Čovek sa šeširom, štapom, razbarušenim pantalonama i karakterističnim brkovima… gotovo da ne postoji osoba na svetu koja ne može da prepozna Skitnicu, legendarnog lika koji je ušao u istoriju filma. Iza tog komičnog lika krio se jedan od najsloženijih i najgenijalnijih umetnika 20. veka, Sir Čarls Spenser Čaplin, poznatiji kao Čarli Čaplin.
Rođen 16. aprila 1889. godine u siromašnoj četvrti Londona, Walworth, Čaplin je imao detinjstvo daleko od komedije. Odrastao je u bedi, između sirotišta i pustih ulica, nakon što mu je otac napustio porodicu, a majka psihički obolela. Ipak, već kao dečak pokazivao je neverovatan talenat za mimiku, ples i glumu, veštine koje će kasnije oblikovati njegovu filmsku magiju i stvaralaštvo.
Uspon skitnice koja je osvojila svet
Tokom turneje po Americi 1913. godine, Čaplin je dobio priliku života – potpisao je ugovor sa Keystone Studios i stvorio “Skitnicu” (The Tramp), lik koji je postao njegova večna lična karta. U samo nekoliko godina, od siročića iz londonskih ulica postao je najpoznatiji glumac nemog filma.
Njegove komedije bile su spoj pantomime, improvizacije i cirkusa. Čaplin je bez reči uspevao da kaže više od masivnih scenarija, a njegova sposobnost da „pomeša“ humor i tugu bila je gotovo nadljudska. Njegovi filmovi su zasmejavali, provocirali, kritikovali društvo, i sve to bez ijedne izgovorene reči.
Zajedno sa Meri Pikford, Duglasaom Ferbanksom i D. V. Grifitom osnovao je United Artists, čime je sebi obezbedio potpunu umetničku slobodu. Tokom života snimio je čak 75 filmova, kratkih i dugometražnih, a najpoznatiji među njima su:
-
The Kid (1921)
-
The Gold Rush (1925)
-
City Lights (1931)
-
Modern Times (1936)
-
The Great Dictator (1940)
Veliki diktator: Film koji je uvredio i Hitlera
Film The Great Dictator bio je njegov prvi zvučni film i istinska bomba u svoje vreme. U njemu je otvoreno ismejao Adolfa Hitlera, koristeći snagu satire kao oružje protiv fašizma. Iako tada još nisu bile poznate sve strahote nacizma, Čaplin je pogodio u srž zla.
Ironično, Hitler je film zabranio u svim zemljama pod nacističkom kontrolom, ali iz znatiželje, nabavio je kopiju i pogledao je dva puta u privatnoj projekciji. Šta je mislio o filmu, nikada nećemo saznati, ali je Čaplin kasnije izjavio:
„Dao bih sve da znam šta je mislio o tom filmu.“
Čarli Čaplin
Ovo remek-delo, koje mnogi danas smatraju obaveznom filmskom lektirom, nije samo komedija, već i snažna društvena poruka, hrabra i bez kompromisa.
Filmovi koje ne smete da propustite
The Kid je emotivna priča o siromašnoj skitnici koji usvaja napušteno dete i razvija s njim duboku vezu. Film spaja nežnost i humor na način koji samo Čaplin može da prenese.
The Gold Rush prikazuje trku za zlatom kroz oči usamljenog tragača, uvučenog u niz nesporazuma, oluja i neostvarenih ljubavi.
City Lights donosi priču o slepoj devojci i milioneru koji pokušava da joj pomogne, a uz sve to, govori i o društvenim nejednakostima tadašnje Amerike.
Modern Times je oštra kritika automatizacije i dehumanizacije radničke klase, a iako je poslednji njegov nemi film, ostao je kao snažan umetnički protest protiv sistema.
Progon umetnika i njegov trijumfalni povratak
Tokom 40-ih i 50-ih godina, u jeku američke histerije zbog komunizma, Čaplin je postao glavna meta u tzv. „Lovu na veštice“. Zbog svojih levičarskih stavova, antiratnih poruka i društvene kritike, bio je optužen za simpatije prema komunizmu. Američke vlasti su mu 1952. godine uskratile vizu za povratak iz Evrope, praktično su ga izbacili iz zemlje koja mu je donela svetsku slavu.
Nastanio se u Švajcarskoj, gde je nastavio da stvara. Njegovi kasniji filmovi poput A King in New York i A Countess from Hong Kong nisu dostigli raniji uspeh, ali su svedočili o njegovoj postojanosti i umetničkoj hrabrosti.
Tek 1972. godine, Amerika mu se „izvinil“, te se vratio da primi počasnog Oskara uz ovacije koje su trajale čak 12 minuta, jedan od najdužih aplauza u istoriji dodele Oskara.
Iste godine dobio je i Oskara za najbolju muziku za film Svetla pozornice.
Kraj jedne ere
Čarli Čaplin je preminuo 25. decembra 1977. godine, tiho, u snu, u Švajcarskoj, u 88. godini života. Njegova sahrana nije prošla bez drame, njegovo telo je čak bilo ukradeno iz groba kako bi se iznudio otkup, ali je ubrzo pronađeno i ponovo sahranjeno uz dodatne mere bezbednosti.
Danas, lik Skitnice je mnogo više od filmskog junak, to je simbol nade, otpora, dostojanstva u siromaštvu i umetnosti koja govori univerzalnim jezikom.
