Biće ovo dug proces…

Tri gola u mreži Ivana Guteše ostavila su samo opor utisak, jer su se navijači Crvene zvezde sa stadiona vratili kao poraženi, i sigurno je da će se do narednog derbija Milojević i direktori crveno-belih boriti sa negativnim kritikama, sumnjama i onim standarnim pitanjima da li je srpski šampion na pravom putu. I to je tako normalno – jer to je Crvena zvezda. I da je tim Vladana Milojevića pobedio sa 3:2, pričalo bi se o tome da li su baš morala da budu primljena ta dva gola. I da je, kao jesenas, bilo 4:0 bilo bi zagovornika teze da je moglo i moralo ubedljivije. Jer i to je Crvena zvezda.

Kada dešavanja sa 175. večitog derbija budu otišla u arhivu, Crvena zvezda će morati, na uzorku većeg broja mečeva, da preseče i pokaže na delu da li je spremna da se upusti u novu avanturu stvaranja štopera, poput iskustva sa Strahinjom Erakovićem.  Trenutno su u koži popularnog Čupe 17-godišnji Veljko Milosavljević i četiri leta stariji Andrej Đurić. Nisu imali vidljivi kiks kao sadašnji član Zenita tog 18. oktobra 2020. godine, kada je poklonio loptu Sejdubi Sumi i inicirao vođstvo ekipe Aleksandra Stanojevića.

Ali se videlo da su Milosavljević i Andrej Đurić igrali meč bez pomoći „sede glave“. Uostalom, Eraković je porastao uz tutorisanje Aleksandra Dragovića, dok je Điga postao kvalitet za Premijer Ligu pošto je imao korekciju u liku i delu kapitena Uroša Spajića.

Đurić i Milosavljević su pušteni da se sami igraju, u dobrom tajmingu, jer ovogodišnje ambicije Crvene zvezde nisu ugrožene. Mlađi Milosavljević je u prvom poluvremenu bio impresioniran, fakultativno posmatrao situaciju kod prvog gola. Igrao je bez mnogo rizika, bez lopti unapred, tek je u drugom poluvremenu počeo da demonstira ono što radi u omladinskoj reprezentaciji Srbije. Ni Andrej Đurić se nije proslavio kod prvog i drugog gola Partizana…

Cena tih grešaka je mala, jer Crvena zvezda i dalje ima 21 bod prednost. A veliki klub, nešto poput Crvene zvezde, može da bude pogubno mesto za mlade centralne defanzivce. Koliko su zapravo Milosavljević i Đurić u dobrom položaju, oslikava anegdota iz 2004. godine, kada je Ljupko Petrović u mečevima protiv PSV-a i Zenita morao da se osloni na Milana Biševca i tek pristiglog Bojana Miladinovića.

Za kruševačkog defanzivca gostovanje u Sankt Peterburgu je bilo referetna tačka karijere. Rusi su slavili sa 4:0, Miladinović je snosio krivicu za tri gola.

Trofejni trener Ljupko Petrović, tada u jeseni karijeri, nije znao da resetuje emocije i samopouzdanje mladog štopera. I danas se u zvezdaškim krugovima prepričava anegdota sa aerodroma u Sankt Peterburgu, kada je Ljupko prišao Miladinoviću i kroz suze mu se obratio:
„Sine moj, kako ćemo mi za Beograd. Obesiće prvo mene što sam te stavio u tim, a potom i tebe što se ovako odigrao…“

Kroz sličnog toplog zeca, možda i potrebe radi učvršćivanja karaktera, prošli su pored pom enutog Erakovića i Darko Lazić i Miloš Stojanović. Neki nisu napravili ništa, neki su ostali na prosečnom nivou, neki poput Erakovića szu uspeli da se izdignu i shvate da jedna loša utakmica u ranoj fazi karijere ne može da im obeleži život.

Zato su sada na raskrsnici i Milosavljević i Đurić, kao i levi bek Anan kome će se taktička aljkavost odbijati na ime fizičke snage, ali i kompletna Crvena zvezda. Jer je Zvezda sa novom odbranom na početku procesa. I može sve to da bude bolno, jer će klubovi iz drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona vrebati odbranu srpskog šampiona baš kao Partizan.