Kanado, pripremi se za pritisak. Nova Trumpova administracija će verovatno pritisnuti Kanadu na osetljivim frontovima: trgovina, migracija i vojna potrošnja.
Odjeci pobede Donalda Trumpa na izborima će se proširiti na međunarodnom planu njegovim planom za sveobuhvatne tarife, masovnu deportaciju migranata i intenzivan pritisak na zemlje da troše više na vlastitu odbranu.
Animirajući princip Trumpove političke karijere je da SAD moraju biti oštre sa saveznicima koji su se previše oslanjali na njih, ekonomski i vojno.
Malo je onih koji su toliko oslonjeni kao Kanada, kao što je ilustrovano u izveštaju istraživačkog centra iz Washingtona koji kaže da severni sused rizikuje da bude među zemljama koje su najteže pogođene Trumpovim planom za carine od 10 %.
Još uvek nedefinisani detalji njegovog plana izazvali su čitav niz procena o potencijalnoj šteti kanadskoj privredi, u rasponu od manje od pola posto BDP-a do pet posto od koje suze oci .
Trump je jasno stavio do znanja svoju nameru da nametne minimalnu naknadu od 10 posto na sve uvezene proizvode, nezaboravno nazivajući “tarifu” “najlepšom rečju u rečniku”. Kanadski zvaničnici proveli su mesece tražeći jasnoću od Trumpovih saradnika o tome da li bi zemlja mogla biti izuzeta; nisu dobili nikakva uveravanja.
Jedan od scenarija koji su zamislili neki promatrači trgovine je da će Trump brzo objaviti carine na sve početkom sledeće godine, a zatim ih koristiti kao polugu da prisili druge zemlje da preorijentišu određene politike.
Drugim riječima, pred Kanadom je intenzivna godina u bilateralnim odnosima.
Osećaj déja vu
U nastojanju da postavi pozitivan ton, premijer Justin Trudeau čestitao je Trumpu na pobedi i nazvao prijateljstvo između Kanade i SAD predmetom zavisti sveta.
“Znam da ćemo predsednik Trump i ja raditi zajedno na stvaranju više mogućnosti, prosperiteta i sigurnosti za obe naše nacije”, rekao je Trudeau.
Ali za kanadske veterane trgovinskih bitaka s prvom Trumpovom administracijom, postoji osećaj déja vua.
“Dobro došli nazad u administraciju koja je uvela tarife za nacionalnu sigurnost na kanadski aluminijum koji njena sopstvena vojska kupuje kako bi istakla poentu koju niko ne razume”, rekao je Flavio Volpe, čelnik kanadskog udruženja lobista za auto-delove, misleći na Trampove prošle tarife na kanadski čelik i aluminijum.
Volpe je izrazio nadu da bi saradnja Kanade sa SAD-om na sprečavanju uvoza iz Kine mogla stvoriti zajednički jezik između dve zemlje.
Ali velika promena u odnosu na Trumpov prvi mandat je to što on sada govori o postavljanju carina na sve, opisujući taj potez kao strategiju da se proizvođači prisile da grade u SAD-u
Veruje se da će Ottawa pokušati pregovarati o izuzećima od tarife, a ako to ne uspe, pretiće odmazdom. Kanadski ambasador u Washingtonu već je javno razmišljao o mogućnosti odgovora.
Ovo zauzvrat rizikuje da Kanadu gurne u bolan trgovinski rat sa svojim moćnim susedom.
Nedavni izveštaj TD Economics-a bio je optimističniji, u kojem se kaže da bi Trumpova najbolja i najverovatnija upotreba carina bila kao moneta za pregovaranje da primora Kanadu na ustupke kada dođe vreme da ponovo pregovara o CUSMA-i – trgovinskom sporazumu između Kanade, SAD-a i Meksika – u 2026.
Pitanje vojne potrošnje
Tramp bi mogao uticati ne samo na kanadsku trgovinu. Vojna potrošnja je još moguća tačka žarišta.
Potencijalno važan igrač u sledećoj Trumpovoj administraciji, Elbridge Colby, rekao je za CBC News ove godine da će podstaći korištenje neviđenih sredstava poput ekonomskih kazni da podstakne Ottawu da poveća svoj doprinos.
Biće pritiska da se troši više, brže, posebno na Arktiku.
Washington nije bio srecan nedavnim obećanjem Trudeauove vlade da će dostići istorijski cilj vojne potrošnje od dva posto BDP-a. To je ilustrovano nedavnim tekstom moćnog republikanskog kongresmena koji ismejava Kanadu kao najveću pretnju NATO-u.
Na skupu u Južnoj Karolini ranije ove godine, Trump je rekao da SAD neće zaštititi saveznike koji ne ispune cilj od dva posto.
Imigracija je još jedan znak pitanja za Kanadu.
Tramp je obećao masovnu deportaciju miliona koji su ilegalno ušli u SAD. Strah od deportacije mogao bi dovesti do porasta tražioca azila koji traže utočište na kanadskoj granici, rekao je jedan analitičar.
„Pojedinci [mogu] pokušati da pobegnu u Kanadu kako bi izbegli tu [deportaciju]“, rekao je za CBC News prošle sedmice Christopher Sands, šef kanadskog instituta u Washingtonskom centru Wilson.”
Takav fenomen mogao bi pogoršati tenzije unutar Kanade. Ottawa je već bila pod pritiskom provincija da ograniči nivo imigracije.
Samo prošlog meseca, Trudeauova vlada je najavila smanjenje imigracije kako bi ublažila pritisak na stambeno tržište. Trump je to primetio, objavivši na društvenim mrežama : “Čak i Justin Trudeau želi zatvoriti granice Kanade.”
“Mi smo jedini ‘glupi’ koji dozvoljavaju ljudima, uključujući stotine hiljada kriminalaca, da slobodno dođu u Sjedinjene Države kroz našu smešnu politiku ‘otvorenih granica'”, rekao je Trump.
Vlada Kvebeka nagovestila je u sredu da će pojačati kontrolu na vlastitoj granici, raspoređujući pokrajinsko osoblje na međunarodne granice.
Vlada Francoisa Legaulta suočava se s teškom borbom za reizbor protiv Parti Québécois koja se zalaže za nezavisnost, koja je iskoristila migraciju kao argument za odvajanje.
SERBIANNEWS/CANADA
