Rezolucije prođu i dođu, kaže premijerka Srbije, dok predstavnici prozapadne opozicije usvajanje još jedne negativne rezolucije Evropskog parlamenta slave kao svoju pobedu. Ima li nešto što ipak ostaje i da li će Srbija promeniti svoj odnos prema EU?
Evropski parlament, tik pred raspuštanje aktuelnog saziva, usvojio je još jednu rezoluciju o Srbiji. Sve ono što je prozapadna opozicija prethodnih meseci govorila o izborima na beogradskim ulicama evropski poslanici stavili su na papir i danas izglasali.
Iako prozapadna opozicija tvrdi da su tražili mere protiv vlasti, a ne protiv građana Srbije, u rezoluciji poslanici pozivaju Srbiju da sprovede međunarodnu istragu izbora, a ako vlast to ne učini ili ako se ispostavi da je bilo neregularnosti, Srbiji bi bili ukinuti pretpristupni fondovi koji pripadaju zemljama kandidatima za članstvo u EU.
Ovim je zakucan još jedan ekser na putu Srbije u Uniju, imajući u vidu da Brisel planira i da Ohridski sporazum, kojim se defakto priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, uključi u pregovarački okvir, odnosno, zvanični uslov da Srbija postane članica EU biće srpsko priznanje nezavisnosti takozvanog Kosova.
Iako je današnja rezolucija neobavezujuća, ona predstavlja političku poruku koju Brisel šalje našoj zemlji.
U pitanju je zadiranje u suverenitet Srbije, kaže diplomata Zoran Milivojević i napominje da je to za Srbiju nedopustivo i neprihvatljivo.
“Rezolucija je posebno sporna u onim delovima koji se tiču međunarodne komisije, preispitivanje izbora na unutrašnjem planu je za Srbiju neprihvatljivo. To odudara od evropskih standarda i normi čak i za članice EU, a je Srbija samo kandidat”, ukazuje naš sagovornik.
Od kad je Srbija aplicirala za članstvo u EU, Brisel utiče na suverenitet Srbije, ukazuje publicista Igor Ivanović.
Milivojević kaže da, ne samo rezolucija, već ukupno uslovljavanje Evropske unije dovodi u pitanje celokupan odnos na relaciji Brisel-Srbija. Ipak smatra da Evropska komisija i Savet EU neće prihvatiti one sporne delove rezolucije koji bi mogli da ugroze odnose.
“Bez Srbije se ništa ne može na ovim prostorima, pa se dovode u pitanje strateški ciljevi Zapada. Sigurno je da će neke stvari morati da budu revidirane jer Srbija nema nameru ni na koji način da prihvati ultimatume niti da se tome prikloni na onaj način kako se to sugeriše u pojedinim tačkama rezolucije”, ocenjuje Milivojević.
Dodaje da je ovo poslednji potez odlazeće briselske strukture, koja je inače bila neprijateljski nastrojena prema Srbiji.
Ivanović ne smatra da će se promeniti odnos Brisela i Beograda nakon ove rezolucije, već će se još više promeniti odnos naše javnosti prema EU, a podsetimo da već godinama EU gubi podršku građana Srbije.
“EU je poslednja zajednica koja ima pravo nekome da prigovara regularnost izbora. Oni su prihvatili pobedu Bajdena, što je bila najspornija izborna radnja u poslednjih 50 godina”, ocenjuje naš sagovornik.
Milivojević ukazuje na to da posmatrači nisu imali zamerke na srpske izbore, ali su kasnije preuzeli zamerke srpske opozicije, što je uticalo i na tekst rezolucije, a to je potvrđeno i prisustvovanjem pojedinih opozicionih predstavnika danas u Strazburu prilikom glasanja.
Na pitanje zašto je EP bez izveštaja OEBS-a i ODHIR-a doneo rezoluciju koja se oslanja na primedbe nevladine organizacije CRTA, Ivanović kaže da svaka opkupaciona snaga mora da ima svoje poluge na terenu.
Smatra da bi sigurno imalo štošta da se prigovori izbornom procesu u Srbiji, ali je pitanje sa kim bi se to Srbija uporedila.
Kako kaže, to je tragedija srpskog društva i države, pogotovo imajući u vidu da u Evropskom parlamentu sede predstavnici iz Hrvatske koji negiraju genocid u Jasenovcu.
