Ultra bogati uz sav novac žive drugačije od ostatka sveta, pa i njihove strategije ulaganja izgledaju znatno drugačije od portfelja prosečnog investitora.
„Iako ne postoji zvaničan prag za ulazak u klub 0,001 odsto najbogatijih, centimilioneri ili pojedinci sa ukupnom neto vrednošću od preko 100 miliona dolara dovoljno su bogati da bi bili deo ovog kluba“, smatra Kevin Teng, izvršni direktor VRISE Wealth Management Singapura, preduzeća za upravljanje bogatstvom za ultra bogate pojedince sa visokom neto vrednošću.
Globalno, populacija centimilionera iznosi oko 28.420 pojedinaca i uglavnom su koncentrisani u Njujorku, oblasti zaliva, Los Anđelesu, Londonu i Pekingu, pokazuju podaci VRISE-a, piše CNBC.
„Ovi gradovi imaju snažnu finansijsku infrastrukturu, živahne preduzetničke ekosisteme i unosna tržišta nekretnina, što ih čini atraktivnim destinacijama za ultra bogate“, rekao je Teng za CNBC.
A ova demografija koja „epitomizira ekstremno bogatstvo“ je selektivna kada su u pitanju investicije, rekao je Teng.
„Oni danas ne ulažu u bogaćenje, brze stvari, nelikvidne stvari. Na primer, to znači da oni zapravo ne rade sa akcijama kojima se javno trguje“, rekao je Salvatore Bušemi, izvršni direktor Dandrev Partners, privatne porodične investicione kancelarije.
„Oni zapravo čak i ne ulažu u kriptovalute, verovali ili ne“, rekao je Bušemi za CNBC. „Ono što traže je da sačuvaju svoje nasleđe i svoje bogatstvo.
Nekretnine
Kao rezultat toga, portfelji centimilionera često sadrže „veoma jake, stabilne nekretnine“, rekao je Bušemi. Ovi bogati pojedinci gravitiraju prema nekretninama klase A ili imovini investicionog nivoa koja je obično izgrađena u poslednjih 15 godina. Osnivač i predsednik Tiger 21, mreže preduzetnika i investitora sa izuzetno visokim neto vrednostima, rekao je za CNBC da investicije u nekretnine obično predstavljaju 27 odsto portfelja ovih pojedinaca.
Porodične kancelarije
Pojedinci sa takvim bogatstvom uglavnom imaju novac kojim upravljaju porodične kancelarije, koje se bave svim poslovima, uključujući i njihovim nasledstvom, računima za domaćinstvo, kreditnim karticama, neposrednim porodičnim troškovima, itd, rekao je Endrju Amoils, analitičar globalne obaveštajne kompanije za bogatstvo Nev World Wealth.
„Ove porodične kancelarije često imaju fondacije za dobrotvorne organizacije i ogranke rizičnog kapitala koji ulažu u startape sa visokim rastom“, rekao je Amoils.
Broj porodičnih kancelarija u svetu se utrostručio od 2019. godine, premašivši 4.500 prošle godine sa procenjenom ukupnom imovinom od 6 biliona dolara.
Alternativne investicije
Pojedinci ultra visoke neto vrednosti takođe istražuju potencijalnu kupovinu udela u profesionalnim sportskim timovima, rekao je Bušemi.
„Veoma mala grupa ima mogućnost da uđe u klubove i za to je potrebno mnogo više od novca“, rekao je on.
Ekskluzivnost je glavna privlačnost, jer ovi bogati pojedinci žele da se druže sa ljudima sličnog statusa, objasnio je Bušemi. Posedovanje udela u sportskom timu je način da ti pojedinci legitimišu svoj status, rekao je on, „daju vam vitešku titulu u Sjedinjenim Državama kada kupite NFL tim”, rekao je.
Teng iz VRISE-a je takođe primetio da 0,001% pojedinaca obraća više pažnje na fiksni prihod, privatne kredite i alternativne investicije. On je rekao da privatni krediti dobijaju na snazi jer investitori traže izvore prinosa van konvencionalnih tržišta.
„Ovaj trend odražava rastući apetit za netradicionalnom imovinom koja nudi jedinstvene profile rizika i prinosa“, rekao je Teng, napominjući da alternativne investicije uključuju rizični kapital, privatni kapital i realnu imovinu.
