Duga kolona vernika predvođena mitropolitom crnogorsko primorskim Joanikijem sa sveštenstvom i monaštvom pošla je od crkve Svetog Đorđa, na 30. godišnji jubilej od njenog obnavljanja. Na čelu krsnog hoda su mošti Svetog starca Simeona Dajbabskog.
Litija na Markovdan se održava svake godine od 1992. osim prethodne dve kada je pandemija koronavirusa prekinula ovu blagoslovenu tradiciju.
Markovdanska litija je simbol i temelj bratske sloge, međuverskog sklada i suživota u Podgorici.
Rusija je sada prešla na plan C, koji b trebalo je odvrati od Kijeva i severa i koncentriše sve svoje snage na veliku ofanzivu u regionu Donbasa i preko južne Ukrajine, verovatno do luke Odesa na jugozapadu.
Analitičar odbrane Majkl Klark analizirajući Putinove vojne akcije navodi da su ruski inostrani vojni uspesi širom sveta posle 2008. postignuti upotrebom malih jedinica elitnih snaga, plaćenika i lokalnih grupa milicije uz rusko vazduhoplovstvo.
Tako je Moskva ostvarila veliki uticaj po niskim troškovima tokom intervencija u Gruziji, Nagorno-Karabahu, Siriji, Libiji, Maliju i dva puta u Ukrajini tokom 2014. godine, prvo u ilegalnoj aneksiji Krima, a zatim u stvaranju samoproglašenih ruskih država u Lugansku i Donjeck, navodi Bi-Bi-Si. Klark navodi da to neće biti slučaj u invaziji na Ukrajinu:
“Ovaj rat je rat u kome Rusija ne može da pobedi ni u kom smislu”, rekao je analitičar odbrane Majkl Klark u opsežnoj analizi koju je objavio BBC.
“U februaru je ponovo pokušao u najvećem obimu u Ukrajini – da preuzme vlast u roku od oko 72 sata u zemlji od 45 miliona ljudi, koja zauzima drugu po veličini kopnenu površinu u Evropi. Bilo je to neverovatno kockanje i potpuno je propalo u prvoj ključnoj nedelji. Putin sada ima nekoliko opcija osim da krene napred kako bi ovaj rat bio veći – ili veći u Ukrajini ili veći napredovanjem van njenih granica. Eskalacija je ugrađena u sadašnju situaciju i Evropa je dostigla veoma opasan trenutak u svojoj novijoj istoriji”, navodi Klark.
Nakon neuspeha sa prvobitnim planom da preuzme vladu u Kijevu pre nego što snage predsednika Vladimira Zelenskog ili spoljni svet reaguju, Moskva je tada prešla na plan B da opkoli Kijev i pređe na druge ukrajinske gradove – Černihiv, Sumi, Harkov, Donjeck, Mariupolj i Nikolajev.
Rusi su rezrvnim planom hteli da uguše ukrajinski oružani otpor, dok bi Kijevu pretila kapitulacija ili uništenje. I nije uspelo. Herson je bio jedini veći grad koji je pao pod rusku kontrolu i od tada se opirao ruskoj vlasti. Činjenica je da su ruske snage bile premale da bi dominirale tako velikom zemljom; imali su veoma loše rezultate iz raznih razloga; bili su slabo vođeni i raštrkani oko četiri odvojena fronta, od Kijeva do Nikolajeva, i dalje bez glavnog komandanta, piše BBC.
Rusija je sada prešla na plan C, koji treba da se odrekne Kijeva i severa i koncentriše sve svoje snage na veliku ofanzivu u regionu Donbasa i preko južne Ukrajine, verovatno do luke Odesa na jugozapadu. Ovo je kampanja koju sada vidimo kako se odvija na istoku oko Izjuma i Popasne, Kurulke i Bražkivke.
Ruske snage pokušavaju da opkole ukrajinsku operaciju združenih snaga (JFO) – oko 40 odsto njene vojske koja je zakopana nasuprot otcepljenih republika Luganska i Donjecka od 2014. Ključni ruski ciljevi su okupirani Slavjansk i nešto južnije, Kramatorsk. Obe su ključne strateške tačke za kontrolu čitavog regiona Donbasa. Međutim, na ovaj ili onaj način, Rusija će morati da nastavi da se bori u Ukrajini. I sve dok se Kijev drži svoje trenutne linije zahtevanja ruskog povlačenja pre nego što se razmotre bilo kakvi ustupci, Putin može da uradi malo osim da nastavi dalje.
“Za Vladimira Putina lično nema povratka, a mogao bi čak biti optužen i kao ratni zločinac. Njegova jedina politička strategija je da pretvori rat u Ukrajini u nešto drugo – deo borbe za opstanak Rusije protiv zapadnih ‘nacista’ i ‘imperijalista’. Uživaju da se igraju opasnom idejom da se Rusija suočava sa ‘Velikim otadžbinskim ratom 2.0’ sa ostatkom Evrope. Verovatno ćemo mnogo više o tome čuti na Dan pobede”, zaključuje se u analizi BBC-ja.
Palata “Albanija”, fontana na Slaviji, Brankov i Most na Adi večeras svetle u bojama Evropske unije, povodom obeležavanja Dana Evrope.
Delegacija Evropske unije u Srbiji, uz podršku Grada Beograda, obeležava i ove godine 9. maj, Dan Evrope, saopštila je Gradska uprava na svom sajtu.
Palata “Albanija”, fontana na Slaviji, Brankov i Most na Adi večeras svetle u bojama EU.
Za to su angažovane ekipe JKP “Javno osvetljenje”, navodi se u saopštenju.
Dan Evrope obeležava se devetog maja, jer je tog dana 1950. godine ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka, u kojem ne bi bilo mesta za sukobe među evropskim zemljama.
SoundCloud je kupio audio AI kompaniju Musiio, koja je osmislila tehnologiju za slušanje nove muzike i identifikovanje budućih hitova. Akvizicija će pomoći SoundCloud-u da bolje sortira bazu amaterske muzike i biće osnova za Soundcloud-ovo iskustvo istraživanja muzike.
Kao platforma za samostalnu distribuciju muzike, SoundCloud je ublažila (da ne kažemo ukinula) barijeru između amaterskih muzičara i njihovog predstavljanja svetu. Zato je identifikovanje i promocija kvalitetne muzike postala sve kompleksnija, a Mussio algoritam je sposoban da prođe kroz ogroman broj pesama u bazi ove platforme i da pronađe pesme koje imaju karakteristike slične kao i najpopularnije muzičke numere na zvaničnim top listama.
Ovo nije prvi slučaj da se ostvaruje partnerstvo takvog tipa. U februaru je Tunecore, manje poznata platforma za distribuciju muzike, objavila partnerstvo sa muzičkim startup-om Fwaygo, koji upotrebljava AI da poveže slušaoce sa muzičarima. Još jedna muzička platforma, DistroKid razvila je AI bot-a, koji rangira muziku prema „igrivosti ritma“ i dopadljivosti stihova.
SoundCloud nije objavio koliko je plaćena ova akvizicija, ali je prošle godine vrednost kompanije Musiio bila procenjena na 10 miliona dolara, pa to može da bude neki reper. Inače, CEO Musiio-a, Hazel Savage i CTO kompanije Aron Pettersson će postati potpredsednici SoundCloud-a za muzičku inteligenciju i mašinsko učenje.
Nije jasno koliko dece ima dugotrajni kovid, jer nema dovoljno istraživanja o tome u ovoj starosnoj grupi, kažu stručnjaci.
Skoro 13 miliona dece je pozitivno testirano na kovid-19 od početka pandemije, prema Američkoj akademiji za pedijatriju. Studije ukazuju na to da će između dva do 10 odsto te dece razviti produženi kovid, ali taj broj može da bude i veći, piše CNN.
Mnogi roditelji možda ne znaju da njihovo dete ima produženi kovid, ili ga pedijatar nije prepoznao kao takav.
Kod odraslih, neka istraživanja navode da se produženi kovid javlja u 30 odsto slučajeva.
“Ja lično verujem da je ovo stanje nedijagnostikovano”, rekla je dr Sara Kristen Sekson Tejtel, koja pomaže u vođenju pedijatrijske klinike za produženi kovid u Teksaškoj dečijoj bolnici u Hjustonu.
Mnogi lekari koji leče decu na klinikama za produženi kovid širom SAD kažu da se dugo čeka na termine. Neki su rezervisani do septembra.
Neobičan spektar simptoma
Ne postoje specifični testovi za produženi kovid. Nije jasno koja će ga deca imati, jer se to može desiti čak i kada dete ima blagi oblik kovid-19.
“Zapanjujuće je koliko ove dece ima niz simptoma koje nismo u potpunosti shvatili. Neka dolaze sa srčanom insuficijencijom nakon asimptomatskih kovid infekcija”, rekao je dr Džefri Kan, šef Odeljenja za pedijatrijske infektivne bolesti u ” UT Southwestern Medical Center” u Dalasu.
On je dodao da je ono što ga je zapanjilo je da se “obično javlja oko četiri nedelje nakon infekcije, a infekcija može da bude zaista asimptomatska, i da je to zaista zapanjujuće”.
Čak i kada se deca sa produženim kovidom testiraju na bolesti koje mogu da izazovu ove simptome, moguće je da se ništa neće pojaviti.
Test plućne funkcije i EKG devetogodišnjeg dečaka Džeka Forda su bili normalni.
“Klinika za kovid kaže da je ovo veoma često kod dece sa produženim kovidom. Ponekad se svi testovi vrate u normalu”, rekla je Kim Ford, majka dečaka.
Dr Ejmi Edvards, koja vodi pedijatrijsku kliniku za kovid u “UH Rainbow Babies & Children’s Hospital” u Klivlendu, složila se da se to često dešava.
“Mi smo ih pregledali, ali njihovi gastrointestinalni traktovi su bili normalni. Uradili smo veliku analizu imuniteta, i njihov imuni sistem izgledao je normalno. Sve je “izgledalo normalno”, ali deca nisu funkcionisala normalno”, rekla je dr Edvards.
Ona je dodala da stalno ponavlja porodicama da postoje granice onoga što medicinska nauka razume i može da testira.
“Ponekad jednostavno nismo dovoljno pametni da znamo gde da tražimo, odakle da krenemo”, rekla je dr Edvards.
Problemi odraslih obično su očigledniji, rekla je dr Edvards, jer je veća verovatnoća da imaju disfunkciju organa koja se pokazuje na testovima.
Lekari još uvek pokušavaju da shvate zašto se produženi kovid dešava na ovaj način kod dece. Oni takođe otkrivaju koji simptomi definišu produženi kovid kod dece.
Neke studije kod odraslih pokazuju raspon od 200 simptoma, ali ne postoji univerzalna definicija kliničkog slučaja.
U klinici Sekson Tejts u Teksasu, deca obično spadaju u nekoliko kategorija. Neki imaju umor, takozvanu moždanu maglu i jake glavobolje, „do te mere da neka deca ne mogu da idu u školu, a ocene postaju lošije”, rekla je ona.
Druga grupa ima srčane probleme kao što su lupanje srca, bolovi u grudima i vrtoglavica, posebno kada se vrate svojim redovnim aktivnostima.
Postoji grupa u kojoj su deca sa stomačnim problemima. Mnogi od ove dece takođe imaju promenu u čulu ukusa i mirisa.
Iz klinike Sekson Tejts rekli su da se to ne razlikuje potpuno od simptoma koje imaju odrasli, “ali da to ne uključuje kombinaciju različitih sistema organa kao kod odraslih”.
Da li ste se ikada zapitali zašto avioni lete na visini od oko 10.000 metara? Zanimljivo pitanje je da li baš svi avioni lete na ovoj visini i ako je to tako, koji je razlog?…
Jedan od glavnih razloga za to je da je vazduh ređi što je visina veća, tako da avioni mogu lakše da lete, a samim tim se kreću brže i trošeći manje goriva štede novac. Imajući ovo na umu optimalna visina bi bila između 10.000 i 12.800 metara, a na kojoj će tačno visini leteti zavisi od težine aviona, što znači da teži avioni lete niže, dok lakši lete na nešto većoj visini.
Najefikasnije bi zapravo bilo da se avion konstantno penje, a ne da se zaustavi kada dođe do visine od 10.000 metara jer se težina aviona smanjuje zbog upotrebe goriva, a vazduh postaje ređi.
Prednost visokog letenja je u tome što na visini od 13 000 metara, u slučaju nekog kvara, pilot ima mnogo više vremena da reši problem.Možda zvuči nelogično, ali postoji mogućnost da avion sleti bezbedno, čak i ako oba motora otkažu.
Svaki avion ima optimalnu visinu na kojoj treba da leti kako bi troškovi bili minimalni ili kako bi se trošilo najmanje goriva, a koja je zasnovana na njegovoj tačnoj težini. Konkord je, na primer, leteo na većim visinama (15.000 – 18.000 metara) gde nije bilo drugih aviona i tako je mogao da ima konstantan uspon.
Let na visinama oko 10.000 metara, takođe, znači i da će avion izbeći dosta loših vremenskih prilika koje pogađaju ljude na zemlji. Troposfera, najniži i najgušći deo atmosfere, je mesto gde se dešava najveći deo meteoroloških fenomena, gde su najčešće oblaci, kao i obilne kiše i jaki vetrovi. Avioni zato više vole stratosferu koja znači i manje turbulencija.
Let na pomenutim visinama omogućava avionima i da izbegnu druge učesnike u vazdušnom saobraćaju, poput lakših aviona ili helikoptera, koji lete niže, kao što je to slučaj i sa insektima i pticama.
Tako privatni mlaznjak može leteti na visini do 13.700 m, većina aviona leti na visini od 12.500 metara što omogućava da pilot ili aviokompanij odabere direktniju rutu
Lakši avioni nemaju kabine pod pritiskom, tako da se moraju držati manjih visina, do 3.000 metara. U protivnom, pilot bi morao da nosi masku sa kiseonikom kako bi ostao pri svesti.
Da dodamo na kraju da rekordnu visinu lewta jednim avionom postigao je pilot Aleksandar Fedotov u sovjetskom MIG-25M 1977. godine, koji je dostigao visinu od 37. 649 metara. Takođe “Konkord” je leteo na visini od 15 do 18 hiljada metara, gde nijedna druga letelica nije.
Od 139 zemalja u kojima su analizirani troškovi života, Srbija se nalazi na 94 mestu. Od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, ispred nje su samo Crna Gora i Hrvatska.
Hrvatska je zauzela 59, a Crna Gora 87. mesto. Manji troškovi života su u Bosni i Hercegovini, koja se našla na 96. mestu, piše Radio Slobodna Evropa.
Ispod nje su Albanija na 99, Severna Makedonija na 118. i Kosovo na 134. mestu.
Najbolji teniser sveta Novak Đoković nije uspeo danas da se plasira u finale mastersa u Madridu, pošto je izgubio od Španca Karlosa Alkarasa sa 7:6, 5:7, 6:7.
Posle jučerašnje pobede nad Rafaelom Nadalom, 19-godišnji Alkaras je danas slavio i protiv Đokovića u njihovom prvom međusobnom duelu posle tri sata i 38 minuta igre.
Alkaras će se u finalu sastati sa boljim iz duela Grka Stefanosa Cicipasa i Nemca Aleksandra Zvereva.
Na 39. Balkanskoj matematičkoj olimpijadi (BMO), koja se od 4. do 9. maja održava na Kipru, učenici iz Srbije osvojili su šest medalja, od kojih je jedna srebrna i pet bronzanih.
Mateja Vukelić osvojio je srebrnu medalju, dok su se bronzanom medaljom okitili Gvozden Lapčević, Novak Stijepić, Igor Engi, Vasilije Ivanović i Vukašin Pantelić, saopšteno je iz srpskog tima na BMO.
U zvaničnoj konkurenciji na takmičenju je učestvovalo 57 učenika iz deset zemalja u okruženju, dok je u nezvaničnoj konkurenciji nastupilo još 36 učenika iz šest zemalja sveta, koji su učestvovali kao gostujući takmičari.
Na prijemu u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, prvom po stupanju ambasadora Hila na dužnost u srpskoj prestonici, razmotrena je situacija u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, gde je patrijarh prethodnih dana boravio
Srpski patrijarh Porfirije primio je danas u Beogradu ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila, a u prijateljskom razgovoru, kako je saopštila Srpska pravoslavna crkva, naglašeno je da su danas dijalog i mir najvažniji i najpotrebniji svugde i na svakom mestu, a posebno u Ukrajini.
Na prijemu u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, prvom po stupanju ambasadora Hila na dužnost u srpskoj prestonici, razmotrena je situacija u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, gde je patrijarh prethodnih dana boravio.
Patrijarh je istakao značaj i ulogu Srpske pravoslavne crkve u srpskom narodu, kako u zemlji tako i u regionu.
Prijemu su prisustvovali član Svetog arhijerejskog sinoda episkop zvorničko-tuzlanski Fotije, šef Kabineta Patrijarha srpskog episkop marčanski Sava i politički savetnik Ambasade SAD Majkl Keleher, navodi se u saopštenju.
