Mikroplastika pronađena u krvnim ugrušcima u srcu, mozgu i nogama

Istraživanje u Kini je manjeg opsega i obuhvatilo je 30 pacijenata, za razliku od 257 ljudi čije je stanje praćeno 34 meseca u studiji objavljenoj u martu.

Ipak, kao što je italijanski tim otkrio da prisustvo mikroplastike u plakovima povećava rizik od infarkta i šloga, tako je i kineski tim utvrdio potencijalnu povezanost između nivoa mikroplastike i krvnih ugrušaka.

Trideset pacijenata uključenih u studiju operisano je kako bi im se odstranili krvni ugrušci nakon što su doživeli moždani, srčani udar ili trombozu dubokih vena.

Prosečne starosti od 65 godina, pacijenti su imali različite istorijate bolesti i životnih navika, poput pušenja, konzumiranja alkohola, visokog krvnog pritiska ili dijabetesa. Svakodnevno su koristili plastične proizvode i podjednak broj je živeo u ruralnim i urbanim sredinama.

Mirkoplastika raznih oblika i veličina otkrivena je pomoću hemijskih analiza kod 24 od 30 krvnih ugrušaka koji su proučavani.

Testovi su takođe identifikovali iste tipove plastike poput onih koje je otkrila italijanska studija: polivinil hlorid i polietilen. Nije iznenađujuće, pošto se PVC najčešće koristi u građevinarstvu a PE u izradi flaša i kesa. To su ujedno i dva najčešće proizvođena tipa plastike.

Kineska studija je takođe u ugrušcima detektovala i poliamid 66, uobičajenu plastiku koja se koristi u vlaknima i odeći. Od 15 tipova plastike, polietilen je činio 54 odsto analiziranih čestica, praćen polivinil hloridom.

Istraživači su utvrdili i da ljudi sa višim nivoima mikroplastike u krvnim ugrušcima su imali više nivoe D-dimera nego pacijenti kojima nije otkrivena mikroplastika u trombovima.

D-dimer je proteinski fragment koji se oslobađa kada se krvni ugrušci razlože. Uobičajeno nije prisutan u krvnoj plazmi. Viši nivoi D-dimera u testovima ukazuju na prisustvo krvnih ugrušaka, što navodi stručnjake da posumnjaju da se mikroplastika nekako nakuplja u krvi i pogoršava zgrušavanje.

„Ovi nalazi ukazuju da mikroplastika može da bude potencijalni faktor rizika povezan sa vaskularnim zdravljem. Urgentno su nam potrebna nova istraživanja većeg obima kako bismo potvrdili ono što smo primetili u studiji“, navodi Tingting Vang, naučnik sa medicinskog koledža Univerziteta Šantou.