Među pedesetak sorti paradajza koje se uzgajaju u Srbiji, odnedavno je i crni paradajz. Gotovo ga je nemoguće naći na pijacama i u marketima, jer ga poljoprivrednici sade uglavnom za sopstvene potrebe.
Crveni, roze, žuti, ali i crni. Baš takav paradajz već pet godina uzgajaju Ćatići u Masloševu. Seme su dobili od rođake, koja ga je donela iz Severne Makedonije. Crni paradajz izazvao je pažnju komšija, pa Ćatići nesebično dele seme.
„Isto kao ovaj običan paradajz se gaji. Posadi se, rasadi se u čašice i posle se posadi u baštu i kad sazri bude crvene, a ovako je crn. Skroz ne pocrveni, ostane mu – pola je crven, pola dođe crn“, objašnjava Slađana Ćatić.
A kada se preseče, isti je kao običan paradajz, samo manji. I ukus mu je isti.
„Služi za ove dekoracije po svadbama, po veseljima i svi koji ga uzgajaju većinom ga uzgajaju za spostvene potrebe“, dodaje Slađana.
Zbog čega je paradajz crn? Odgovor na to pitanje, kažu agronomi, leži u antocijanu.
„To je biljni pigment koga ima u voću i povrću koje je tako plavičaste, crne boje. Ukrštanjem, crvenog, klasičnog paradajza i ljubičastog paradajza, antocijan je u crnom paradajzu zastupljen. Dobar je za lečenje raka i prevenciju mnogih bolesti, dijabetesa, dobar je za dijete, za mršavljenje i blagotovran je za zdravlje čoveka svakako“, navodi Lazar Mitrović, agronom.
Verovatno da crni neće postići slavu najzastupljenijih sorti paradajza u Srbiji, kao što su „anđelina”, „volovsko srce”, „jabučar”.