Ruski državljani u Srbiji sve češće osnivaju i firme. Od februara do aprila, dakle za oko pet nedelja, registrovana su 323 pravna lica čiji su osnivači poreklom iz Rusije. Ovaj broj u međuvremenu se i povećao.
Kako su za “Blic” potvrdili u Agenciji za privredne registre od 24.02. do 01.05.2022. registrovano je osnivanje 202 privredna društva i 523 preduzetnika, čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije.
U istom periodu, registrovano je osnivanje 9 privrednih društava i 5 preduzetnika, čiji su osnivači iz Ukrajine.
Ono što se vrlo lako da primetiti jeste da se profil Rusa koji su nam došli razlikuje od profila Ukrajinaca. Rusi su najčešće mladi ljudi od 30 do 45 godine koji su u Srbiju došli sami ili sa partnerom, najčešće bez dece. Ovde su se “obreli” zbog posla i to u IT kompanijama.
S druge strane, profil Ukrajinaca u Srbiji, u najkraćem se može opisati kao porodični mladi ljudi koji su se u našoj zemlji “obreli” jer su morali. Neki su ovde došli jer su imali rođake ili poznanike, a neki su Srbiju jednostavno uzeli za zemlju gde se sigurno skloniti.
Počela je sezona svadbi, a u Srbiji se godišnje u proseku organizuje oko 25.000 venčanja. Termini su već popunjeni do kraja oktobra. Predstavnici ivent industrije kažu da cene nisu menjane, ali da očekuju da će do kraja godine biti povećane za 30 odsto.
“Prošle godine smo uspeli da organizujemo oko 15.000 venčanja, a na ovu godinu je prešlo 7.000 do 8.000 svadbi od prethodne godine. To malo podiže nivo poslovanja ivent industrije, ali ni blizu dovoljno da nadoknadi to što dve godine nismo radili”, rekao je za Tanjug Nikola Janković, član Upravnog odbora “Event industrije Srbije”.
On je naveo da se termini popunjeni do kraja oktobra, početka novembra, ali i da svaka sala u Srbiji ima još po neki slobodan termin ili slobodne vikende, tako da mladenci i dalje mogu da nađu neku lokaciju.
Do kraja godine očekuje se i povećanje cena organizacija svadbi od 30 odsto, a janković objašnjava da je potrebno usklađivanje cena zbog rasta cena namirnica i kretanja na tržištu koje ne zavise od ivent industrije.
Janković je dodao da za sada cene nisu povećane, ali da će se to desiti pri kraju ove i početkom sledeće godine, jer su cene u nabavci svega bitnog za organizaciju venčanja skočile za trideset do četristo odsto.
“Moj savet mladencima je da ako mogu što pre obezbede sebi sve usluge koje su im potrebne od lokacije, preko usluga dekoratera, venčanica, muzičara, foto-video usluga i slično jer će na neki način ipak biti zaštićeni ugovorom oko sigurnosti toga oko čega su se dogovorili sa organizatorima”, rekao je Janković.
BRISEL – Šef diplomatije EU Žozep Borelj pozvao je Srbiju da „što je pre moguće” ubrza svoje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i primeni sankcije koje su EU i ostale zemlje Zapadnog Balkana usvojile u vezi sa ratom u Ukrajini.
„Ministri spoljnih poslova EU izrazili su jasno očekivanje od partnera i budućih članica EU da se posvete zajedničkim vrednostima i zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Oni koji to nisu još uradili, a Srbija je jedna od njih, trebalo bi, što je pre moguće, da ubrzaju svoje usklađivanje i primene sankcije. Mi razumemo poteškoće i vrednujemo činjenicu da su svi oni glasali protiv Rusije u Generalnoj skupštini UN, ali mi očekujemo od kandidata i naših partnera da se u poptpunosti usklade sa našom spoljnom politikom”, poručio je Borelj, a preneo Tanjug.
Borelj je nakon sastanka Saveta EU, kojem su u ponedeljak prisustvovali i šefovi diplomatija zapadnobalkanske šestorke, pozdravio „strateške i hrabre” odluke onih partnera koji su se u potpunosti uskladili sa spoljnom politikom i sankcijama EU.
On tvrdi da su ruska propaganda i dezinformacije široko rasprostranjenje na Zapadnom Balkanu i upozorava da u ovoj situaciji ni neutralan status zemlja kandidata za članstvo u EU nije u skladu sa njihovom evropskom budućošću.
„Održavanje bliskih odnosa sa Putinovim režimom više nije u skladu sa izgradnjom zajedničke bućnosti sa EU. Te dve stvari ne idu. Neutralnost u pogledu rata u Ukrajini je pogrešan koncept. Jedna zemlja je napala drugu i stavljati ih u istu ravan znači izjednačavati napdača i žrtvu, a to nije moguće”, zaključio je Borelj.
On navodi da u EU „razumeju” da na Zapadnom Balkanu, kada je Moskva u pitanju, postoje „problemi, veze i javno mnjenje”, ali ponavlja da postoje i stvari koje ne mogu ići zajedno.
Policija nije st5igla da pregleda sve škole koje su dobile dojave o bombama, pa će učenici pratiti nastavu časove onlajn, rekao je ministar prosvete Branko Ružić.
Više od sto škola u glavnom gradu Srbije i niški aerodrom, evakuisani su 16. maja zbog anonimnih dojava o postavljenoj bombi, samo dan pošto su takve dojave dobili beogradski Zoološkom vrtu, železnička stanica i neki studentski domovi.
„Posle detaljne provere kontradiverzionih (KD) ekipa Ministarstva unutrašnjih poslova u velikom broju škola, utvrđeno je da su dojave o postavljenim bombama bile lažne”, saopštilo je Ministarstvo prosvete u ponedeljak ujutro.
Osim škola, u ponedeljak su stigle dojave o postavljenim bombama i u drugim objektima – na mostovima u Beogradu, poslovnim zgradama, restoranima, postrojenjima za prečišđćavanje vode.
Dojave o postavljenim bombama postale su gotovo svakodnevica u Srbiji, a ovo je do sada najmasovniji primer.
Ministar policije Aleksandar Vulin u saopštenju je izneo tvrdnju da se protiv Srbije vodi „specijalni rat” i da sa različitih adresa iz više evropskih država stižu ovakve pretnje.
Vulin kaže da one „imaju za cilj pritisak na Srbiju da prestane da vodi samostalnu politiku” i da „odluke donosi pod pritiskom i u strahu”.
Nije izneo dokaze za ove tvrdnje.
U toku je intenzivan rad na otkrivanju izvršilaca krivičnih dela u vezi sa lažnim dojavama o bombama. Dojave stižu svakodnevno na veliki broj adresa u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije, saopštilo je Više javno tužilaštvo.
Dodaje se da su zbog velikog broja dojava o bombama svi raspoloživi kapaciteti kontradiverzionih jedinica MUP-a angažovani su na pregledu objekata i ustanova na čije adrese su upućene dojave.
Do sada su sve bile lažne, a sumnja se da su usmerene na izazivanje panike i uznemirenje građana, saopštilo je Tužilaštvo.
Svaka četvrta osnovna škola u Crnoj Gori evakuisana zbog dojave o bombi
Šta se desi kada stigne dojava o bombi u avionu tokom leta
Koji su najveći problemi u srpskom obrazovanju
U 97 osnovnih i srednjih škola u Beogradu, neposredno pred početak nastave u ponedeljak stigle su anonimne dojave o bombama.
Neposredno pred početak nastave u popodnevnoj smeni, još 21 škola u Beogradu dobila je identičnu poruku o bombama, objavio je Blic.
Odlučeno je da nastava bude organizovana onlajn, odnosno da je đaci prate od kuća.
Policija nije stigla da pregleda sve škole koje su dobile anonimne dojave o bombama.
Zbog toga će učenici škola koje su kontradiverzione jedinice policije detaljno pregledale, u utorak imati redovnu nastavu, dok će u školama koje nisu pregledane biti organizovana onlajn nastava, rekao je ministar prosvete Branko Ružić za TV Prva.
Govoreći o nadoknadi izgubljenih časova zbog dojava o bombama, Ružić je rekao da neće biti uvedena radna subota zbog jučerašnjeg dana.
Dodao je da je potrebno da se časovi nadoknade sažimanjem gradiva, produženjem nastave ili na neki drugi način o čemu će odlučiti školske uprave.
Nekoliko dana ranije lažne dojave stigle su u tržne centre i 23 škole u prestonici Srbije.
Pre mesec dana, četiri puta zaredom sličnu uzbunu imala je i avio-kompanija Er Srbija za letove ka Moskvi.
Krajem aprila u Crnoj Gori svaka četvrta škola bila je evakuisana zbog dojave o bombi.
Zašto se ovo dešava?
Kada je reč o bezbednosti „slučajnosti nema”, kaže Goran Mandić, profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
„Počelo je kada je bilo jasno da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji i jedan od razloga za dojave o bombama bi mogao biti to.
„Ako analitički posmatrate, prvo je počelo sa avionima Er Srbije, pa se širilo, širilo, širilo”, ističe Mandić.
„S druge strane, ako povučete paralelu, poslednjih 10, 15 godina u Srbiji dojave su bile uglavno usmerene prema sudovima i prema školama.
„Bilo je jasno da iza svih stoje nezadovoljni đaci ili oni koji su hteli da odugovlače sa sudskim postupcima”.
Sada su mete mnogo „šarenije”, dodaje profesor, a protokol je da se svaka dojava tretira kao prava i podrazumeva evakuaciju.
To nanosi ogromne finansijske gubitke – od prekida rada aerodroma i tržnih centara, do angažovanja kontradiverzionih ekipa policije, do gubitka časova đacima.
„Dajte mi decu koja će da se organizuju za 97 škola i u trenutku pošalju, to nema šanse.
„Metod rada pokazuje da je organizovano i dobro pripremljeno, postoje indicije da je iz inostranstva, jer nikome u Srbiji nije u interesu da pokrene nešto ovako”, kaže Mandić za BBC na srpskom.
Poruka koju su dobili Dorini roditelji u Beogradu
Nije lako utvrditi odakle je poslat mejl
Koliko će biti komplikovano da se otkriju počinioci zavisi i od umešnosti policije, ali i od načina na koji su dojave stigle.
Ako je dojava bila telefonom, jednostavno je utvrditi sa kog broja ili sa kojih baznih stanica je poziv stigao, posebno ako su domaće mreže ili operatori u pitanju, kaže Jovan Šikanja sa portala E sigurnost za BBC na srpskom.
Ako je u pitanju elektronska pošta, situacija se komplikuje.
„U slučaju mejla, teško je utvrditi jer postoje mnogi servisi za anonimizaciju mejl adresa, oni nisu savršeni, ali priča je mnogo složenija.
„Nije bitno odakle dolazi mejl, postoje servisi baš za anonimno slanje, to policiji malo znači, jer poruka može biti poslata iz Srbije, a da se vidi da je poruka poslata sa ko zna koje mejl adrese”, objašnjava Šikanja.
On se seća takvih prijava i iz perioda njegovog školovanja, mada je toga bilo znatno manje.
„Ovo nije nova stvar, ali su tehnike uznapredovale.
„Jasno je da moraju da odreaguju, ali policija bi trebalo da poboljša protokole i da pravi bolju selekciju koje prijave će uzeti u razmatranje”, kaže Šikanja.
Skrinšot poruke direktorke jedne osnovne škole u Beogradu u koju je BBC imao uvid
Šta kažu učenici i roditelji?
Učenici su uglavnom vraćeni na nastavu, ali su u pojedinim školama gde je bezbednosni pregled trajao duže, đaci poslati kućama.
„Nisam se uplašila, ali sam bila ljuta i bilo mi je žao što neću moći u školu.
„Videli smo gužvu ispred škole i da se nešto dešava, pa smo malo sačekali dok nam nastavnik nije rekao da nema škole danas”, kaže Dora, učenica trećeg razreda OŠ „Vlada Aksentijević” na Paliluli.
Jelena Nikolić, majka učenika drugog razreda u ovoj školi, kaže da se uplašila kad je stigla poruka od učiteljice, iako je pretpostavila da se radi od lažnoj dojavi.
Iz škole su im rekli da su odmah reagovali i obavestili policiju.
Javili su im da dođu po decu.
„Vidim da se klinci raduju što ne moraju u školu, ali ovo zaista nije normalno i deluje kao nečija bolesna šala, pogotovo što sam videla da je u mnogim školama jutros bilo slično”, kaže Nikolić za BBC.
Sličnog je stava i majka troje dece Violeta Kostić.
I njenu decu uzrasta četvrti, sedmi razred, kao i prvi Filološke gimnazije, obradovalo je što neće ići na nastavu.
„A mi roditelji da poludimo, samo normalni da ostanemo.
„Šta reći, posle svega nas ništa ne iznenađuje”, kaže Violeta za BBC.
Bilo je i mnogih reakcija na društvenim mrežama.
Dan za dojave o bombama u školama.
Vid ubedjen da je u pitanju terorizam. On ode sad da se igra, meni ostade da se bavim tim odakle deci sve to i koja budala je uznemirila 48 škola i daj neka ga nadju da ga pitam nešto.
Dojave o postavljenim bombama po osnovnim školama je nova dimenzija stanja u ovoj faveli od države.
— Bane Radosavljević (@ekonomskitajgr) May 16, 2022
Mlađa kćer otišla u osnovnu školu. Škola zatvorena zbog dojave o bombi. Starija kćer otišla u muzičku školu. Škola zatvorena zbog dojave o bombi. Jedan sasvim običan dan u Srbiji.
— Drakče, Rumenko sa sela (@homerhsimpson) May 16, 2022
„Da ne bude `vuk, vuk`”
Tamara Tripić, majka dvoje dece koji pohađaju OŠ „Jovan Miodragović” u beogradskoj opštini Vračar, dobila je poruke od razrednih starešina o postavljenoj bombi i pre nego što su deca krenula od kuće.
„Vidim da se ovo desilo u mnogim školama, to je takvo iživljavanje.
„Važno je samo da ne bude opuštanja i da policija svaki put temeljno uradi svoj deo posla, da ne bude kao u priči kad je čobanin vikao `vuk, vuk`, pa onda kad je stvarno došao nisu mu verovali”, kaže Tripić, nekadašnja potpredsednica Demokratske stranke, danas čelnica nevladine organizacije Mreža za demokratski dijalog.
Svaki novi izgubljen čas je previše, kaže, posle epidemije korona virusa i dve godine nastave na daljinu.
Posle kontradivezionog pregleda utvrđeno je da bombe nije bilo ni na jugu Srbije, pa je niška vazdušna luka odblokirana.
Zgrada Aerodroma „Konstantin Veliki” najpre je ispražnjena posle anonimne dojave da je tu postavljena bomba, naveli su iz policije, prenosi niški portal Južne vesti.
Pripadnici policije u Kraljevu uhapsili su S. V. (1980) iz Kraljeva, osumnjičenog da je u nedelju uveče telefonom pozvao dežurnu službu i prijavio da je u jednom ugostiteljskom objektu postavljena bomba, saopštio je MUP.
Policija je odmah po prijavi izašli na lice mesta, zaposleni i gosti su evakuisani, a posle kontradiverzionog pregleda utvrđeno je da je dojava lažna.
Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda, određeno mu je zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu.
Šta piše u Krivičnom zakonu?
Član 343: Izazivanje panike i nereda
(1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Zapalili telefon u šporetu, ali uhvaćeni
Za lažne dojave o postavljanju bombe u niškim sudovima osuđeni su 2016. dvojica muškaraca iz okoline Aleksinca, najverovatnije kako bi jedan od njih izbegao zakazano suđenje.
Pravosnažnom odlukom na zatvor od po devet meseci i novčanu kaznu od po 60.000 dinara osuđeni su Ljubiša Jović (43) i Boris Đorđević (25), obojica iz Žitkovca kod Aleksinca, pisala je Politika.
Četiri puta je 11. aprila 2013. Đorđević u roku od samo nekoliko minuta pozivao policiju.
Najpre je rekao: „U sudu je postavljena bomba, imate samo deset minuta…”, potom: „Ostalo vam je još samo pet minuta…”, a onda i: „Tik, tak, tik tako… Ode sud…”.
Jović, piše u presudi, bacio je mobilni aparat u šporet gde je izgoreo, ali je policija, budući da je ranije korišćen, ušla u trag kriminalcima, identifikovala ih i uhapsila.
I u Crnoj Gori bile evakuisane škole
Zbog lažnih dojava o bombama krajem aprila ove godine, evakuisane su škole u Podgorici, Nikšiću, Baru, Beranama, Bijelom Polju, Kolašinu, Herceg Novom, Budvi, Cetinju, Andrijevici, Ulcinju, Kotoru, Rožajama, a dojava bombe stigla je i Opštini i sudu u Baru, zgradi Prestonice Cetinje i Opštini Nikšić.
Uprava policije je tada saopštila da je utvrđeno da su mejlovi poslati sa domena čiji se serveri nalaze u inostranstvu.
Možda ćemo moći da uzgajamo stvari na određenim mestima na Mesecu! Šta vam je potrebno da vaša bašta raste? Pored puno sunca koje se smenjuje sa blagim pljuskovima kiše – i užurbanim pčelama i leptirima da oprašuju biljke – potrebna vam je dobra, bogata zemlja da biste obezbedili esencijalne minerale. Ali zamislite da niste imali bogato tlo, ili kiše, ili pčele i leptire. A sunce je bilo ili previše oštro i direktno ili ga nije bilo – što je izazvalo niske temperature.
Da li bi biljke mogle da rastu u takvom okruženju – i, ako mogu, koje?
Ovo je pitanje sa kojim bi kolonisti na Mesecu (i Marsu) morali da se pozabave ako (ili kada) krene u istraživanje naših planetarnih suseda. Sada je nova studija, objavljena u Communications Biology, počela da pruža odgovore.
Istraživači koji stoje iza studije uzgajali su brzorastuću biljku Arabidopsis thaliana u uzorcima lunarnog regolita (tla) koje su astronauti Apola doneli sa tri različita mesta na Mesecu. Ovo nije prvi put da su napravljeni pokušaji da se uzgajaju biljke u lunarnom regolitu, ali je prvi koji pokazuje zašto one ne uspevaju.
Mesečev regolit se veoma razlikuje od zemaljskih tla. Za početak, ne sadrži organske materije (crve, bakterije, raspadajuće biljne materije) koje su karakteristične za zemljište na Zemlji. Niti ima svojstveni sadržaj vode.
Ali se sastoji od istih minerala kao i kopnena tla, pa pod pretpostavkom da se nedostatak vode, sunčeve svetlosti i vazduha poboljša gajenjem biljaka unutar lunarnog staništa, onda bi regolit mogao imati potencijal da uzgaja biljke.
Istraživanje je pokazalo da je to zaista tako. Seme A. thaliana klijalo je istom brzinom u Apollo materijalu kao i na kopnenom tlu. Ali dok su biljke u kopnenom tlu razvijale podloge i puštale listove, Apolo sadnice su zakržljale i imale slab rast korena.
Glavni cilj istraživanja bio je ispitivanje biljaka na genetskom nivou. Ovo je omogućilo naučnicima da prepoznaju koji specifični faktori životne sredine izazivaju najjače genetske odgovore na stres. Otkrili su da većina reakcija na stres u svim Apolo sadnicama potiče od soli, metala i kiseonika koji je visoko reaktivan (od kojih poslednja dva nisu uobičajena u zemaljskom tlu) u lunarnim uzorcima.
Naučnici su prepoznali aglutinate kao jedan od potencijalnih razloga za nedostatak rasta sadnica u zemljištu Apollo u poređenju sa kopnenim zemljištem, kao i za razliku u obrascima rasta između tri lunarna uzorka. Aglutinati su uobičajena karakteristika površine Meseca. Ironično, oni su formirani procesom koji se naziva „lunarno baštovanstvo“.
Pošto nema atmosfere koja bi usporila male meteorite koji udaraju o površinu, oni udaraju velikom brzinom, uzrokujući topljenje i zatim gašenje (brzo hlađenje) na mestu udara. Postepeno se nakupljaju mali agregati minerala, koji se drže zajedno staklom. Oni takođe sadrže sitne čestice metalnog gvožđa (nanofazno gvožđe) koje nastaje procesom svemirskog trošenja.
Upravo ovo gvožđe je najveća razlika između staklastih aglutinata u uzorcima Apolo i prirodnog vulkanskog stakla u zemaljskom uzorku.
Veoma zrela zemljišta su dugo bila na površini. Nalaze se na mestima gde regolit nije poremećen skorijim udarima koji su stvorili kratere, dok se nezrela tla (ispod površine) javljaju oko svežih kratera i na strmim padinama kratera.
Tri Apollo uzorka su imala različite zrelosti, pri čemu je Apollo 11 materijal bio najzreliji.
Značaj mladog zemljišta
Studija zaključuje da je zreliji regolit bio manje efikasan supstrat za uzgoj sadnica od manje zrelog tla. Ovo je važan zaključak jer pokazuje da se biljke mogu uzgajati u lunarnim staništima koristeći regolit kao resurs. Ali da lokacija staništa treba da bude vođena zrelošću zemljišta.
I postavlja se na kraju pitanje – da se nalazi mogu primeniti i na neke od siromašnih regiona našeg sveta?
Kompanija je saopštila da planira da proda 18 miliona PlayStation 5 konzola ove godine jer joj je snažna prodaja igara pomogla da više nego udvostručiti operativni profit u četvrtom kvartalu.
Međutim, japanska kompanija je upozorila da bi mogla biti primorana da revidira taj proizvodni cilj zbog nove blokade u Kini i širenja COVIDa-19. „Ono što sada mogu da kažem je da možemo da nabavimo dovoljno komponenti za 18 miliona jedinica“, rekao je Hiroki Totoki, glavni finansijski direktor kompanije.
Sony koristi svoju popularnu PlayStation 5 konzolu da podstakne preuzimanje online igara i registraciju za usluge pretplate. Prošle poslovne godine prodao je 11,5 miliona jedinica dok se borio kao i druge kompanije za potrošačku elektroniku zbog prekida u lancu snabdevanja.
Udaljavajući se od tradicionalnog hardvera kao što su televizori, kompanija takođe proširuje svoje softversko poslovanje. U februaru je kompanija najavila akviziciju kompanije Bungle, tvorca “Halo” video igre za 3,6 milijardi dolara.
Profit kompanije Sony za tri meseca do 31. marta porastao je na 138,6 milijardi jena odnosno 1,06 milijardi dolara. Međutim, ta vrednost je ipak nešto niža od procene analitičara odnosno 147 milijardi jena.
Zarada u poslovanju sa igrama i mrežnim uslugama skoro se utrostručila u kvartalu na 55,6 milijardi jena. Ove poslovne godine Sony očekuje da će profit od jedinice pasti za 12 odsto jer ulaže u razvoj igara i troši na akvizicije. Za ceo kvartal koji se završio 31. marta, zarada je takođe povećana profitom i uspehom filma „Spajdermen: Put bez povratka“, za koji je Sony radio realizaciju.
Japanska kompanija je ove poslovne godine prognozirala da će operativni profit pasti na 1,16 biliona jena sa 1,2 biliona jena. To predviđanje je nešto niže od prosečnog profita od 1,21 bilion jena na osnovu predviđanja analitičara.
Takođe, Sony je najavio da će kupiti do 200 milijardi sopstvenih akcija u narednih dvanaest meseci.
Nasin rover „Kjuriositi“ snimio je veoma zanimljiv prizor na Marsu prošle nedelje – pravilnu pravougaonu pukotinu u stenama, koja neodoljivo podseća na vrata ili ulaz koji vodi u podzemlje.
Prizor je snimljen prošle nedelje dok se rover peo na planinu Šarp. Uprkos tome što ovakva fotografija budi maštu mnogima, posebno teoretičarima zavera, navodna „vrata” nisu ulaz u podzemni vanzemaljski svet.
„Prirodni fenomen je u pitanju. Prostor između dve pukotine u steni. ‘Kjuriositi’ već neko vreme prolazi kroz područje koje se formiralo od drevnih peščanih dina“, kaže naučnik iz “Mars Science Laboratory” Ašvin Vasavada za Gizmodo.
Objasnio je da su frakture tek oko pola metra visoke i da su nastale kada su se peščane dine slegale tokom vremena, dok se pesak na površini Marsa pomerao.
One su sačinjene od peščara koji bio izložen različitim pritiscima zbog čega je negde napukao, pa su se formirale i ovakve pukotine pravilnog oblika.
„Frakture koje vidimo su većinom vertikalne. Ova pukotina je nastala ili kao rezultat dve vertikalne frakture između kojih je materijal vremenom odnesen ili je u pitanju jedna fraktura, a onda su se stene vremenom razmakle“, ističe Vasavada.
Fudbaleri Partizana savladali su Voždovac u gostima sa 3:0 u utakmici šestog kola plej-ofa Superlige Srbije.
Meč je kasnio nekoliko sati zbog dojave o bombi. Partizan je zatresao mrežu već u 30. sekundi, ali je gol Rikarda poništen u VAR sobi zbog ofsajda.
Partizan je ređao šanse, igrao sve ofanzivnije, što se isplatilo u 29. minutu.Rikardo je oboren u kaznenom prostoru, a potom sigurno izveo jedanaesterac.
Postigao je 36. gol u sezoni, čime je oborio rekord Mateje Kežmana i postao najbolji strelac u jednoj sezoni u istoriji Partizana.
Rikardo je nastavio u istom ritmu, pošto je u 40. minutu sigurno izveo još jedan penal i povisio na 2:0.
Voždovac je zaigrao bolje u nastavku, imao je loptu u nogama i igrao ofanzivno, ali je Partizan polet domaćih presekao u 66. minutu.
Jojić je izveo korner, Vujačić glavom poslao loptu u mrežu za 3:0.
Pitanje Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC bez razloga je stavljeno u politički kontekst, kaže za DW premijer Dritan Abazović. On je, dodaje, spreman da ga potpiše, ukoliko je ugovor u skladu s ustavom i zakonom.
Nova manjinska Vlada u Crnoj Gori ima dva osnovna prioriteta – borbu protiv korupcije i ekonomski napredak, kaže u intervjuu za DW premijer Dritan Abazović. On ocenjuje da su građani Crne Gore najpre žedni pravde i da se uspostavljanjem pravde mogu smiriti i tenzije u društvu.
Odgovarajući na pitanje da li će on biti premijer koji će potpisati Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Abazović je rekao da nema problem da potpiše ugovor koji je u skladu sa zakonom i ustavom.
„To je samo još jedno pitanje koje samo na Balkanu može da bude stavljeno u politički kontekst. Temeljni ugovor s verskom organizacijom je nešto što je normalna procedura u bilo kojoj zemlji sveta i ovaj premijer nema nikakav problem da potpiše ugovor s bilo kojom verskom organizacijom koja je registrovana prema zakonu u našoj zemlji“, kaže Abazović za DW.
„Rezultati demantuju sumnje zbog podrške DPS-a“
Na kritike zbog podrške koju njegova vlada ima od Đukanovićevog DPS-a, Abazović odgovara da su rezultati već demantovali sve sumnje koje su u početku postojale.
„Ljudi vide sopstvenim očima šta se dešava. Niko to neće blokirati. Ja ne očekujem. Druga mogućnost je da nam uskrate podršku, što je legitiman potez, ne kažem da neko ne može to da uradi, ali ja nisam skeptičan uopšte i sve što je bila vizija je polako počelo da se ostvaruje i postaje realnost“, kaže Abazović.
Abazović: Dva cilja nove crnogorske Vlade
Od rezultata posebno ističe zaplenu 1,6 tona kokaina i hapšenja zbog organizovanog kriminala. „Ostvarili smo istorijske rezultate. Predsednica Vrhovnog suda je u zatvoru. Predsednik Privrednog suda je u zatvoru i počećemo istovremeno još jedan proces protiv visokih zvaničnika u policiji, a na kraju možda i protiv političara ili ljudi koji su zauzimali visoke pozicije u prethodnom režimu“, najavljuje Abazović.
„Potrebno nam je više poverenja u regionu“
Govoreći o ratu u Ukrajini, Abazović je rekao da je pozicija Crne Gore jasna, a ona podrazumeva osudu ruske agresije i sankcije Rusiji, s jedne, i podršku suverenitetu Ukrajine, s druge strane. Upitan kako će se njegova Vlada suprotstaviti snažnom ruskom uticaju u Crnoj Gori, kaže da bi najadekvatniji odgovor bio ubrzavanje evrointegracija.
„Mislim da je ovo što se dogodilo u Ukrajini veliki signal za nas u regionu Zapadnog Balkana, ali i signal briselskoj administraciji. Ako nećemo da ostanemo crna tačka u ovom delu sveta, moramo da idemo što brže ka Evropskoj uniji. I to jeste ambicija ove Vlade.“
Sve što može da bude iskorišćeno kao alat za ubrzanje tog puta je za njegovu Vladu prihvatljivo. Za sve što može biti shvaćeno kao zamena za evrointegracije, kaže, nisu zainteresovani.
„Berlinski proces, CEFTA, Otvoreni Balkan, druge inicijative – ključna poruka svih njih je regionalna saradnja. Ime je nevažno. Ono što je nama potrebno je više poverenja, bolja komunikacija, zajednički projekti, više saradnje među državama i vladama i sve što ide u tom pravcu je dobro“, ocenio je Abazović.
On je naglasio da Crna Gora ne doživljava susede kao neprijatelje, već kao komšije i prijatelje. Za političke elite koje žele da promovišu nacionalizam kaže da to ne rade iz patriotskih razloga, već da održe status kvo i spreče izgradnju institucija koje bi bile sposobne da odgovore na korupciju.
„Ali ja sam optimističan i za Crnu Goru i za region. Mislim da nove generacije političara svuda u regionu shvataju da moramo da promovišemo novi pristup politici i nadam se da će svi biti spremni da daju doprinos u promociji drugačijih vrednosti“, zaključuje Abazović.
Turska neće podržati članstvo Švedske i Finske u NATO- u, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, čija je zemlja članica Severnoatlantskog saveza. Erdogan je na konferenciji za novinare rekao da delegacije švedske i finske ne moraju ni da dođu u Tursku da pokušaju da ubede Ankaru da podrži njihov zahtev.
“Turska ne može reći da članstvu Finske i Švedske u NATO-u, bez uvrede, to je nemoguće. Kako da im verujemo? Švedska je leglo terorističkih organizacija”, rekao je Erdogan, prenosi RIA Novosti.
Švedska premijerka Magdalena Anderson rekla je u ponedeljak da je njena zemlja odlučila da zvanično podnese zahtev za članstvo u NATO. Govoreći pred parlamentom, ona je rekla da je pridruživanje NATO-u “istorijska promena u pristupu Švedske bezbednosnoj politici”.
“Vlada je odlučila da obavesti NATO o volji Švedske da postane članica Alijanse. Napuštamo jednu eru da bismo ušli u novu”, rekla je Anderson, dan nakon objavljivanja kandidature Finske.
Finski predsednik Sauli iinisto potvrdio je u nedelju na sastanku NATO-a u Berlinu da je njegova zemlja podnela zahtev za članstvo u NATO-u.
“To je zajednička odluka. Ne krijemo se i javno smo saopštili svoje namere”, rekao je on.
Turska je iznenadila svoje saveznike iz NATO-a rekavši da neće blagonaklono gledati na zahteve Finske i Švedske, a predsednik Tajip Erdogan je ranije rekao da su “skandinavske zemlje utočišta za terorističke organizacije”.
Turska je saopštila da želi da skandinavske zemlje prestanu da podržavaju kurdske militantne grupe prisutne na njihovoj teritoriji i ukinu zabranu prodaje određenog oružja Turskoj. NATO i SAD kažu da su uvereni da Turska neće zaustaviti članstvo Finske i Švedske. Za svaku odluku o pristupanju NATO-u potrebno je odobrenje svih 30 članica alijanse i njihovih parlamenata.
