Smeli, odvažni a različiti umetnički svetovi koji se prožimaju i prepliću, naglašene su ekspresivnosti i kolorita. Platna koja bude radost, iz kojih isijava život i kreativnost, pozivaju na zajedništvo, ljubav, razgovor i odgovor.
Tomislav Đokić svoj radni vek proveo je u svetu medicine kao lekar i profesor. Veterinu je diplomirao iz ljubavi prema životinjskom svetu, a slikarstvo je strast koja je sve to pratila kao senzualna nauka.
„Patrijarh Pavle je to govorio: Ljudi budimo ljudi. Prema tome i te životinje prilaze i govore nam. A kao da se vraćaju sa nekog karnevala, sa nekog vašara. Ali tačno vas uhvate i govore ono što misle o nama, o ljudima“, navodi prof. emeritus Tomislav Đokić.
Od ekspresionizma do asocijativne apstrakcije u sunčanim nebeskim prostranstvima i morskim dubinama, čovekolike ribe Tanje Đokić u razdraganoj igri pozivaju na ulazak u kovitlac života iz koga treba izaći oštroumniji, nepovređen, pametniji, čistiji. Njena slikarska suština su naglašene boje koje na njenim platnima vladaju po kosmičkim zakonima.
„Kada uđem u taj proces ja zaboravljam da sam čovek. Ulazim u drugu dimenziju i ja se stapam sa tim. Sa tim vibracijama, sa tim bićima, i tu verovatno dolazi do te neke čistoće i vibracije koju senzibilni ljudi i te kako osećaju. Osećaju neku sreću, neko zdravlje, neku harmonizaciju. Asocijativna apstrakcija jeste da svako vidi nešto što je u njemu samom“, ističe Tanja Đokić.
Otac i ćerka su slikarstvo učili od čuvenog profesora Hilmije Ćatovića. Svoju umetnost i izraz usavršavali su u San Francisku, Džakarti, na Baliju. Njihovo vanserijsko umetničko stvaralaštvo potvrđuje razloge mnogobrojnih nagrada, učešća na simpozijumima i na stotine kolektivnih i samostalnih izložbi kod nas i u svetu.
