Da li je Aristotel bio najvažnija istorijska ličnost

Aristotel je napravio revoluciju u intelektualnom životu i njegov uticaj se mogao videti od politike do nauke, od književnosti do logike.

Da li je moguće da je Aristotel najuticajnija ličnost koja je ikad živela?

Britanski filozof Džon Selars svakako misli tako.

On tvrdi da je uticaj starogrčkog mislioca toliki da mi jedva da i primećujemo koliko je naš svet oblikovan njegovim idejama.

Od politike do nauke, književnosti i logike, Aristotelov uticaj je posvuda.

Proučavao je morski život, postavivši temelje biologije.

Istraživao je različite političke sisteme, osnovavši političku nauku.

Njegova analiza pripovedanja u Poetici i dalje oblikuje savremenu kinematografiju.

A u logici, njegovi principi rezonovanja postavili su temelje svemu, od filozofije do digitalnog doba.

Selars, profesor na Rojal Holoveju, na Univerzitetu u Londonu, zna da je njegova tvrdnja smela.

Ali on insistira da je Aristotelov uticaj neprikosnoven.

„On je oblikovao način na koji razmišljamo“, kaže on.

Smela tvrdnja

U članku za časopis Antigona, Selars iznosi upečatljivu tvrdnju:„Aristotel nije samo najveći filozof svih vremena — on je najvažnije ljudsko biće koje je ikad živelo.“

To je izvanredna izjava, koju on kasnije dodatno istražuje u knjizi Aristotel: Razumevanje najvećeg svetskog filozofa.

„Platon je moj prijatelj, ali istina je moj veći prijatelj“, rekao je Aristotel, misleći na njegovog učitelja.

„Kad sam počeo da studiram filozofiju, znao sam da je Aristotel važan, ali delovao mi je zastrašujuće“, priseća se Selars.

„Kad god sam pokušavao da ga čitam, gubio bih se gotovo momentalno.“

Vremenom je shvatio da Aristotel traži strpljenje.

„Morate da znate kako da ga čitate“, kaže on. „Polako.“

Njegova knjiga želi da sprovede čitaoce kroz Aristotelove ideje i ukaže na njegov trajni uticaj.

Život proveden u učenju

Pored Sokrata i Platona, Aristotel je deo zlatnog trijumvirata klasične filozofije.

Rođen u severnoj Grčkoj, preselio se u Atinu sa 18 godina da bi studirao na Platonovoj Akademiji, gde je proveo 20 godina i kao student i kao predavač.

Uprkos njegovom poštovanju prema Platonu, Aristotel je razvio vlastite stavove.

Posle smrti njegovog mentora, napustio je Atinu da bi proučavao prirodu na ostrvu Lezbos.

Njegova reputacija je rasla i kasnije je odabran da podučava sina kralja Filipa II Makedonskog, koji će postati Aleksandar Makedonski.

Kad je Aleksandar krenuo u osvajanja, Aristotel se vratio u Atinu i osnovao vlastitu školu, Licej.

Proveo je poslednje godine života predajući, pišući i istražujući, da bi umro u 62. godini.

Iako je sačuvan samo delić njegovih radova, on i dalje iznosi skoro milion reči — izuzetno intelektualno nasleđe.

Naučni mislilac

Aristotel nije bio samo filozof, već i jedan od prvih naučnika.

Mnogo pre mikroskopa i genetike, sistematski je proučavao svet prirode, klasifikujući životinje i biljke na način koji je postavio temelje biologije kao akademske discipline.

Naravno, neki od njegovih zaključaka su kasnije osporeni.

Ali Selars tvrdi da je Aristotelovo pravo dostignuće bio njegov metod – insistiranje da razumevanje treba da se rukovodi posmatranjem i dokazima, umesto unapred formiranim idejama.

Ovaj princip ostaje u srži savremene nauke.

Aristotelov licej za razliku od Platonove akademije održavao je mnoga predavanja koja su bila otvorena za širu javnost i bila su besplatna

Nasleđe u politici i književnosti

Aristotel je primenjivao isti sistematski pristup politici.

Sakupljao je i upoređivao ustave iz različitih gradova-država kako bi razumeo šta je činilo da neka društva cvetaju, a druga propadaju.

Ovaj metod, zasnovan na dokazima umesto na mišljenju, bio je revolucionaran i postavio je temelje za društvene nauke.

Njegov uticaj na književnost bio je jednako dubok.

U Poetici, on je analizirao grčku dramu, razloživši priče na osnovne elemente – početak, sredinu i kraj – strukturu koja i dalje oblikuje filmove i knjige dan-danas.

Aristotel je jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji islamske filozofije

Otac logike i etike

Aristotelov rad na logici bio je jedan od njegovih najtrajnijih doprinosa.

Postavio je ključna načela, kao što je ideja da svaki iskaz mora biti istinit ili lažan – ono što danas zovemo Zakonom isključenja trećeg.

Ovaj prosti ali moćan koncept prožima sve, od filozofskih rasprava do binarnog koda iza kompjutera.

Aristotel se takođe dotakao jednog od najvećih životnih pitanja: kako treba da živimo?

U Nikomahovoj etici, tvrdio je da ljudi cvetaju kad postignu ravnotežu između razuma, društvenih veza i intelektualne radoznalosti.

Dobar život, verovao je on, jeste onaj kad uspemo da razvijemo samokontrolu, učestvujemo u našim zajednicama i u stalnoj smo potrazi za znanjem.

Uticaj koji više ne primećujemo

Selars veruje da su Aristotelove ideje toliko duboko ukorenjene u savremenoj misli da ih mi više ni ne primećujemo.

„Njegovi koncepti su posvuda“, kaže on, „ali mi ih uzimamo zdravo za gotovo.“

Dakle, da li je Aristotel najvažnija osoba u istoriji?

Selars svakako ima dobre argumente za tu tvrdnju.

Ali na kraju je na čitaocu da sam presudi – da li je Aristotel bio tek veliki mislilac ili je on, kako Selars tvrdi, najvažnije ljudsko biće u istoriji?