Od 1995. godine je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a igrao je i u mnogim drugim pozorištima. Dva puta je dobio Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje. Nagrada Car Konstantin dodeljena mu je 2007. godine. Glumio je u brojnim našim poznatim ostvarenjima kao što su „Kraj dinastije Obrenović“, „Gore-dole“, „Jagoda u supermarketu“, „Žurka“, „Folk“, „Čizmaši“, „Dnevnik mašinovođe“, „Stado“, „Biser Bojane“, „Vreme zla“, „Radio Mileva“, „Vreme smrti“, „Tajne vinove loze“…
– Ljudi koji se bave našom vrstom posla imaju dileme, sumnje, umor, ali naravno i zadovoljstva i sreće, ali su zadovoljstvo i sreća u stvari najkraći deo onoga što mi u našem poslu doživljavamo. Uglavnom je to jedna briga, koncentracija, disciplina koja ume da bude naporna, pa se svako jutro u stvari budimo sa ne baš čistom i jasnom mišlju da li smo srećni što smo u tome ili ne, ali to je sve normalno i prirodno.
Mislim i da to pripada uopšte ljudima. Znam da ima ljudi koji kažu da je lako glumcima… Ta predrasuda možda i nije tako loša. Ne moraju gledaoci da znaju šta sve stoji iza… Pored svog tog napora, koncentracije, vremena, u krajnjoj liniji strasti, emocija, misli, umemo ili ne umemo to da podelimo sa onima koji nas gledaju i ti ljudi nas valjda ne gledaju samo, nego i oni nešto dožive i posle toga o tome misle i nešto ih prati od svega onoga što mi dajemo za njih, Nismo mi samo ljudi koji čitaju tekstove pa izlaze na scenu. Mi živimo živote. čitamo knjige, gledamo filmove, mislim, osećamo život, posmatramo ga, dotiče nas sve, a to sve utiče na pripremu onoga što će nam se možda desiti za godinu dana kada se susretnemo s nekim likom. Imamo porodice, imamo probleme, idemo i na pijacu, šetamo i pse, i učestvujemo u životu… I to jeste sve jedna vrsta pripreme i borbe s okolnostima koje te onda teraju da si koncentrisaniji onog trenutka kad si baš nad tekstovima i nad zadacima – istakao je Šušljik.
Video Player
Njegov stav je da ne postoji recept za srećan život.
– Da postoji, verovatno bi mogao da se kupi, ali ne verujem da su ovi što imaju novac kupili to. Ne verujem i da je manje novca neka sreća. Ne sastoji se sreća od toga. Ti možeš da budeš dovoljno nesrećan sa svojim detetom koje obožavaš ili veoma srećan u nekim užasnim teškim okolnostima, zato što si živ, zato što je danas dan ovakav. Mislim da je ono što je najvažnije, i ne znam da li je to sreća, ali to je pokušati u jednom trenutku, kada mu dođe vreme, biti najbliži onome kako si ti najkomotniji. I ako ti je dobro sa tim tvojim zaista, onda si našao taj recept – kaže Šušljik.
Naš sagvoornik ima stav da je najvažnije biti spontan u životu i u glumi.
– Spontanost za mene znači neki, u stvari, impuls u kojem prepoznaš odmah, brzo da li je to nešto što te privlači ili ne. Nemam mnogo veliku potrebu da nešto promišljam ako odmah ne osetim privlačnost nad onim što je moguće uraditi sa poslom. Ne mora to da znači da će na kraju biti sve u redu i da je to baš dobra odluka, ali moje odluke su najčešće ponesene mojim prvim impulsom – naglasio je gost našeg podkasta.
Supruga Irina mu je najvažniji životni oslonac…
– Malo je reći uzdanica, jer taj deo života je najvažniji – šta si i ko je pored tebe. Tako da reč uzdanica deluje kao neka funkcija… Imamo porodicu i radili smo dosta zajedno i živimo naše živote već dosta dugo zajedno – dodao je Šušljik.
