Novi trendovi među tinejdžerima u Evropi: Manje alkohola, više vejpova

U najnovijem izveštaju Evropskog školskog istraživačkog projekta o alkoholu i drugim drogama (ESPAD), analizirane su navike gotovo 114.000 tinejdžera uzrasta 15 i 16 godina iz 37 evropskih zemalja. Ovaj projekat već 30 godina prati ponašanje mladih kada je u pitanju konzumacija alkohola, droga, cigareta, kao i nove pojave poput zavisnosti od društvenih mreža i kocke.

Vejpovi preuzimaju primat

Iako se broj pušača smanjuje od 1990-ih, kod devojčica je u poslednjim godinama zabeležen porast svakodnevnog pušenja. Ipak, pažnju najviše privlači rastuća upotreba elektronskih cigareta iliti vejpovi, čak 44% tinejdžera ih je probalo barem jednom, a 22% ih koristi redovno, što je značajan porast u odnosu na 14% pre pet godina.

Foto: Freepik

Većina mladih navodi da su vejpovi lako dostupni, što izaziva zabrinutost zbog istovremene upotrebe klasičnih i elektronskih cigareta, ali i prelaska ka alternativnim proizvodima s nikotinom, prenosi Euronews.

Alkohol sve manje „in“, ali problem ne nestaje

Uočen je pad u ukupnoj konzumaciji alkohola i epizodnom (tzv. „binge“) pijenju u poslednjih 20 godina. Ipak, problem prekomernog opijanja i dalje postoji u pojedinim zemljama, posebno u Danskoj (55%), Nemačkoj (49%) i Austriji (48%).

Foto: Freepik

Zabrinjava i podatak da mladi sve ranije piju, trećina njih alkohol je prvi put probala sa 13 godina ili ranije, dok ga je čak 75% tinejdžera već konzumiralo.

Pad upotrebe droge

Kanabis je i dalje najzastupljenija ilegalna droga, iako ju je 2024. probalo 12% učenika – najmanje od 1995. Razlike između polova se smanjuju, iako su dečaci i dalje češći korisnici.

Slede ekstazi (MDMA) i kokain, koje je probalo oko 2% učenika, dok LSD i amfetamini imaju manji udeo. U proseku, 13% tinejdžera u Evropi je barem jednom probalo neku ilegalnu drogu, ali se beleži postepeni pad od 2015.

Zabrinjava i porast upotrebe lekova bez medicinskog nadzora – 8,5% mladih uzimalo je sedative i trankvilizere, a 6,9% analgetike kako bi se „drogirali“.

Ekrani, igre i socijalne mreže

Četvoro od petoro tinejdžera igra video-igre barem jednom mesečno. I dok su dečaci i dalje u većini, broj devojčica koje igraju igre porastao je sa 22% na čak 71% u poslednjih deset godina.

Problematično korišćenje društvenih mreža prisutno je kod skoro polovine ispitanika. Devojčice češće priznaju zavisnički odnos prema mrežama, dok su dečaci doživeli veći porast štetne upotrebe društvenih mreža u protekloj deceniji.

Kockanje – staro iskušenje u novom ruhu

Skoro jedan od četiri tinejdžera kockao se za novac u poslednjih godinu dana, bilo da je reč o kladionici, aparatima, igrama na sreću ili klađenju na sport. Većina i dalje igra uživo, ali 65% kockara to čini i putem interneta. Dečaci su skloniji kockanju, ali se beleže razlike po zemljama: od 9,5% u Gruziji do čak 45% u Italiji.

Uprkos sve strožim zakonima i zaštitnim merama za maloletnike, nivo kockanja među tinejdžerima ostaje stabilan, navodi se u izveštaju.