Dijalog umetničkih dela preko epoha i vekova je trenutno glavna izložbena strategija. Ovde je pet savremenih umetnika pročešljalo muzejsku kolekciju klasične moderne, te izabrano pomešalo sa vlastitim delima.
Dominantna je fotografija, nadrealizam je velika tema. Pravi momenat za Nikolu Vuča, čoveka sa dve karijere: prve kao fotograf u krugu oko Andre Bretona i Marka Ristića, drugu kao profesor ekonomije na Beogradskom univerzitetu.
„Nikola Vučo je zastupljen u našoj zbirci sa desetak fotografija. To su pozorišni motivi, utopijski prostori, svakodnevno kao nadrealno. Ovde se vidi skulptura s leđa, na crno-beloj fotografiji, ali tako da nije jasno da li je telo crno ili belo. Igra s percepcijom daje ovoj fotografiji novu savremenost. Kad se danas govori o globalizaciji, zaboravlja se da je u umetnosti i pre sve uvek bilo umreženo. Vučo je dobar primer“, navodi kustos Franc Talmajer.
Od samostalne izražajne forme fotografija je postala materijal kompozitne umetnosti. Ona se tretira i manipuliše na razne načine, kako bi ispunila zadatak sumiran u naslovu ove izložbe – da povezuje juče i danas, i osigura im mesto u vremenu koje dolazi.
„Dugo sam se bavila baroknim slikarstvom, da bih na kraju shvatila kako mrtva priroda nema veze sa tehnikom ili vernom površinom stvari. Suština je u tome da su mrtve prirode komentar na geopolitičko i socio-političko stanje. Polazna tačka za ovu fotografiju je bila proizvodnja cveća od svile, pre nego što se prešlo na plastiku. U Evropi je vodeći producent svilenog cveća bio DDR. Države nema, fabrike su zatvorene, a pogoni izmešteni u Kinu“, ističe Lisl Ponger.
„Dve savremene fotografske pozicije zastupaju Lisl Ponger i Anita Vitek. Lisl stvara narativne fotografije koje finalizuje kroz završni autorski pogled. Vitek se služi drugim sredstvima. Ona koristi već postojeće fotografije iz novina ili sa plakata, izrezuje i baca portretiranu osobu ili objekat, i onda dalje radi s pozadinom. Od takvih ostataka sižea konstruiše nove arhitekture i nadrealne prostore“, objašnjava Talmajer.
Obilje vizuelne kulture je u međuvremenu suzilo prostor umetničke fotografije. Zato nadrealizam Nikole Vuča, piktorializam Edvard Štajhen ili fantastičan realizam Hansa Belmera kao i čitav fotografski deo ove izložbe, čuvaju izvornu auru fotografskog medija kao umetnosti.
