Pravilan redosled ili samo novi trend u ishrani: Da li je zdravije jesti povrće pre ugljenih hidrata
FOTO: Milin Kuvar
Jedan od “trikova” za bolje zdravlje koji je u poslednje vreme postao popularan na internetu podrazumeva konzumiranje hrane “pravilnim” redosledom: Prvo ide povrće, zatim proteini i masti, pa na samom kraju ugljeni hidrati. Ovako se navodno smanjuje skok šećera u krvi, što može da poboljša zdravstveno stanje i pomogne u održavanju vitke linije, ali da li ovaj trik zaista vredi isprobati?
Zagovornici metode “pravilnog redosleda” smatraju da to sprečava nagli skok šećera u krvi nakon jela, umanjuje žudnju za prejedanjem i konzumiranjem ugljenih hidrata, sprečava umor i razvoj bolesti poput dijabetesa tipa 2.
Zaključeno je da ovaj trik zaista može imati koristi za šećer u krvi, posebno za one sa dijabetesom tipa 2 ili predijabetesom, pokazala su ranija istraživanja. Da li to znači da svako može da ima koristi od ovog redosleda konzumiranja hrane?
Šta kažu stručnjaci
Iako ne postoji veliki broj istraživanja na ovu temu, dosadašnji rezultati se većinom poklapaju. U jednom pregledu11 studija iz 2023. godine istraživači su zaključili da su ljudi koji su sačuvali hranu bogatu ugljenim hidratima za kraj obroka (nakon konzumiranja svog povrća i proteina), imali znatno niže nivoe šećera u krvi, nego kada su prvo konzumirali ugljene hidrate i ostale namirnice ostavili za kraj.
U jednoj studiji iz 2019. godine, u kojoj su učestvovali ljudi sa predijabetesom, učesnici su morali da pojedu isti obrok sastavljen od piletine bez kože, salatom i hlebom u tri različita redosleda, u vremenskom periodu od tri različita dana.
Istraživači su merili nivo šećera u krvi učesnika neposredno pre nego što su jeli, kao i svakih 30 minuta tokom tri sata nakon svakog obroka. Otkrili su da, kada su učesnici jeli piletinu i salatu pre hleba, njihovi skokovi šećera u krvi nakon obroka bili su oko 46 procenata niži nego kada bi prvo pojeli hleb.
Ipak, još uvek nije jasno zašto dolazi do ovakvih efekata. Jedna teorija je da konzumiranje masti, vlakana i proteina prvenstveno odlaže pražnjenje želuca, što bi moglo usporiti naknadnu apsorpciju šećera iz ugljenih hidrata u krvotok.
Za one koji imaju dijabetes tipa 2, neka istraživanja čak sugerišu da bi ovaj efekat smanjenja šećera u krvi mogao biti uporediv sa određenim lekovima za dijabetes, poput Ozempika, prenosi “Njujork tajms”.
Da li svi treba da jedu ovako
Istraživanja su takođe pokazala da konzumiranje ugljenih hidrata na kraju obroka može smanjiti skokove šećera u krvi i kod ljudi koji nemaju dijabetes. Ipak, stručnjaci kažu da zdravi ljudi obično ne moraju da kontrolišu nivo šećera u krvi na ovaj način, već smatraju da telo koje pravilno funkcioniše može da vrati nivo šećera u krvi na normalu u roku od nekoliko sati nakon obroka.
Pored toga, pošto je proteinima, mastima i povrću bogatom vlaknima potrebno više vremena za varenje nego jednostavnim ugljenim hidratima, čuvanje ugljenih hidrata za kraj može pomoći ljudima da im osećaj sitosti duže traje. Drugim rečima, na ovaj način ćete da jedete manje prostih ugljenih hidrata, koji obično imaju manje hranljivih materija i više kalorija.
Takođe, ako imate tendenciju da se osećate pospano posle obroka, dodajte veću količinu povrća ili proteina u porciju, preporučuju stručnjaci.
Dakle, da li ovo može biti univerzalan trik koji će popraviti vaše zdravlje? Iako je menjanje redosleda obroka jedna od mnogih strategija za uspostavljanje zdravog režima ishrane, mnogi veruju da to nije nešto čemu treba pridavati isuviše važnosti. Trendovi u ishrani poput ovih ponekad dovode do uznemirenosti, što može dovesti do opterećenja ishranom, pa samim time i poremećaja u ishrani.
Ako vam ovakav režim i redosled lako pada, onda možete da ga praktikujete. Međutim, ako predstavlja preveliki izazov, onda je verovatno bolje da ga preskočite i tražite druge alternative. Najvažnije je da količine povrća, proteina i vlakana budu zadovoljavajuće u svakom obroku, bez obzira na redosled.
