorija privuče kupce iz (nešto višeg) segmenta, pa čak i sa tržišta polovnih automobila, dostizanje oko milion prodatih jedinica u Evropi već bi se smatralo uspehom — iako je to veoma optimistična procena“, rekao je Taganza.

„Profitabilnost ostaje otvoreno pitanje. Samo proizvođači imaju jasan uvid u svoje marže. Međutim, bilo bi netačno pretpostaviti da proizvođači ulažu u ova vozila isključivo iz društvenih ili razloga mobilnosti“.

„Ono što je jasno jeste da industrija traži poreske olakšice za mala vozila kako bi sačuvala održivu strukturu troškova i, posledično, profitabilnost. Suštinska poruka proizvođača je da nisu spremni da potpuno žrtvuju svoje poslovne modele zarad ciljeva društvene mobilnosti“.

„Što se tiče ciljeva za 2035, ako pročitamo između redova nedavnih izjava Evropske komisije, čini se sve verovatnijim da će ti ciljevi biti revidirani“, rekao je on.

Ekolozi kažu da bi promene ugrozile zelene ciljeve

Ekološka lobi grupa Transport & Environment, sa sedištem u Briselu, nezadovoljna je predlozima. Tvrde da bi oni ne samo potkopali evropske ciljeve smanjenja CO₂, već i oslablili sposobnost evropske industrije da se takmiči sa Kinom.

„Uklanjanje ključnih EU pravila o emisijama CO₂ za automobile ne bi samo srušilo jedan od stubova Evropskog zelenog plana. Istovremeno bi evropske proizvođače automobila praktično poslalo u muzeje. Dok ceo svet prelazi na električna vozila, Evropa rizikuje da izgubi još jednu ključnu industriju u korist globalnih konkurenata“, rekla je Emili Kastenjo Bernardini, menadžerka politike vozila u T&E, u mejl prepisci.

„Nažalost, neki u automobilskoj industriji, posebno Mercedes-Benc, žele da nastave da proizvode automobile koji zavise od uvozne energije. Time bi potrošačima nametnuli veće troškove. To bi Evropu zadržalo u istoj geopolitičkoj zavisnosti iz koje pokušavamo da izađemo i to bi bila greška. Istovremeno, postoji i rastući zamah — što vidimo kod Audija, Volva i Folksvagena — ka elektrifikaciji svih modela u narednih 10 godina, smanjenju troškova za potrošače i izbegavanju lažnih rešenja. Biće zanimljivo videti kako će se ove suprotstavljene vizije odraziti na sastanku 10. decembra“.

„Manji električni automobili su preko potrebni. Neki proizvođači su već izašli sa novim modelima, poput Renoa 5. Drugi moraju da unaprede svoju ponudu. Možda ćemo 10. decembra videti predlog nove definicije malih električnih automobila. To bi pomoglo državama članicama da podstaknu prodaju malih EV modela kroz subvencije i poreske olakšice“.