Jedan korak govori više od hiljadu reči: Način na koji hodamo otkriva naše emocije, kaže nauka

“Hod je jedan od najpoznatijih i najbolje uvežbanih pokreta tela kod ljudi. Zato, kada se naše emocionalno stanje promeni, te promene se prirodno ogledaju u načinu na koji se krećemo”, objašnjavaju istraživači iz Japana.

Njihova studija se fokusirala na pokrete u hodanju, a zaključili su da određeni ritam i intenzitet zamaha ruku i nogu mogu da otkriju mnogo više o našim emocijama nego što bismo pretpostavili.

Pokreti sa većim zamahom ruku i nogu obično ukazuju na ljutnju ili agresivno raspoloženje, dok manji, kraći zamasi najčešće signaliziraju strah ili tugu.

Da bi istražili ovaj fenomen, naučnici su napravili eksperiment u kojem su glumci morali da se prisete trenutaka iz života koji su izazvali snažne emocije – bes, radost, strah ili tugu – i da tokom toga pređu kratku udaljenost hodajući. Učesnici su nosili usku odeću i reflektujuće markere, što je omogućilo da snimci zabeleže samo pokrete tela, bez izraza lica i drugih vizuelnih znakova. Na ovaj način, istraživači su mogli da izoluju zamah ruku i nogu kao glavni signal emocija.

Volonteri koji su potom gledali video snimke trebalo je da identifikuju emocije na osnovu pokreta glumaca, a rezultati su pokazali da su posmatrači bolje prepoznali emocije nego što je bilo očekivano. “Do izvesne mere, ljudi zaista mogu uočiti emocije hodača čak i bez dodatnih vizuelnih informacija”, ističu naučnici.

U drugom eksperimentu, naučnici su uzeli snimke hoda ljudi koji izražavaju neutralne emocije i manipulisali zamahom ruku i nogu – neke su pojačali, a neke smanjili. Ponovo se pokazalo da veći zamah deluje agresivno i ljutito, dok manji zamah utiče da hodač deluje uplašeno ili tužno. Ovo je dodatno pokazalo da je koordinisan zamah ruku i nogu ključna karakteristika koju posmatrači nesvesno primećuju kada procenjuju emocije.

“Mogućnost da procenimo emocije drugih na osnovu pokreta tela omogućava brzo razumevanje tokom društvenih interakcija, čak i bez reči”, navode istraživači. Ovo znači da možemo uočiti ljutnju ili tugu iz daljine i prilagoditi način na koji pristupamo osobi. Takvo uočavanje pokreta može biti korisno ne samo u svakodnevnom životu već i u situacijama gde je važno brzo proceniti ljude, poput rada u bezbednosti ili zdravstvu.

Istraživači ističu i druge potencijalne primene ovog znanja. Na primer, ako se emocije mogu pouzdano predvideti na osnovu hoda, to bi moglo pomoći u identifikaciji ranjivih ili potencijalno pretećih osoba na snimcima sa nadzornih kamera. Takođe, ovo bi moglo dovesti do razvoja nosivih uređaja koji prate mentalno stanje korisnika, jer je pokretima tela možda teže manipulisati ili ih prikriti nego govor ili izraz lica.

Nedavna istraživanja pokazuju i da sistemi veštačke inteligencije, mogu da predvide emocije kao što su ljutnja, tuga, radost i strah na osnovu hoda (mada sa ograničenom tačnošću), prenosi “Gardijan”. Jedna od prednosti je što je teško falsifikovati hod, što ga čini pouzdanijim pokazateljem emocionalnog stanja.

“Virtuelni asistenti zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli bi koristiti ovu sposobnost da tumače emocije osobe na osnovu hoda i adekvatno reaguju, što otvara nove mogućnosti u interakciji sa ljudima”, dodaju istraživači, naglašavajući da je ovo samo početak primene ovih uvida u budućim istraživanjima.