Kako je Koko Šanel promenila turizam i način na koji letujemo?

Početkom 20. veka, letovanje na moru nije ličilo na današnje prizore atraktivnih plaža i kupača u šarenim kupaćim kostimima. More je, za gospodu iz viših društvenih slojeva, bilo više dekorativna pozadina nego mesto za aktivan odmor.

Plaže su služile za šetnju u dugim haljinama i odelima, dok se sunčanje smatralo nepoželjnim. Bela, „porcelanska“ koža bila je znak prestiža i aristokratije. Tada na scenu stupa žena koja nije samo preoblikovala modu, već je gotovo slučajno i promenila način na koji doživljavamo turizam na moru.

Koko Šanel je 1923. godine boravila na francuskoj rivijeri, u tada još uvek ekskluzivnom i manje poznatom letovalištu Dovil (Deauville). Ta godina je bila prekretnica za primorski turizam. Vraćajući se s kratkog izleta brodom, zatekla je same sebe i fotografe sa licima i ramenima preplanulim od sunca. Do tada bi takva „greška“ bila društveni skandal, piše TU Magazin. 

Foto: Unsplash

Međutim, Šanel je svojim instinktom modnog revolucionara pretvorila nezgodu u trend. Njena preplanula put, u kombinaciji s jednostavnom, laganom letnjom garderobom od prugaste majice i širokih pantalona, postala je simbol sofisticiranosti i modernog života.

Uticaj je bio trenutni. Francuska i italijanska rivijera postale su epicentar nove kulture odmora – ne više zatvorenih salona i hladnih terasa, već otvorenih paluba, ležaljki, kupanja i sunčanja. Preplanulost je od simbola siromašnog fizičkog rada postala znak luksuznog dokolice i egzotičnih putovanja. Ljudi su počeli masovno da hrle na more, želeći da „uhvate“ isti zdrav, blistav ten koji je Koko nosila sa takvom nehajnom elegancijom.

Turizam na moru time je dobio novu dimenziju. Letovališta su počela da se prilagođavaju novim gostima. Pojavljuju se ležaljke, suncobrani, otvoreni barovi i lagani obroci uz plažu. Garderoba se menja, od teških kupaćih kostima i odevnih slojeva, ka lepršavim haljinama, kratkim pantalonama i elegantnim šeširima. Jadranska obala, Azurna obala, italijanska rivijera, sva mesta doživela su procvat, jer su turisti želeli da uživaju u istom „slobodnom luksuzu“ koji je Šanel nesvesno promovisala.

Treba naglasiti da Šanel nije baš sama „izmislila“ ovu promenu, već ju je snažno ubrzala i učinila modno prihvatljivom.

Foto: Unspalsh/Jude Infantini

Tačno je da se pre 1920-ih sunčanje nije smatralo poželjnim u višim slojevima društva. Bela koža bila je znak statusa, a preplanulost se povezivala s fizičkim radnicima.

Šanel je zaista provodila vreme na francuskoj rivijeri i poznato je da se vratila s jednog izleta preplanula. To je izazvalo interesovanje javnosti i doprinelo promeni estetike. Neki istoričari mode istakli da nije bila jedina odgovorna za taj trend, već je bila ključna figura koja ga je popularizovala u modnim krugovima.

Širenje trenda – Istina je da je modna industrija i turizam brzo reagovao. Lakša odeća, letovališta koja nude ležaljke i suncobrane, i sve veća popularnost rivijere kao destinacije.

Uticaj na more i turizam – Nije Koko Šanel direktno izmislila turizam na moru, ali je svojim stilom i statusom modne ikone učinila da preplanuli ten i opušten, ali elegantan odmor postanu poželjni među elitom. Taj trend se potom proširio na širu javnost.

Na kraju, Koko Šanel nije samo promenila način na koji se oblačimo za plažu, ona je promenila samo značenje letovanja. Od pasivnog „gledanja mora“, prešli smo na aktivno uživanje u njemu. Njena estetska i društvena revolucija pretvorila je more u modnu pistu, a turizam na obali u globalni fenomen.