Pudlice najomiljenija rasa

Ovo je godina kada Kinološki savez Srbije slavi stogodišnjicu postojanja. Vreme jubileja, ali i presabiranja za mnoge odgajivače rasnih pasa. Pandemija virusa korona je smanjila potražnju kupaca iz evropskih zemalja, a rat u Ukrajini je dodatno pogoršao „biznis” koji je u prethodnoj deceniji bio u velikom usponu u Srbiji.

Kinološki savez je uspeo da sačuva gotovo sve izložbe koje su i ranije održavane, i to u svakom većem mestu, ali poslednjih nekoliko godina bilo je i otkazivanja izložbi zbog malog broja prijavljenih učesnika. Trenutno je na snazi i zabrana dolaska pasa iz inostranstva na naše izložbe, odlukom nadležnog ministarstva, zbog pojave slinavke i šapa.

Opada broj štenaca

Takođe, sve je teže naći sponzore jer svaka izložba košta. Računica kaže da bi se jedna izložba isplatila treba da bude prijavljeno oko 200 do 250 pasa. A to nije lako postići jer od novca koji plaćaju izlagači za svoje ljubimce treba kupiti pehare, isplatiti dnevnice sudijama – onim iz inostranstva i prenoćište – odvojiti novac za šišanje trave, prskanje krpelja, komunalnu službu, redare… Čak se i u Beogradu odustalo od dve velike međunarodne izložbe zbog skupog zakupa sajamskih hala.

Pre manje od desetak godina u Srbiji smo imali oko pedeset hiljada godišnje izdatih rodovnika, više nego sve okolne zemlje zajedno. Veterinarske ordinacije počele su da se orijentišu na kućne ljubimce, cvetala je i proizvodnja hrane, otvarali su se saloni za šišanje i ulepšavanje pasa za izložbe, pojavila su se i nova zanimanja, hendleri, odnosno vodiči pasa u odelu i kravati u izložbenim ringovima.

Sada je, kažu kinolozi, u najmanju ruku, ovladala stagnacija.

– Broj pasa je skoro prepolovljen. Broj štenadi je pao na trećinu. Izgleda da ratovi koji su se desili utiču na sve nas. Broj izložbi je prema programima ostao isti, ali broj pasa na tim izložbama je sada manji nego što je bio – kaže dr Mahmud el Dagistani, generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije.

Iako se neke izložbe otkazuju, planovi se nisu menjali, pa u 365 dana u godini ima isto toliko ubeleženih kinoloških smotri. To nisu samo nacionalne i međunarodne izložbe u lepoti i eksterijeru, već i utakmice ptičara, retrivera, goniča, španijela, jamara, školovanih službenih pasa, „specijalke” za radne pse, lovački kup i druge.

– Sve u svemu moramo da budemo zadovoljni s obzirom na trenutnu situaciju. Mi smo po podacima čak i dobri u odnosu na druge zemlje, prošle godine imali smo uspešnu godinu s manifestacijama, pogotovo u radu ptičara. Psi iz Srbije osvojili su pet puta svetsko prvenstvo, pa smo kao reprezentacija doživeli i da nam se pet puta svira nacionalna himna – kaže Dagistani.

Izdavanje pedigrea beleži pad. Umesto pedesetak hiljada rodovnika, kako je bilo nekada, pretprošle godine naš kinološki savez izdao je 37.500 pedigrea, a lane 36.817. Prvi put, prema rečima našeg sagovornika, otkako se izdaju pedigrei najpopularnija rasa na našem tržištu je pudlica, a na drugom mestu nemački ovčar, koji je dugo držao primat. Velike rase, pokazuje statistika, beleže pad poslednjih godina, kao na primer dobermani i rotvajleri. To su zahtevne rase s kojima treba puno iskustva i više novca. Male rase koje se drže u stanu su lakše za održavanje i ne traže toliko šetnje i drugih obaveza.

Odgajivačnice na glasu

Jedan od razloga pada izdatih rodovnika za štence je verovatno i taj što kupci sada manje traže štene s „papirima”, jer je onda cena značajno manja.

Problem s prodajom na inostranom tržištu je i taj što pas može da se izveze u inostranstvo tek s nepunih sedam meseci zato što smo mi zemlja u kojoj besnilo nije iskorenjeno. Za naše odgajivače važe druga pravila. Recimo, da se sa 3,5 meseci starosti šteneta uradi TITAR test na antitela i tek posle još tri meseca stiče se pravo za legalan izvoz u zemlje EU, a odskoro i za SAD.

Kako se probiti na inostrano tržište objašnjava nam podrobnije Goran Šarenac, predsednik Kinološkog društva Novi Beograd.

– Prvo, uslov je biti prepoznatljiv u svetu kinologije. A to se postaje ako ste osvajali sa psima nagrade na međunarodnim izložbama ili „specijalkama” za pojedine rase. Važna je i reklama pa neki počnu oglašavanje pre nego što dobiju štence, a neki ranije najave da će pariti svoju ženku ili mužjaka. I mužjak i ženka moraju biti poznati u kinološkim krugovima. Zatim se uz slike oca i majke najavljuje da su se mališani oštenili i uzimaju rezervacije. Uporedo se i proverava da li su kupci ozbiljni, i da li će nastaviti da usavršavaju liniju.

On primećuje da je poslednjih godina došlo i do svojevrsnog diferenciranja pasa. Velike su razlike u cenama za pojedine rase. Pudlice se mogu kupiti za 500 evra, ali i za 3.000 evra. Belgijski ovčari idu od 50 evra do 1.200 evra, a najčešća cena je oko 500 evra.

– Već u Mađarskoj za belgijske ovčare cena je od 850 do 900 evra. U Italiji je 1.300–1.400. u Finskoj blizu 2.000 evra. Mnogi ne ispunjavaju standarde, posebno malinoe, pa im je zato i cena niža. Kao kod automobila, i kod pasa treba povesti nekoga ko se dobro razume, da li je rasa originalna ili ne. Najbolje bi bilo da je to kinološki sudija koji poznaje standarde. Važno je i da je odgajivačnica registrovana i u APR i u Kinološkom savezu Srbije, kao i u Upravi za veterinu, i da je dobila zaštićeno ime od međunarodne kinološke organizacije – kaže naš sagovornik.

On dodaje da to garantuje određenu sigurnost, ali su onda, naravno, i cene veće, mada je manja verovatnoća da će biti neki „lažnjak”. Nažalost, još ima primera da neki nesavestan odgajivač i ne vakciniše sve štence, ali vremena se menjaju.

– I kod nas će pravila koja važe u razvijenim zemljama doći za dve do četiri godine, da registrovane odgajivačnice budu na glasu. Isto tako će biti i sa čuvanjem pasa, ako postanemo bogatije društvo. Bogatiji će davati svoje pse samo u ovlašćene pansione na čuvanje, iako će plaćati tri puta skuplje nego sada, kod neregistrovanih pansiona, ali neće hteti da rizikuju – ističe Goran Šarenac iz Kinološkog društva Novi Beograd.

Zabrana za kratke njuške

Društva za zaštitu životinja i „zelene” organizacije u nekim zemljama EU zalažu se da se psi s kratkom njuškom genetski izmene, da ne bi imali problema s disanjem. Iako ove rase postoje već duže od dvesta godina, u Holandiji, Finskoj i Norveškoj im je zabranjeno učešće na izložbama. Reč je o engleskom i francuskom buldogu, mopsu, pekinezeru i još nekim rasama.

Ovo je izazvalo dosta protivljenja kod odgajivača jer oni smatraju da uzroci nisu u samoj rasi već u „štancovanju” štenaca.

– Ovi psi su bili jako popularni pa su ih neodgovorni odgajivači proizvodili u velikom broju. To je dovelo do čestih bolesti nepaca i suženih njuški. Zbog toga neki primerci otežano dišu. Nije rešenje u promenama izgleda rase i produžetku njuške već treba sprečiti „štancovanje”. Ove izmene samo će ugroziti savesne odgajivače koji decenijama usavršavaju linije – kaže Mario Bunjevac iz odgajivačnice „Od kuće Don”, poznatoj po francuskim buldozima.

U jednom soliteru i po 30 kučića

Sve je više gradskih, stambenih pasa, koji poprimaju druge osobine od dvorišnih. Oni se susreću sa stanarima, s decom, s drugim psima pa se sve više ukazuje potreba za socijalizacijom. U nekim soliterima živi po trista stanovnika i tridesetak pasa. Otuda je sve više onih koji organizuju obuku, a među njima je i Kinološko društvo Novi Beograd.

– Socijalizacija traje tri nedelje, a dosta pažnje se posvećuje i samim vlasnicima, čak i više nego njihovim ljubimcima. Važno je da cela porodica bude usaglašena i da izdaje iste komande da se ljubimac ne bi zbunjivao. Ako svaki član porodice ima svoja pravila, pas će biti frustriran a ne socijalizovan – kaže Goran Šarenac.

Žuti gonič – nova rasa

U svetu su priznate tri naše rase: srpski gonič, srpski trobojni gonič i šarplaninac. Trenutno smo u fazi priznavanja još jednog goniča čiji je naziv – srpski žuti gonič. To je težak i dugotrajan put, između ostalog potrebne su i DNK analize, ali se nadamo da ćemo doći do cilja i dobiti još jednu domaću rasu – kaže dr Mahmud el Dagistani.