Poljoprivredni dronovi rešavaju najveće probleme: Prošlo je vreme za čuveno „tako je moj deda radio“

Agrodron, asocijacija za bespilotne sisteme u poljoprivredi, predstavila je na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu dronove. Poljoprivredni dronovi pomažu proizvođačima da zaštite svoje useve na najprecizniji mogući način. 

„Došli smo da izložimo opremu koja se koristi za tretmane useva i zasada i opremu koja se koristi za daljinsku detekciju, odnosno rano uočavanje promena na usevima i zasadima, a sve to u cilju povećanja održivosti poljoprivredne proizvodnje, a samim tim i profitabilnosti“, rekli su nam na štandu Agrodrona u Novom Sadu.

Danas je u svetu trend precizna poljoprivreda, a ovo je mehanizacija koja apsoluitno odgovara njenim zahtevima.

„Radi se o zaista preciznim instrumentima i uređajima. U poljoprivredi se jako mnogo stvari radi na osnovu iskustva, a to iskustvo nam u poslednje vreme govori sve manje, zbog velikih klimatskih i drugih proemna. Konvencionalna poljoprivreda više nije u stanju da odgovori na izazove savremenog doba. Upravo zato se radi na uvođenju precizne poljoprivrede, a cilj je da kvantifikujemo potrebe u prostoru, da znamo šta se dešava i da reagujemo adekvatno i da damo zemljištu i biljkama upravo ono što im treba, a ne da radimo na osnovu nekog iskustva i po principu „tako je moj deda radio“.

U „Agrodron-u“ ističu da bi to trebalo da se prevaziđe, da se uđe u sistem u kom ćemo raditi na osnovu informacija, je ono što je kvantifikovano u vremenu i prostoru, to je kvantifikovano i u novcu.

Šta sve dronovi rade?

„Priča oko precizne poljoprivrede donosi velike koristi. U svetlu toga, dronovi su leteći roboti koji zaista donose velike koristi i sada možemo da radimo stvari koje do sada nismo mogli da radimo sa našim usevima, a možemo da radimo i sve ono što smo radili do sada radili. Kada je usev osetljiv, visok, gust, kada je zemljište prevlaženo i ne možemo da odradimo tretman tradicionalnom mehanizacijom, dronovi mogu“, objašnjavaju za BIZLife.

Postoje klasična tri pitanja u zaštiti bilja – kada, kako i čime.

„Dronovi mogu da odreaguju na pravi način, u pravom trenutku i kavlitetnim tretmanom da obezbede da usevi budu zaštićeni i od bolesti i od štetočina, da korovi budu suzbijeni onda kada su najosetljiviji na sredstva koja primenjujemo. Dronovi pružaju odgovor na ta tri ključna pitanja što se tiče zaštite bilja“, kažu u Agrodronu.

Što se tiče daljinske detekcije, sijaset novih instrumenata oogućava uvid u stanje useva i zasada i donošenje odluke na osnovu pravih informacija.

„Suštinski, naš kor biznis je transfer tehnologije. Jedna stvar je prodati mehanizaciju, druga je pružiti usluugu, ai ovo je nova tehnologija i jako mnogo znanja mora da bude koncentrisano da bi se izvukla korist iz te tehnologije. Sama priča je prilično nova, sada smo u situaciji da kroz dronove imamo svoje lične satelite i da sa male visine radimo snimanja koja smo radili ranije iz satelita. Danas možemo da odreagjemo onda kada je potrebno, a ne da čekamo snimke sa satelita i sve to bez obzira na vremenske uslove, jer sateliti ne mogu da se koriste kada je oblačno. Imate mnogo sreće da dobijete pravi satelitski snimak u pravom trenutku. Dronovi sve to prevazilaze“, objašnjavaju.

Dronovi su priča koja  je u velikoj ekspanziji, teško je pratiti tempo kojim se razvija.

„Imamo podatak da je 100 miliona hektara zemljišta u svetu tretitano dronovima. Ta tehnologija je prihvaćena u svetu, počeli su i kod nas da je prihvataju prouzvođači, jer su shvatili korist., Ekonomske analize pokazuju da jedna mašina za tretman useva u gazdinstvu sa 60-ak hektara, sebe isplaćuju za godinu dana, a 105 hektara kukuruza da se istretira protiv kukuruznog plamenca isplaćuje samog sebe, samo jednim tretmanom“, objašnjavaju iz Agrodrona za BIZLife.

Proizvođači danas imaju jako mnogo problema sa bolestima i štetočinama. U vremenima u kojima se oni javljaju ne može da se koristi klasična mehanizacija.

„Imamo u Srbiji 600.000 hektara pod kukuruzom koji su svake godine ugoženi plamencem, štete su 15, 20 odsto, pa na gore. Dolazimo zaista do stravičnih cifara. Mi godišnje gubimo oko 200 miliona evra samo zbog kukuruznog plemanca. Ove mašine u takvim situacijama pokazuju svoju pravu vrednosti proizođači zaista imaju korist od toga“, zaključuju.