Vazduh u Srbiji među najzagađenijim u Evropi: “Zalihe najnekvalitetnijeg uglja, lignita, u svetu male – u Srbiji dominira”
Tokom zime se stanovnici gradova širom Srbije gotovo svakodnevno susreću sa izuzeno zagađenim vazduhom. Međutim, grejna sezona je uveliko završena, a poslednjih nekoliko dana ujutru se građani po izlasku iz svojih domova ponovo susreću sa smogom koji se spustio na ulice, a prema rečima sagovornica Danasa razlog za loš kvalitet vazduha u Srbiji krije se uglavnom u energetskom sektoru.

Kvalitet vazduha u Srbiji iz godine u godinu sve je lošiji, pokazuju podaci švajcarske tehnološke kompanija za kvalitet vazduha IQ Air. Ta kompanija je prošlog meseca objavila Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u svetu za 2021. godinu, koji pokazuje da se Novi Pazar nalazi na trećem, a Čačak na devetom mestu najzagađenijih gradova u Evropi.

Aplikacija te kompanije koja prikazuje rezultate merenje kvaliteta vazduha često pokazuje da je Beograd u realnom vremenu prestonica sa najlošijim kvalitetom vazduha, a podaci navedeni u Izveštaju smeštaju glavni grad Srbije na 34. mesto najzagađenijih glavnih gradova sveta u 2021. godini.

Izvršna direktorka kompanije IQ Air Glori Dolfin Hams za Danas objašnjava da su dobijeni podaci nastali merenjem stanja kvaliteta vazduha u realnom vremenu, na 35 vladinih stanica i 25 nevladinih stanica u Srbiji. Kako ona navodi, Srbija se od ostatka Evrope razlikuje po izvorima zagađenja vazduha.

“Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, glavni izvori zagađenja vazduha u Evropi su fosilna goriva u proizvodnji električne energije, transportu, industriji i domaćinstvima, industrijskim procesima, poljoprivredi i tretmanu otpada. Glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji su energetski sektor, transportni sektor, a pre svega stare flote, deponije otpada, kao i industrijska aktivnost, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija”, objašnjava Dolfin Hams za Danas.

Podaci iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha za 2021. godinu pokazuju da se Srbija, ukoliko posmatramo koncentraciju PM2,5 čestica u vazduhu, nalazi na četvrtom mestu od ukupno 42 države Evrope.

“Kvalitet vazduha u Srbiji se godinama pogoršava. Prosečni indeks zagađenja vazduha za 2018. godinu iznosio je 23,9, zatim je naredne godine imao blagi pad na 23,3. Onda se 2020. godine popeo na 24,3, da bi 2021. godine indeks zagađenja vazduha dostigao svoj dosadašnji vrhunac kada je iznosio 25,5”, ističe Dolfin Hams.

Vazduh na Slaviji krajem aprila 2022. godine; Foto: Jovana Stanković/Danas
Problem zagađenja vazduha u Srbiji nije novijeg datuma. Podsetimo da je u januaru 2020. zabrinutost građana zbog lošeg kvaliteta vazduha dostigla tačku ključanja, zbog čega je Vlada formirala Radnu grupu za zaštitu vazduha.

Iako podaci relevantnih istraživanja pokazuju da je energetski sektor najveći zagađivač vazduha u državi, Radna grupa je kao rešenje problema, pre svega, najavila mere subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih automobila i autobusa.

Doktor fizičke hemije i profesor na Univerzitetu Singidunum Svetlana Stanišić naglašava da se energetika u Srbiji najviše oslanja na ugalj koji iskopavamo u Kolubarskom basenu.

„Ugalj, a posebno lignit koji imamo u količinama za naredne decenije predstavlja trenutno najveći problem sa aspekta zagađenja vazduha. Čitav spektar aktivnosti vezanih za ugalj ostavlja posledice na životnu sredinu i zdravlje, od iskopavanja, preko transporta do odlaganja pepela. Na primer, samo iskopavanje uglja povezano sa bolešću crnih pluća koja uzrokuje progresivnu fibrozu ili ožiljavanje plućnog tkiva“, kaže Stanišić.

Prema njenim rečima, lignit nije najzastupljenija vrsta uglja na svetu, ali se u Srbiji najviše koristi za proizvodnju energije, uprkos štetnosti po zdravlje koja je znatno veća nego što je slučaj sa drugim vrstama uglja.

„Prema nekim autorima svaki teravatsat struje koji se dobije od uglja odnese 25 ljudi, dok 225 ljudi ozbiljno oboli. Za lignit, se pod istim okolnostima registruju 33 smrti odnosno 300 dijagnoza. Lignit ima 25 do 35 odsto ugljenika, subituminozni ugalj 35 do 45 odsto, bitumen koji je crn i tvrd ima 45 do 86 odsto a antracit ima 86 do 97 odsto ugljenika, zbog čega je najkvalitetniji ugalj. Najviše je bituminoznog uglja, 52 odsto u svetu a nažalost, antracita svega jedan odsto. Zalihe najnekvalitetnijeg uglja, lignita, u svetu su relativno male, svega 17 odsto, ali nažalost on dominira kod nas“, objašnjava naša sagovornica.

Kako Stanišić kaže, u emisijama koje potiču od uglja se nalaze živa, arsen, kadmijum, nikl, selen, olovo, sumpor dioksid, azotovi oksidi, akrolein, dioksini, formaldehid, radionuklidi i drugi, ukupno 67 opasnih zagađujućih materija koje mogu izazvati brojne negativne posledice po zdravlje ljudi.

„Hemijski sastav emisija koje potiču od sagorevanja varira u zavisnosti od vrste uglja, pa je ugalj u Indiji i Kini izvor žive, visok nivo olova se registruje oko termoelektrana u Južnoj Africi, a brazilski ugalj obiluje arsenom i cinkom. Arsen, živa i aluminijum su neurotoksični, a kod osoba obolelih od Alchajmera najuočljivije je prisustvo žive u delovima moždanom tkivu. Uz to, olovo i cink se takođe povezuju sa neurodegenerativnim promenama“, objašnjava Stanišić.

Poslednji godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine odnosi se na 2020. godinu i njime je predviđeno da zone u kojima je kvalitet vazduha treće kategorije treba da donesu planove kvaliteta vazduha „sa ciljem da se dostignu odgovarajuće granične vrednosti ili ciljne vrednosti utvrđene Zakonom o zaštiti vazduha.

Međutim, iako Izveštaj tako nalaže, u njemu je jasno naznačeno da vazduh u velikom broju gradova u Srbiji spada u treću, najlošiju, kategoriju, ali je mali broj njih zapravo doneo plan.

„Ministarstvo daje saglasnost na planove kvaliteta vazduha i na kratkoročne akcione planove, a u 2020. godini nakon dobijanja saglasnosti, usvojeni su Plan kvaliteta vazduha za Užice i Kratkoročni akcioni plan kvaliteta vazduha za Sombor. U prethodnim godinama usvojeni su planovi kvaliteta vazduha za Bor, Beograd, Pančevo, Novi Sad i Smederevo“, navodi se u Izveštaju.