Rusija je večeras objavila da će njene snage prekinuti vatru na čeličanu Azovstalj u ukrajinskoj luci Mariupolj i od četvrtka otvoriti humanitarni koridor na tri dana za evakuaciju civila.
„Ruske oružane snage otvoriće humanitarni koridor od 08:00 do 18:00 časova po moskovskom vremenu (05:00 do 15:00 GMT) 5, 6. i 7. maja od lokacije čeličane Azovstalj za evakuaciju civila“, izjavio je funkcioner ruskog ministarstva obrane.
Privredni rast Srbije ove godine biće 3,2 odsto, a ne 4,4 odsto, kako je ranije predviđano, navodi Svetska banka u svom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Rast će biti usporen zbog više globalnih kriza koje utiču na svetsku ekonomiju, uključujući i rat u Ukrajini.
Inflacija je već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama Istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu.
Fiskalni deficiti bi mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom, piše u saopštenju.
Srbija se u velikoj meri oporavila od pandemije kovida-19, ostvarivšu u 2021. godini rast realnog BDP-a od 7,4 odsto, koji je bio podstaknut privatnom potrošnjom i investijama, ističe Svetska banka.
U izveštaju se navodi da će Srbija održati makroenkonomsku stabilnost uprkos rizicima.
“Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvariti stabilan rast od oko tri odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije”, rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.
“Ti izgledi prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su rat u Ukrajini i globalna energetska kriza, ali i brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finanasijske konsolidacija svojih javnih preduzeća”, dodao je Pontara.
Projekcije rasta su korigovane i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana. Prema novim analizama, stopa rasta će u ovom regionu u 2022. godini iznositi 3,1 odsto.
Ko bi rekao posle finalnog duela turnira u Dohi 2017. između Novaka Đokovića i Endija Mareja da će se na sledeći okršaj Srbina i Britanca, starih prijatelja još iz juniorskih dana, čekati više od pet godina.
Povrede i razni drugi faktori uticali su na to, ali čekanju je došao kraj. Nole i Endi, sastaće se danas u trećem kolu Mastersa u Madridu – 37. put u istoriji.
Novak samo protiv Federera (50) i Nadala (58) ima više mečeva u karijeri, a protiv sve trojice ima pozitivan bilans. Švajcarca je dobijao u 27 navrata, Španca u čak 30, dok je trenutni broj pobeđenih bitaka protiv sutrašnjeg rivala na “koti” 25.
Pre 23 godine, braneći nebo nad Valjevom, u borbi protiv 16 aviona NATO-a herojski je izgubio život pilot Milenko Pavlović. Svake godine 4. maja u Valjevu i Bujačiću, Milenku Pavloviću služi se pomen i odaje pošta.
U “migu-29” sa neispravnim radarom Milenko Pavlović, komandant 204. lovačkog avijacijskog puka Vojske Jugoslavije, borio se protiv eksadrile NATO-a. Braneći Valjevo, “Krušik” i svoje mlađe kolege dao je život. Sećanje na herojski podvig ne bledi.
“Sudbina je htela da tog 4. maja 1999. godine Milenko na poslednji zadatak krene put rodnog kraja, svoje Podgorine. Bio je to njegov poslednji let, svesna žrtva koja nije bila uzaludna. Njegovo stradanje, pogibija komandanta legendarnog avijacijskog puka, jednog od najboljih pilota Vojske Jugoslavije, označilo je poslednji borbeni let pilota naše lovačke avijacije do kraja NATO agresije”, kaže general Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije.
Posle preleta aviona sa aerodroma iz Batajnice, koji nosi ime Milenka Pavlovića, svakog 4. maja u 12 sati i 4 minuta kod spomenika u Valjevu služi se pomen. Poštu odaju članovi porodice i svih važnih državnih i lokalnih institucija.
– On je simbol nečega što smo mislili da pripada prošlosti i junačkim pričama i pesmama o žrtvovanima naših slavnih predaka. Milenko Pavlović je dokazao da heroji žive i u ovo savremeno doba kada se svima čini da nestaju neke tradicionalne vrednosti – kaže Lazar Gojković, gradonačelnik Valjeva.
Delovi pogođene letelice kojom pilotira Milenko Pavlović pali su u Bujačić, predgrađe Valjeva.
– Bio sam komandir čete u selu Dupljaju, neporedno, sve se vidi. I taj događaj sam gledao kao danas da je bio, kad je on pokušavao taj svoj ‘manevar’ – kaže Dragan Popović, direktor Turističke organizacije Osečina.
– Želimo da se zahvalimo Gradu Valjevu i Opštini Osečina što 23. put zaredom ne zaboravljaju podvig našeg oca, jednog od dva komandanta lovačkog puka na celom svetu koji je poginuo na letačkom zadatku, a mi kao porodica ćemo ostati ponosni do kraja života na njega – kaže Nemanja Pavlović, sin Milenka Pavlovića.
Milenko Pavlović za života je bio nosilac brojnih odlikovanja. Posthumno su mu dodeljeni zlatna letačka značka, orden za hrabrost i oreden Svetog vladike Nikolaja.
Princ-Naslednik Filip sa suprugom princezom Danicom, odazvaće se pozivu Princa Žan Kristofa Napoleona, potomka Napoleona Bonaparte i pretendenta na carski presto Francuske, i prisustvovati sutrašnjoj svečanosti u čast Napoleona I i vojnika koji su svoje živote dali za Francusku, javili su putem saopštenja.
Obzirom da je jubilarna 200 godišnjica smrti Napoleona I obeležena prošle godine u jeku epidemije koronavirusa kada sanitarni uslovi u Francuskoj nisu dozvoljavali velike skupove i ceremonije, starešina Carske porodice Francuske, ove godine je organizovao ceremoniju kojoj će pored diplomatskog kora i državnih zvaničnika prisustvovati i predstavnici kraljevskih porodica.
Misa u čast Napoleona I i vojnika Velike armije koji su poginuli za Francusku biće održana u katedrali Svetog Luisa u Palati Invalida u četvrtak, 5. maja u 18:30 časova.
Princ Filip i Princeza Danica su 2019. godine prisustvovali i venčanju princa Žan Kristof Napoleona koji je oženio unuku poslednjeg austrougarskog cara groficu Olimpiju Arko-Cineberg. Ovim venčanjem, Carska kuća Francuske i kuća Habsburg ponovo su se ujedinile pošto se naslednik Napoleona Bonaparte oženio unukom poslednjeg austrougarskog cara
Veze Princa-Naslednika Filipa sa Francuskom Carskom porodicom
Princ-Naslednik Filip je blizak prijatelj sa princom Žan Kristofom Napoleonom. Često su se družili u Londonu, gde su obojica radila, a princeza Olimpija je nećaka Filipove majke, brazilske princeze Marije de Glorije, prve supruge njegovog oca Krunskog-Princa Aleksandra II Karađorđevića.
Princ-Naslednik Filip povezan je, i sa očeve i sa majčine strane, sa brojnim evropskim kraljevskim porodicama.
Njegova majka je brazilska princeza Marija da Glorija od Orleana i Braganse i Vojvotkinja od Segorbe, sa izuzetno dubokim i razgranatim porodičnim vezama u romanskim kraljevskim kućama.
Njeno puno ime je Marija da Glorija Henrijeta Dolores Lučija Mihaela Rafaela Gabrijela Gonzaga od Orleana i Braganse i u redu je za nasledstvo brazilskog carskog trona, trinaesta u grani Petropolis.
Njena majka, Marija de la Esperansa je rođenjem od kraljevske kuće Burbona od Dve Sicilije, što je „bočna strana“ španske kraljevske kuće, koja je vladala Kraljevstvom Dve Sicilije na jugu današnje Italije.
Ta grana vodi poreklo od francuske kraljevske dinastije Kapet, što znači da su princu Filipu preci i francuski kraljevi.
Filipova baba je bila ujna kralja Španije, Huana Karlosa I, koji je sin njene rođene sestre princeze Marije Mersedes od Burbona od Dve Sicilije.
Direktni predak majke princa Filipa je bio kralj Portugala Žoao VI, kao i njegov sin Pedro I, prvi car Brazila.
Od majčinih muških predaka, princ Filip je direktan potomak Luja Filipa I, Kralja Francuza od 1830-1848, koji je kao deo kuće Burbona, francuske vladarske dinastije, imao izuzetno buran život zbog Francuske revolucije i koji je uspeo da vrati kraljevinu liberalnih i demokratskih ideja, koju su podržavali tzv. orleanisti.
Ona sama je deo jednog interesantnog neprekinutog lanca koji traje tri veka od osam burbonskih princeza koje su se sve udale u razne dinastije.
Da princ-naslednik Filip, sa očeve i majčine strane, ima stotine prinčeva i vojvoda za pretke i rođake, govori i to da je kuma na njegovom venčanju sa princezom Danicom bila prestolonaslednica Viktorija, ćerka švedskog kralja Karla XVI Gustafa.
Ovo bogato nasleđe princ-naslednik Filip preneće na svog sina princa Stefana.
Aleksandar Vučić sastao se večeras u okviru svoje posete Berlinu sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.
Fotografiju sastanka tokom radne večere, na svom Tviter nalogu objavio je Miroslav Lajčak, koji se nemačkoj vladi zahvalio na gostoprimstvu, pritom najavivši nastavak dijaloga Beograda i Prištine za 13. maj.
– Pozdravljam priliku za neformalni razgovor na večeri o Dijalogu sa premijerom Kurtijem i predsednikom Vučićem u Berlinu. Zahvalan nemačkoj vladi na gostovanju. Nastavićemo diskusiju na nivou glavnih pregovarača 13. maj – napisao je Lajčak na Tviteru.
Welcome the opportunity for an informal dinner discussion about the Dialogue with Prime Minister Kurti and President Vucic in Berlin. Grateful to the German government for hosting. We will continue the discussion on the level of Chief negotiators on 13 May. pic.twitter.com/o9PYXkc2Wd
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) May 4, 2022
Kancelar Nemačke Olaf Šolc izjavio je danas u Berlinu da se Srbija i Evropska unija „ne slažu o svakom detalju“ kada je reč o sankcijama Rusiji, ali da ne treba prevideti da je Srbija „jasno i nedvosmisleno“ zastupala stav da je napad Rusije na Ukrajinu neprihvatljiv.
On je na pitanje novinara da prokomentariše činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i oceni da li će to uticati na njen put ka EU kratko odgovorio da ne treba prevideti da je Srbija u više navrata osudila napad Rusije.
„Srbija je u više navrata jasno i nedvosmisleno u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija zastupala stav Evropske unije da se radi o napadu Rusije na Ukrajinu i da je to neprihvatljivo. Činjenica da se ne slažemo u svakom detalju jeste tema naših razgovora, ali na kraju krajeva ne treba prevideti taj stav i takvo ponašanje Srbije“, rekao je Šolc novinarima u Berlinu nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Šolc je istakao da rat u Ukrajini vodi cilju predsednika Rusije Vladimira Putina koji je neprihvatljiv, ali koji vodi u ćorsokak.
„Mir možete dobiti samo ako to bude mir kojim će odnosi između zemalja biti bolji, ako Rusija bude spremna da sklopi sporazum sa Ukrajinom koji Ukrajina može podržati, koji smatra ispravnim. Iznuđeni mir pod uslovima Rusije neće funkcionisati“, rekao je.
Organizacija za nekretnine u Kvebeku kaže da je prošlomesečna prodaja kuća u Montrealu pala za 17 odsto od prošle godine, što ga čini najmanje aktivnim aprilom koji je tržište videlo od 2017.
Profesionalno udruženje posrednika u prometu nekretnina u Kvebeku izbrojalo je 5.124 prodate kuće u oblasti Montreala prošlog meseca, u odnosu na 6.164 prošlog aprila.
Čarls Brant, direktor za analizu tržišta u udruženju, kazao je da brojke ukazuju da je to bio najslabiji april u poslednjih pet godina štio se tiče prodaje nekretnina.
On kaže da je usporavanje prodaje najočitije u kategoriji porodičnih kuća, gde stope prodaje uporedive sa ovim aprilom nisu bile od 2014. godine, što je bio jedan od najmanje aktivnih perioda u poslednjih 20 godina.
Uprkos padu prodaje, odbor kaže da su srednje cene porodičnih kuća porasle za 16 odsto na 580.000 dolara u aprilu 2021., čak i u odnosu na mart 2020, kada su cene dostigle 566.000 dolara.
Srednja cena stana porasla je za 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu i dostigla 410.000 dolara.
Novi oglasi u aprilu pali su za 10 odsto na 6.300 sa 7.027 u istom mesecu prošle godine.
Prosečna cena litra benzina u Ontariju postaviće novi rekord u petak, a najmanje jedan analitičar iz industrije upozorava da će „postati mnogo bolnije za vozače” u narednim nedeljama.
Cena benzina je trenutno u proseku 190,9 centi po litru na većini benzinskih pumpi, što je jednako prethodnom vrhuncu ostvarenom 10. marta.
Ali Dan MekTig, koji je predsednik Kanađana za pristupačnu energiju, rekao je za CP24 tokom intervjua da očekuje da će cene porasti petak, na 194,9 ili 195,9 centi po litru.
“Ovo će postati mnogo bolnije i biće mnogo dugotrajnije. Zaista se ne vidi ništa što bi izazvalo pad ovih cena”, rekao je on. „To je veoma ozbiljna situacija, nastaviće da dodaje inflatorne pritiske na sve i mislim da je krajnje vreme da ovo pitanje počnemo da shvatamo ozbiljno, ne samo inflaciju, već posebno dostupnost energije.
MekTig je rekao da će odluka Evropske unije da zabrani kupovinu ruske nafte do kraja godine verovatno povećati troškove, kao i eventualno ukidanje karantina zbog COVID-19 u Kini koji su potisnuli potražnju.
On je rekao da je stalna nestašica dizela na severoistoku SAD takođe možda „najzabrinjavajuća“ stvar u ovom trenutku, jer bi neke rafinerije mogle da „dvaput razmisle o proizvodnji benzina“ kako bi se mogle koncentrisati na proizvodnju dizela.
„To stvara scenario za eskalirajuću spiralnu cenu energije koju, nažalost, naši političari u Otavi izgleda potpuno nesvesni“, rekao je on.
Cene gasa su porasle za oko 50 odsto od prošlog maja, kada su vozači plaćali oko 1,30 dolara po litrue.
Benzin u Vankuvere ponovo je poskupeo preko 2 dolara, a neke stanice naplaćuju skoro rekordne cene.
Oglašene cene na nekim stanicama, uključujući Port Mudi i Kokvitlam, u sredu ujutro su bile do 211,9 centi po litru.
Ako nastave da rastu, cene bi mogle da obore rekord.
Dok su se Kanađani dalje na istoku žalili na troškove u svojim gradovima, B.C. vozači i dalje plaćaju najviše, prema mapi na veb lokaciji za praćenje cena benzina. Ovo je sa izuzetkom stanovnika Njufaundlenda i Labradora, gde je prosek između 204,6 i 210,8 za celu provinciju.
Podaci GasBuddi.com sugerišu, međutim, da su u celoj zemlji prosečne cene u Metro Vankuveru i Sunshine Coast-u najviše, 207,6 i 209,9.
Vozači metroa u Vankuveru koji mogu da krenu malo na istok da bi se dopunili možda će platiti nekoliko centi manje po litru u dolini Frejzer, navodi sajt.
U Viktoriji, GasBudi ima prosečnu cenu za region koja se kreće nekoliko centi ispod 2 dolara.
Što se tiče zašto su cene tako visoke, stručnjaci i premijer B.C.-a u velikoj meri okrivljuju sukob u Rusiji i Ukrajini za uticaj koji se oseća širom sveta.
Eksperti takođe kažu da su cene nafte i tekući problemi sa snabdevanjem faktori kada cena počne da raste.
A povećanje poreza na ugljenik stupilo je na snagu u aprilu u Britanskoj Kolumbiji, čime je taj porez povećan na 11 centi. Prema pokrajini, ovo iznosi oko 2,2 centa po litru.
Pružajući malo odmora vozačima zbog visokih cena ranije ove godine, premijer Džon Horgan najavio je rabat od 110 dolara za većinu vozača osiguranih u pokrajini.
Očekuje se da će taj novac biti isporučen ovog ili sledećeg meseca.
