S Božićem koji se slavi 25. decembra za Italijane nije došao kraj božićnim proslavama koje u ovom zemlji obeležavaju period ispunjen tradicionalnim proslavama od 8. decembra do 6. januara. Pored Nove godine večeras, Italijani čekaju Epifaniju šestog januara s kojom se i zaključuje dug period slavlja, ali i godišnjih odmora za veliki broj građana ove zemlje. Ko je Befana koja donosi deci poklone 6. januara?
Novogodišnje jutro je blizu, ali Italijani čekaju Befanu da im donese poklone
Božićna slavlja se u Italiji završavaju zvanično šestog januara, Epifanijom (Bogojavljanjem).
U italijanskoj tradiciji i običajima je simbol ovog velikog hrišćanskog praznika Befana.
Stara, dobra veštica Befana predstavljena je kao jedna starija žena sa grbom i velikim nosom, kao iz bajki. Ona putuje na metli obučena u pocepanu odeću, a garava je pošto ulazi u kuće kroz odžake i kamine.
U noći između petog i šestog januara spušta kroz odžak i ostavlja poklone deci ukoliko su bili dobri dok onoj deci koja su bila nestašna ili bezobrazna ostavlja ugalj (zapravo se radi o slatkišima koji liče na ugalj).
Befana koja po svemu podseća na vešticu deo je italijanske tradicije koja se podudara sa dolaskom Re Mađija tj. mudraca u pećinu u Vitlejemu koji donosi zlato, miro i tamjan kao poklone. Epifanija (Bogojavljanje) označava kraj perioda božićnih praznika.
Deda Mraz, Sveti Nikola, Sveta Lucija i Befana – ko donosi poklone najmlađima
Tokom božićnih praznika deca su ta koja najviše očekuju momenat otvaranja poklona. Izgled Deda Mraza sa dugom belom bradom i velikim stomakom potiče od legende o Svetom Nikoli, koji je poznat kao zaštitnik dece.
Legenda kaže da je ovaj svetac vratio u život troje dece koje je ubio jedan domaćin. U nekim delovima severne Italije deca dobijaju poklone šestog decembra kada se i slavi praznik Svetog Nikole po gregorijanskom kalendaru.
U gradovima Bergamo i Verona, deca željno iščekuju 13. decembar kada se slavi Sveta Lucija. Naime oni joj pišu pismo nedelju dana pre njenog praznika tvrdeći da su bili dobri cele godine i tražeći poklone.
U noći između 12 i 13. decembra tradicija je da najmlađi spreme posudu sa brašnom za magarence, šoljicu kafe za Svetu Luciju, malo hleba za njenog kočijaša kao i tanjir sa keksom, vino, slatkiš torone i voće. Ujutru kada se probude najmlađi pored poklona nalaze i voće.
Ipak Deda Mraz je taj koji donosi najviše poklona deci u Italiji koja sa nestrpljenjem čekaju ponoć na Badnje veče ne bi li odmah otvorila poklone koje im je Deda Mraz ostavio ispod jelke. Deda Mraz sa rumenim obrazima, malo povećim stomakom, dugom belom bradom, okruglim naočarima i u crveno-belom odelu koji se kreće zahvaljujući irvasima u tom izdanju je nastao tridesetih godina.
Gondolijeri obučeni kao veštica Befana u tradicionalnoj venecijanskoj regati svake godine na Bogojavljanje 6. januara
Befana, koju će Italijani proslaviti sledećeg ponedeljka, 6. januara, možda je stroža od svih ali i ona nikada ne ostavlja decu praznih ruku.
Božićni praznici za najmlađe u Italiji znače mnoštvo poklona za koje odrasli troše mnogo novca jer ne žele da razočaraju najmlađe koji za svaki od praznika koji se proslavljaju u božićnom periodu očekuju poklon.
Tradicija dugog božićnog perioda
Božić koji se po katoličkom kalendaru proslavlja 25. decembra najvažniji je praznik u Italiji koji slave i oni koji sebe ne definišu “posebno religioznima”. I mada u poslednje vreme izgleda više kao trka za poklonima ispod jelke, čitav period oko Božića, počevši od Badnje večeri pa do praznika Epifanije, posvećen je prazničnom raspoloženju, trpezama, običajima, tradicijom i poklonima.
I mada je Božić po gregorijanskom kalendaru prošao, Italijani ne prestaju sa slavljem.
Svaki region ima svoje običaje i dok nekima poklone donosi Deda Mraz, neki su pak vezani za Svetu Luciju.
No, koji se to sve praznici slave u ovoj zemlji od sredine decembra pa do šestog januara?
Tri dana božićnog slavlja – 24, 25. i 26. decembar
Praznik u kome katolički hrišćani slave rođenje Isusa Hrista pada 25. decembra. Pored tradicionalne jelke, Italijani veliku pažnju posvećuju božićnim jaslicama koje mnogi od njih prave sami dok ih mnogi kupuju već gotove.
Stanovnici Napulja su poznati po božićnim jaslicama a u Vija San Gregorio Armenu načičkane su zanatske radnje u kojima ih je moguće videti i kupiti od najtradicionalnijih do najmodernijih.
Najjednostavnije jaslice prikazuju Mariju, Đuzepa i bebu Isusa dok one kompletnije imaju i pastire, planine, ovce, zanatske radnje, magarca i vola. Re Mađi (mudraci) se dodaju za vreme Epifanije, a beba Isus 25. decembra.
Postoji nekoliko jaslica, napuljske su najpoznatije, zatim one iz Bolonje, iz regiona Marke i iz Đenove. Jedna vrsta pozorišne predstave predstavlja “Žive jaslice” gde umesto figura stoje glumci.
Badnje veče, 24. decembra u najvećem broju porodica se sprema obilna večera sa specijalitetima na bazi ribe. I dok mnogi u ponoć pevaju božićne pesme u sopstvenim stanovima, drugi odlaze na božićnu molitvu u crkvu da bi se nakon toga našli na centralnom trgu ne bi li razmenili čestitke.
Na sam dan Božića 25. decembra pored otvaranja poklona, priprema se božićni ručak koji ujedinjuje čitavu porodicu. Naime u Italiji postoji izreka koja kaže: “Božić slaviš sa svojima, a Uskrs s kim želiš.”
Sveti Stefan 26. decembra slavi se od 1949. godine, kad je postao neradan. Tog dana se jede sve ono što je ostalo od prethodnih dana i porodice se ponovo okupljaju.
Otkud ukrasne kugle na jelci
Pored božićnih jaslica tu je svakako i jelka koja se uglavnom kiti 8. decembra na dan bezgrešnog začeća. I mada se sve češće jelke kite i ranije kao što se i supermerkati pune božićnim ponudama još u novembru, tradicija nalaže da se jelka kiti 8. decembra. To je momenat okupljanja čitave porodice u kome svaki član daje svoj doprinos u kićenju.
