Nije američka. Nije iz Italije. Najpoznatija salata na svetu, Cezar, izmišljena je u Tihuani u Meksiku pre tačno jednog veka.
Cezar salata je izmišljena u hotelu u Tihuani u Meksiku 4. jula 1924. godine da bi kuvar nahranio gladne američke turiste. Ove nedelje, istaknuti kuvari iz celog sveta okupljaju se u Tihuani na četvorodnevnom festivalu koji proslavlja 100 godina Cezar salate, globalnog fenomena stvorenog u glamuroznoj Tihuani iz ere prohibicije 1920-ih.
Za puriste, još uvek je moguće naručiti originalnu Cezar salatu – romanu sa prelivom od sirovog jaja, maslinovog ulja, limete, belog luka, parmezana i drugih aroma – koju za stolom priprema zvanično obučen konobar u restoranu Cezar, osnovanom u Tihuani.
Cezar Kardini, italijanski imigrant smatra se kreatorom ove salate. U Tihuani, gradu koji se često nalazi u naslovima zbog svoje uloge granične tačke u političkim krizama oko traženja azila i migracija, godišnjica Cezar salate je prilika da se istakne drugačiji narativ, onaj koji ističe Tihuaninu strast za očuvanjem kulture.
Cezar salata (Pixabay)
„Ovo je prvi put u 100 godina ove salate da će svet znati da je iz Meksika“, rekao je Poblete. Tihuana zaslužuje da bude poznata po nekim „dobrim vestima“, rekao je, o „receptu, kuhinji, tradiciji“.
Nema mnogo recepata koji prežive jedan vek, a oni koji uspeju česo postaju zastareli kuriozitet. Ali u dugoj istoriji od 100 godina, ova salata doživljava renesansu.
Prkoseći svojoj reputaciji blagog obroka koji se poslužuje u hotelskim sobama, ovo jelo nastavlja da se iznova izmišlja. Na TikToku, cezar salata sa pomfritom je „savršena devojačka večera“ i „ekvivalent terapiji“. U Los Anđelesu, manje od 250 kilometara severno od mesta rođenja salate, Cezar uživa u procvatu kao popularno fuziono jelo u restoranima širom grada. Lokalni novinari o hrani hvale vijetnamsku verziju u Santa Moniki u kojoj se koristi riblji sos umesto vusterširskog sosa, korejsku verziju i nekoliko varijacija japanske.
Jedno od najzanimljivijih novih jela u Los Anđelesu ove godine je tajlandski cezar, sa limetom i tajlandskim bosiljkom, preliven komadićima prženog pirinčanog papira koji mu daju krila.
Nisu svi zadovoljni ovom promenjivošću ukusa.
„Živimo u dobu nekontrolisane prevare sa Cezar salatom“, požalio se ove godine jedan pisac na Atlantiku, osuđujući „navodne cezare“ kojima „nedostaju inćuni, ili krutoni, ili čak zelena salata“.
Kako je rođena Cezar salata
Tokom 1920-ih, kada je posluživanje i prodaja alkohola bilo zabranjeno u Sjedinjenim Državama, Tihuana je postala odredište za Amerikance koji nisu mogli da piju ili se kockaju na drugoj strani granice. Holivudske zvezde bi se spustile u Tihuanu iz Los Anđelesa.
Dana 4. jula 1924, grupa Amerikanaca bila je u Alhambri, restoranu koji je Kardini osnovao, na proslavi četvrtog jula. Po vrelom danu, za veliku publiku, kako se priča, Cardini je spojio sastojke koji su ostali u kuhinji kako bi napravio specijalnu salatu za svečanu zabavu. Cardini je napravio dresing za stolom, pred svojim gostima, ne samo zbog dramatičnosti pripreme, već da bi pokazao svežinu i bezbednost sastojaka.