Prinosi smanjeni zbog manjka padavina, šteta i do 80 odsto – kada se proglašava elementarna nepogoda zbog suše

Prema podacima koje je objavio RHMZ u Južnobačkom okrugu ispunjeni su uslovi da se proglasi elementarna nepogoda zbog suše, tvrdi Miloš Vuković, predsednik UO ZSV i direktor ZZ “Zadrugar” iz Bača. Zbog toga je sa još jednim kolegom iz druge zadruge u njegovom kraju, takav zahtev uputio lokalnoj samoupravi.

Posledica saharskih uslova na kukuruzu više od 50 odsto

“Na području opštine Bač 2. jula palo je 34 litre kiše po kvadratnom metru. Do prve dekade jula usevi su izgledali fantastično, pa smo očekivali izuzetno dobre prinose. Međutim, usledio je period ekstremno visokih temperatura. Sledeća kiša bila je 20. jula i to samo dve litre, dok je 3. avgusta pao litar kiše po kvadratnom metru. Još dve litre padavina zabeležene su 29. avgusta. To je ukupno 5 litara za dva meseca”, objašnjava Vuković.

U trenutku kada je temperatura vazduha na mernoj stanici bila 40 stepeni, kaže, na njivi je prelazila pedeseti podeok, a takve uslove biljka teško da može da preživi.

“Palmerov indeks izračunavanja suše, a koji koristi i RHMZ, ima sedam kategorija. Ekstremna suša je njen najgori oblik. Karakteriše se kao saharski uslovi i izražava se ako je ocenjena preko 4. U Južnobačkom okrugu taj indeks iznosio je od 5 do 5,9”, kaže Vuković.

Prinosi zbog suše smanjeni i do 80 odsto

Posledica saharskih uslova na šećernoj repi je 70-80 procenata štete. Toliko je, kaže, i na soji, dok je na kukuruzu više od 50 odsto. Najgore od svega je, dodaje, što je ovo četvrta sušna godina za redom u tom delu zemlje.

“Prve dve godine nekako smo rezervama prevazišli nastalu situaciju. Prošla godina je bila teška, a ove godine ne znamo šta ćemo. U prethodnom periodu dug poljoprivrednika prema nama se nagomilao, ali mi moramo da finansiramo naše seljane kako ne bi propali i kako bi taj dug jednom počeli da vraćaju. Najveći priliv novca u budžet opštine Bač dolazi od poljoprivrede”, ističe Vuković.

Zadruga, ističe, nije moćna. Koliko je mogla do sada je radila, ali više ne može. U ovom trenutku ne govori o propasti zadruga, već sela kao takvog.

“Ne očekujemo od države da nam nadoknadi štetu, ali apelujemo da pomogne koliko može. Od poljoprivrede će u Srbiji ove godine biti jako mali priliv novca”, upozorava naš sagovornik.

ZSV: Sušu proglasiti elementarnom nepogodom

Zadružni savez Vojvodine uputio je zahtev da se što hitnije suša proglasi elementarnom nepogodom i da država preduzme mere kako bi proizvođači preživeli ovu sezonu i mogli da započnu jesenju setvu.

“Suština je da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge oslobode plaćanja poreza i doprinosa, uključujuči one za navodnjavanje i odvodnjavanje, na svim nivoima. Naš zahtev je i da se omogući reprogram kratkoročnih i dugoročnih kredita kod poslovnih banaka uključujući i kamate”, kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV.

I vlasnici porodičnih poljoprivrednih gazdinstava širom Srbije navode da su ove godine u nezavidnom položaju, zbog čega čekaju reakciju i pomoć države. U suprotnom će, kažu, biti ugrožen čitav sektor proizvodnje hrane.

“Neophodno je da se krediti prolongiraju, da vidimo kako će proizvođači da reše dugovanja prema organizatorima proizvodnje i kako će da dođu do repromaterijala i potrebnih sredstava za zasnivanje proizvodnje za narednu godinu”, kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Kako država može da pomogne

Činjenica je, navodi, da smo imali elementarnu nepogodu, jer u određenim delovima zemlje kap kiše nije pala duže od 40 dana. Ipak, ne zna šta bi se tačno proglašenjem tog stanja dobilo i da li bi samo tako država mogla da donese mere koje bi pomogle poljoprivrednicima ili može i bez toga da im izađe u susret.

“Ako se poljoprivrednici ne budu razdužili kod ugovarača proizvodnje, oni će otići u stečaj i onda može da dođe neko da ih pokupuje. To će neminovno voditi monopolu, a svi znamo šta znači kada neko ima monopol na tržištu. Jedna firma će formirati i cenu naših proizvoda i cenu repromaterijala koju ćemo plaćati”, dodaje naš sagovornik.

“Predlagali smo nadležnima da zbog velike suše i niskih otkupnih cena, država uplati određena sredstva proizvođačima nezavisno od subvencija. Da to bude za kukuruz, suncokret, soju, repu doplata određenog iznosa po kilogramu proizvedene robe”, kaže Jakšić.

Prinosi smanjeni zbog manjka padavina, šteta i do 80 odsto

Proizvođači kažu da bi država mogla da im pomogne i zaštitnom cenom strateških proizvoda.

“Ako je država zaštitnom cenom na neki način izašla u susret malinarima, može naći rešenje i za zaštitnu cenu, recimo, pšenice i kukuruza. Na taj način bi se izbegla sadašnja situacija u kojoj primarne ratarske proizvode proizvodimo ispod njihove cene koštanja”, kaže Vojislav Mrkšić, direktor ZZ “Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja.

Podseća da su uvoznici repromaterijala svoje cene formirali kada je cena žitarica bila gotovo dvostruko veća i da one i danas važe.

“To znači da su nam inputi preskupi, a naši proizvodi više nego jeftini. Još nas je zadesila i suša. Stalno se priča da će biti dovoljno hrane da se prehrani domaće stanovništvo. Ali, da li će hrane biti naredne godine i da li ćemo mi moći da uradimo jesenju setvu je pitanje svih pitanja”, dodaje.

Kada se proglašava elementarna nepogoda zbog suše

Iako u sektoru poljoprivrde ima više od 50 godina iskustva, agroekonomski analitičar i nekadašnji pomoćnik saveznog sekretara za poljoprivredu Milan Prostran kaže da se ne seća da je na nivou države ili veće oblasti u Srbiji ikada bila proglašena elementarna nepogoda u poljoprivredi. Lokalno, međutim, jeste, pa je i ovoga puta, smatra, velika odgovornost na lokalnim samoupravama.

Prema njegovom sećanju samo je 1986. godine postojao predlog da se elementarna nepogoda u poljoprivredi proglasi na teritoriji Vojvodine.

“Te godine u julu imali smo olujni vetar koji je u području od Bezdana do Bele Crkve duvao jačinom od 180 kilometara na čas. Tadašnja Jugoslavija je bila sastavljena od šest republika. Pokušali smo argumentima da se izborimo za proglašenje elementarne nepogode, ali nismo uspeli, jer nismo mogli da ubedimo ljude u Bosni i Hrvatskoj da je Vojvodina zaista pretrpela ozbiljnu štetu”, priseća se Milan Prostran.

Šteta na šećernoj repi između 70 i 80 procenata

Da bi se suša proglasila elementarnom nepogodom, kaže, potrebno je da postoje jasni kriterijumi i metodologija za utvrđivanje štete, a kako mu se čini, oni su javnosti za sada nepoznati.

“Te 1986. jedan od kriterijuma je bio da se elementarna nepogoda proglašava kada je šteta veća od 10 odsto BDP-a. U našem slučaju to je bilo 10 procenata BDP pokrajine. Po nekoj logici procene štete bi trebalo da urade lokalne samouprave, pa da se vidi da li u nekoj lokalnoj samoupravi, okrugu ili na nivou čitave zemlje ima razloga za proglašenje elemetarne nepogode ili nema. I to ne samo za ratarske useve, već i za voće i povrće, jer su i oni stradali ove godine. Još je važnije saopštiti šta sledi iza toga tj. da li će biti odlaganja ili otpisa obaveza koje poljoprivrednici imaju”, dodaje.

Razmatra li država mogućnost proglašenja suše elementarnom nepogodom ili načine kako bi pomogla proizvođačima i obezbedila nacionalnu prehrambenu sigurnost, u resronom ministarstvu nismo uspeli da saznamo.