Međunarodni salon urbanizma – moderna arhitektura i prostorno planiranje sve više okrenuti prirodi

Međunarodni salon urbanizma svake godine se održava u drugom gradu, a ove godine je deo programa „Zrenjanin – prestonica kulture Srbije”. Smotra urbanista, 34. po redu, na kojoj je predstavljeno 126 radova, potvrđuje da su moderna arhitektura i prostorno planiranje sve više okrenuti čoveku i prirodi.

Salon rangira radove u 12 strukovnih kategorija, a velika nagrada 34. Međunarodnog salona urbanizma pripala je zajedničkom projektu stručnjaka iz Srbije i Severne Makedonije.

Pripremio Branislav Prokić

„Radi se o nagradi za studiju urbanog razvoja za novi prostorni plan za Republiku Severnu Makedoniju. Naša saradnja je, ja bih rekla, dugogodišnja, nije samo na ovom projektu, a ovo je rekla bih, kruna ove saradnje”, izjavila je Ana Utiš Kordar iz Skoplja, dobitnica Velike nagrade Salona.

Posebna nagrada uručena je za delo Srećan grad.

„Srećan grad podrazumeva prvo da vi možete da uzmete za ruku vašu decu i da šetate mirno, da se ne gušite, da postoji zelenilo, da možete da odete u park, da sa prozora vidite drvo – to je dosta važno!”, rekla je dr Eva Vaništa Lazarević, dobitnica Prve nagrade Salona u kategoriji Publikacije.

Imperativ okupljanja urbanista je unapređenje životnog prostora i traženje balansa između urbanog i prirode. Šestočlani žiri 34. Salona nije imao ni malo lak zadatak.

„Svaki plan predviđa i ima svoja pravila, standarde i kriterijume i svakim planom je predviđen procenat zelenila za svaku namenu. Međutim, malo kasnije, kod sprovođenja planskih dokumenata dolazi do promena u realizaciji”, kaže Tatjana Simonović, predsednica 34. Međunarodnog salona urbanizma.

„To je važno za nas koji učestvujemo u Salonu i koji organizujemo da se upoznamo sa svim gradovima u kojima naši urbanisti deluju. A važno je i za kolege iz cele Srbije, pa i inostranstva, jer ovo je međunarodni salon na koji dolaze kolege iz čitavog regiona, ali i iz daljeg inostranstva, na primer iz Portugalije, a imamo i radove iz Ruande, Japana…”, rekao je dr Božidar Manić, predsednik Udruženje urbanista Srbije.

Svi pristigli radovi i projekti tradicionalno će biti sačuvani kao zbirka dostupna naučnim, obrazovnim i javnim institucijama – dragocena literatura budućim stručnjacima arhitekture i prostornog planiranja u savremenim stremljenjima uređenja gradova po meri čoveka.