Pavića više nema, ali zauvek će živeti Giga, Šurda, Prle, Tihi, Malina, Aranđel, Riska…
Scenarista Siniša Pavić preminuo je u 92. godini u svom domu u Vlasotincu. Pavić je bio najplodotvorniji TV autor u bivšoj Jugoslaviji. Pisao je scenarija za neke od najpoznatijih domaćih serija.
„Pozorišta u kući“, „Otpisanih“, „Vrućeg vetra“… Scenarista je i filmova „Tesna koža“ i „Laf u srcu“.
„Boljim životom“, krajem 80-ih, počinje i era Pavićevih celovečernjih serija, sa više desetina epizoda, emitovanih po nekoliko godina, u čijem centru zbivanja je najčešće jedna porodica: „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“, „Bela lađa“…
Poslednja serija koju je snimio – „Junaci našeg doba“ – premijerno je emitovana od 2019. do 2021. godine.
Ponosan na svoje likove
Pavić nikada nije krio koliko je ponosan na svaki scenario koji je napisao, ali i na glumce koji su vrhunski izneli svoje uloge.
U jednoj životnoj ispovesti za Kurir Pavić se osvrnuo na svoje uspehe, karijere glumaca i tom prilikom istakao da će čuveni likovi iz popularnih serija živeti i nakon njegove smrti.
– Od preko stotinu glumaca koji su igrali u mojim tekstovima samo sam sa nekima imao bliži, prijateljski odnos. I baš oni, meni najbliži, otišli su iznenada i u punoj snazi: Radmila Savićević, Danilo Lazović i Milenko Zablaćanski. Bili su prebogati vrlinama i kao glumci i kao ljudi. Bili su nekonvencionalni, ličnosti od formata, potpuno izvan onoga što tako ruži našu kulturnu scenu – rekao je Pavić i dodao:
Serije postale deo kolektivnog sećanja
– Gotovo sve moje serije ušle su u kolektivno pamćenje gledalaca. I to ne samo jedne generacije. Kao da je taj izmaštani svet stvarno postojao. Mi smo ga stvorili. Ne ja sam. Stvorili smo ga svi zajedno. Pre nas to nije postojalo. Možda će ostati da postoji posle nas. Kad nas više ne bude, živeće Ema Popadić i njen Giga, Šurda i Vesna, Neša i Peša, Tintoreto i Malina, Aranđel i Riska… I deda Trajko sa svojim zakopanim blagom.
Pavić je tada govorio i o pisanju za televiziju, te je pričao da je njegova supruga Ljiljana najzaslužnija za to.
– Ljiljana je najzaslužnija ili najviše kriva, što sam počeo da pišem za televiziju. Mislio sam da ću pisati isključivo knjige. Da li je trebalo raditi za televiziju ili ne, da li sam pogrešio? Da sam pisao knjige, ne bih napisao ovoliko. Da li bi od toga nešto ostalo, veliko je pitanje. Mislim da je televizija u meni našla svog pisca, da sam ja našao svoj medij, da smo se mi srećno našli, da to nije bio neki brak iz ljubavi, ali je ispao dobro. Deca su nam ispala dobro. A to je ipak najvažnije – govorio je on svojevremeno za „Kurir“.
