Nedavna studija objavljena u časopisu Sleep donosi nove uvide o tome kako konzumiranje alkohola pre spavanja tokom uzastopnih noći može značajno promeniti arhitekturu sna, pružajući detaljnije razumevanje njegovog uticaja na naš noćni odmor.
Prethodna istraživanja su utvrdila da alkohol može ubrzati uspavljivanje, pri čemu značajan procenat odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama koristi alkohol kao sredstvo za spavanje. Međutim, ova istraživanja često su imala ograničenja, poput malih i homogenih uzoraka učesnika i nedostatka kontrole nad obrascima spavanja i konzumiranja alkohola pre studije.
Pored toga, kumulativni efekti konzumiranja alkohola tokom uzastopnih noći uglavnom su ostali neistraženi, ostavljajući praznine u našem razumevanju njegovog uticaja na kvalitet i strukturu sna.
Da bi se otklonile ove praznine, istraživači su kombinovali eksperimentalnu primenu alkohola sa detaljnim noćnim fiziološkim studijama spavanja. Fokus istraživača bio je razumevanje kako uzastopne noći konzumiranja alkohola utiču na arhitekturu sna.
Nedavna studija objavljena u časopisu Sleep donosi nove uvide o tome kako konzumiranje alkohola pre spavanja tokom uzastopnih noći može značajno promeniti arhitekturu sna, pružajući detaljnije razumevanje njegovog uticaja na naš noćni odmor.
Prethodna istraživanja su utvrdila da alkohol može ubrzati uspavljivanje, pri čemu značajan procenat odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama koristi alkohol kao sredstvo za spavanje. Međutim, ova istraživanja često su imala ograničenja, poput malih i homogenih uzoraka učesnika i nedostatka kontrole nad obrascima spavanja i konzumiranja alkohola pre studije.
Pored toga, kumulativni efekti konzumiranja alkohola tokom uzastopnih noći uglavnom su ostali neistraženi, ostavljajući praznine u našem razumevanju njegovog uticaja na kvalitet i strukturu sna.
Da bi se otklonile ove praznine, istraživači su kombinovali eksperimentalnu primenu alkohola sa detaljnim noćnim fiziološkim studijama spavanja. Fokus istraživača bio je razumevanje kako uzastopne noći konzumiranja alkohola utiču na arhitekturu sna.
„Mi smo pre svega zainteresovani za „sledeće dnevne“ kognitivne posledice serijskih noći konzumiranja alkohola. Ovi podaci o snu pružaju novu sliku o uticaju alkohola posmatrajući strukturu sna na detaljniji način“, rekla je autorka studije Mari A. Karskadon, profesorka na Alpert Medical School of Brown University i direktorka E.P. Bradley Hospital Sleep Research Laboratory.
Studija je uključila trideset zdravih odraslih učesnika sa umerenim navikama konzumiranja alkohola, obezbeđujući raznovrstan uzorak u pogledu starosti, pola i rase. Učesnici su prošli rigorozan proces predstudijskog ispitivanja, uključujući aktigrafiju za praćenje uzoraka spavanja, i bili su obavezni da održe stabilan raspored spavanja u danima koji su prethodili laboratorijskim sesijama.
Srce studije odvijalo se tokom dva trodnevna laboratorijska ciklusa, pri čemu je svaki ciklus razdvojen otprilike četiri dana. Tokom ovih sesija, spavanje učesnika praćeno je korišćenjem polisomnografije (PSG), sveobuhvatnog snimanja bioloških promena koje se dešavaju tokom spavanja. To je uključivalo merenja moždanih talasa, pokreta očiju i mišićnu aktivnost, pružajući detaljan prikaz arhitekture sna.
Svake noći tokom laboratorijskih sesija, učesnici su konzumirali ili alkoholno piće ili placebo pre spavanja, pri čemu je redosled ovih uslova bio randomizovan među učesnicima. Jačina alkoholnog pića kalibrisana je da cilja koncentraciju alkohola u izdahu od 0,08 mg/L, obezbeđujući konzistentan nivo opijenosti među učesnicima. Spavanje je zatim snimano korišćenjem PSG, što je istraživačima omogućilo da posmatraju trenutne efekte konzumiranja alkohola na arhitekturu sna.
Jedno od ključnih otkrića bilo je da konzumiranje alkohola pre spavanja dovodi do povećanja dubokog sna (slow wave sleep – SWS) tokom prvog trećeg dela noći. SWS, često nazvan dubokim snom, ključan je za fizičku obnovu i konsolidaciju pamćenja. Početni porast SWS-a sugeriše da alkohol može produbiti san u njegovim ranim fazama, što se poklapa sa opštim shvatanjem alkohola kao sredstva za uspavljivanje.
Ovaj efekat konzistentno je primećen tokom svih tri noći konzumiranja alkohola, ukazujući na direktni uticaj alkohola na promociju dubokog sna tokom početnog dela noćnog sna.
Sa druge strane, studija je pokazala smanjenje REM sna (rapid eye movement) tokom prvog trećeg dela noći nakon konzumiranja alkohola. REM san povezan je sa snovima, obradom pamćenja i emocionalnom regulacijom. Smanjenje REM sna sugeriše da alkohol remeti prirodnu progresiju ciklusa sna, potencijalno utičući na kognitivne funkcije i emocionalno zdravlje.
Ovo smanjenje REM sna bilo je najizraženije prve noći konzumiranja alkohola, sa manjim efektom tokom naredne dve noći, što ukazuje na stepen prilagođavanja ili tolerancije koji se razvija tokom uzastopnih noći konzumiranja alkohola.
Istraživanje je takođe istaklo povećanu fragmentaciju sna i buđenje tokom drugog dela noćnog sna u noćima kada se konzumira alkohol. Ova pometnja pripisuje se nekoliko faktora, uključujući alkoholom izazvanu diurezu koja dovodi do češćih odlazaka u toalet, noćne znojenje i „buđenje na dnevnoj bazi“ dok se alkohol metabolizuje.
Takve smetnje mogu umanjiti obnoviteljski kvalitet sna, dovodeći do osećaja umora i oštećenja kognitivnih funkcija narednog dana.
Značajan aspekt nalaza studije jeste dokaz o adaptaciji tela na uzastopne noći konzumiranja alkohola. Iako je prva noć konzumiranja alkohola dovela do najznačajnijih poremećaja u arhitekturi sna, ovi efekti postali su manje izraženi tokom naredne dve noći.
Ova adaptacija sugeriše da telo može razviti toleranciju na neke od efekata alkohola na san, posebno u vezi sa REM snom. Bez obzira na ovu adaptaciju, kumulativni uticaj poremećenog sna tokom više noći i dalje može imati značajne posledice po opšte blagostanje i kognitivne performanse.
Koristeći generalizovane aditivne modele (GAM-ove) za visoko-rezolutnu analizu, istraživači su uspeli da dokumentuju nijansiranu dinamiku arhitekture sna koju utiče alkohol. Ovaj pristup otkrio je specifična vremenska razdoblja tokom noći kada je uticaj alkohola na SWS i REM san bio najizraženiji, pružajući detaljnu vremensku mapu efekata alkohola na san. Takva detaljna analiza ističe kompleksnost sna kao procesa i naglašava višedimenzionalne načine na koje alkohol može promeniti ovaj proces.
Ovi nalazi doprinose sveobuhvatnijem razumevanju uloge alkohola u dinamici sna i ističu važnost razmatranja implikacija redovnog konzumiranja alkohola na kvalitet sna i opšte zdravlje.
„Kada pijete pre odlaska na spavanje, menjate svoj san“, rekla je Karskadon za PsyPost. „Efekti se razlikuju tokom uzastopnih noći; međutim, nešto od alkohola ostaje. Takođe napominjemo da je naš dizajn studije pružio dovoljno vremena (8 do 8,5 sati) ljudima da spavaju posle konzumiranja alkohola. Mnogi ljudi će skratiti svoj san nakon konzumiranja alkohola i stoga može biti drugačiji uticaj alkohola.“
Iako studija ima svoje prednosti, postoje i neka ograničenja. Veličina uzorka, iako raznovrsna, bila je relativno mala, a nalazi se možda neće generalizovati na sve populacije. Pored toga, kontrolisano laboratorijsko okruženje značajno se razlikuje od stvarnih uslova, gde faktori poput stresa i okolne buke takođe mogu uticati na san.
U narednim koracima, autori studije pozivaju na dalja istraživanja koja bi istražila dugoročne efekte uzastopnih noći konzumiranja alkohola na san, kao i njegove implikacije na kognitivnu funkciju i opšte zdravlje. Takođe naglašavaju potrebu za studijama sa većim i raznovrsnijim uzorcima učesnika kako bi se potpuno razumela širina uticaja alkohola na san u različitim populacijama.
Studiju „Altered sleep architecture following consecutive nights of pre-sleep alcohol“ su napisali Keti S. Mekal, Dejvid H. Barker, Jon E Mekeriy, Džared M. Saletin, Karoline Gredvig-Ardito, Robert M. Svift i Mari A. Karskadon.
