Pasulj protiv Parkinsona, glog za kardiovaskularne bolesti: Biljni lekovi koji zaista deluju
Pasulj, glog, kora tise ili vrbe… Lekovi se iz biljaka dobijaju hiljadama godina, a novi se još uvek otkrivaju. Evo nekoliko biljnih ekstrakata sa snažnim medicinskim dejstvom.
Foto: Shutterstock/Gl0ck
Ljudi su izučavali lekovita svojstva biljaka hiljadama godina. Iako se biljni lekovi često zanemaruju kao nenaučni, više od jedne trećine savremenih lekova potiče direktno ili indirektno iz prirodnih proizvoda, kao što su biljke, mikroorganizmi i životinje.
Naučnici sa Istraživačkog instituta Skrips u Kaliforniji otkrili su da hemikalija ekstrahovana iz kore drveta Galbulimima belgraveana ima psihotropne efekte koji mogu pomoći u lečenju depresije i anksioznosti. Drvo se nalazi samo u udaljenim prašumama Papue Nove Gvineje i severne Australije i starosedeoci su ga dugo koristili kao lek protiv bolova i groznice.
Pasulj protiv Parkinsona
Najpoznatiji primer medicinskog leka ekstrahovanog iz biljne vrste je opijum, koji se koristi za lečenje bolova više od 4.000 godina. Opijati poput morfijuma i kodeina dobijaju se iz opijumskog maka i imaju snažan efekat na centralni nervni sistem.
Ali koji drugi drevni lekovi zasnovani na biljnim materijama imaju jasne medicinske efekte?
Pre svih to je baršunasti pasulj (Mucuna pruriens). On se koristio još u drevnoj indijskoj ajurvedskoj i kineskoj medicini pre više od 3000 godina. Najstariji sačuvani tekstovi nam govore kako su iscelitelji koristili ekstrakte pasulja da smanje tremor kod pacijenata kako bi lečili stanje koje sada smatramo Parkinsonovom bolešću.
Sada istraživanja pokazuju da baršunasti pasulj sadrži jedinjenje koje se zove levodopa, lek koji se danas koristi za lečenje Parkinsonove bolesti. Levodopa pomaže u zaustavljanju tremora povećavajući dopaminske signale u delovima mozga koji kontrolišu kretanje.
Moderna istorija levodope počela je početkom 20. veka kada je jedinjenje sintetizovao poljski biohemičar Kazimir Funk. Decenijama kasnije, šezdesetih godina prošlog veka, naučnici su otkrili da se levodopa može koristiti kao efikasan tretman za zaustavljanje tremora kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Lek je napravio revoluciju u lečenju bolesti i i danas je zlatni standard za terapiju.
Glog bi mogao biti budući lek za kardiovaskularne bolesti
Klinička ispitivanja pokazala su da glog (Crataegus spp) smanjuje krvni pritisak i može biti koristan za lečenje kardiovaskularnih bolesti. Bobice gloga sadrže jedinjenja kao što su bioflavonoidi i proantocijanidini za koje se čini da imaju značajnu antioksidativnu aktivnost.
Medicinska svojstva gloga prvi su primetili grčki lekar Dioskorid u prvom veku i Tang Ben Cao u staroj kineskoj medicini u sedmom veku. Ekstrakti gloga još nisu pogodni za širu medicinsku upotrebu— studije su u toku, a potrebna su temeljnija istraživanja da bi se procenila dugoročna bezbednost upotrebe ekstrakata za lečenje bolesti.
Kora pacifičke tise protiv raka
Drveće tise ima posebno mesto u medicini u evropskoj mitologiji. Većina delova drveta je veoma otrovna, izazivajući asocijacije i na smrt i na besmrtnost. Treća veštica u Šekspirovom Magbetu pominje tisu.
Ovde se radi o vrsti severnoameričke tise koju zovu pacifička tisa (Takus brevifolia). Ona poseduje najkorisnija medicinska svojstva. Naučnici su šezdesetih otkrili da kora drveta sadrži jedinjenja koja se nazivaju takseli. Jedan od ovih taksela, nazvan paklitaksel, razvijen je u efikasan lek za lečenje raka. Paklitaksel može da zaustavi deljenje ćelija raka, blokirajući dalji rast bolesti.
Čudesni lek od kore vrbe
Kora vrbe je još jedan tradicionalni lek sa dugom istorijom. Koru su pre 4.000 godina upotrebljavali Sumerci i Egipćani za lečenje bola i od tada nije prestala da se koristi. Kora vrbe sadrži jedinjenje zvano salicin, koje će kasnije biti osnova otkrića aspirina — leka koji se koristi najčešće na svetu.
Aspirin ima nekoliko različitih medicinskih prednosti, uključujući ublažavanje bolova, smanjenje temperature i prevenciju moždanog udara. Njegova prva široka upotreba bila je tokom pandemije gripa 1918. za lečenje visokih temperatura.
Novi iPhone 14 Pro i Pro Max dobijaju dugo iščekivanu opciju
Apple bi u svoju novu seriju telefona mogao implementirati “Always-on” displej koji već nekoliko godina postoji na konkurentskim platformama.
Prema navodima Marka Gurmana iz Bloomberga, Epl će novu opciju najverovatnije predstaviti okviru iOS 16 ažuriranja, a ona će novim iPhone modelima omogućiti da prikazuju korisne informacije čak i kada je ekran zaključan.
Gurman ističe da „Always-on“ mod za iPhone radi slično kao na Eplovom satu Watch Series 5. iPhone 14 Pro i Pro Max smanjivaće osvežavanje ekrana kada je mod omogućen i na taj način štedeti energiju i prikazivati informacije poput sata, datuma, obaveštenja i dr.
Nije poznato da li će novi iPhone modeli koristiti LTPO displej kakav je prisutan kod nove serije satova ove kompanije. LTPO ekrani troše manje energije i igraju značajnu ulogu u pravilnom radu “Always-on” režima.
Očekuje se da će Apple tokom predstojeće WWDC konferencije u junu predstaviti još nekezanimljive promene kao što su multitasking opcije za iPad, menjanje veličine prozora aplikacija, kao i nekoliko promena sistemskih aplikacija poput Safarija, iMessagea i drugih.
Vlasnici srpskih vozila mogu po nižoj ceni da kupuju gorivo u Mađarskoj
Strani vozači od petka u Mađarskoj moraju da plate za oko 0,60 evro centi više za benzin i dizel nego građani Mađarske, koji za litar ovog goriva daju oko 1,22 evra. Izuzetak su vlasnici vozila sa srpskim i slovenačkim tablicama, što je naljutilo ostale mađarske komšije.
Austrijski mediji izveštavaju da je Uredba mađarske vlade na čelu s premijerom Viktorom Orbanom da strani vozači od prošlog petka u Mađarskoj moraju da plate znatno višu cenu za benzin i dizel nego mađarski državljani, ne samo uzbunila nego i razljutila njihove susede Austrijance i Slovake, koji su dolazili iz pograničnih mesta da na mađarskim pumpama sipaju gorivo. Dodatno ih je razljutilo i to što su izuzetak od ovog propisa vlasnici vozila sa srpskim i slovenačkim tablicama, prenosi N1.
Prema novoj Uredbi, mađarski državljani benzin o 95 oktana i dizel plaćaju 479,9 forinti (oko 1,22 evra), a vlasnici stranih vozila 717,90 forinti. Cene važe do 1. jula ove godine, prenosi Večernji list.
Austrijski mediji pišu da su Austrijanci i Slovaci, posebno oni iz pograničnog područja koji su česti gosti Mađara, u četvrtak uveče čekali u ogromnim kolonama kako bi još jednom, odnosno poslednji put pre stupanja na snagu nove vladine odredbe, napunili rezervoare.
„Već na jednoj od MOL-ovih benzinskih stanica u blizini austrijsko-mađarske granice stranci iz zemalja Evropske unije dobili su informativni letak da ne smeju u rezervoare automobila točiti jeftinije gorivo. Izuzetak su, kako je navedeno, samo vozači sa srpskim i slovenačkim registarskim oznakama“, rekli su iz austrijskog udruženja „COBIN claims“ za zaštitu vozača.
Mađarski mediji prenose da Uredba o prodaji goriva po ograničenim cenama za mađarske državljane i tržišnim cenama za strance propisuje izuzetak. A on glasi da ako je u nekoj zemlji ograničena i državno regulisana cena benzina i dizela, onda vlasnici vozila sa tim tablicama i u Mađarskoj mogu da kupuju gorivo po nižoj ograničenoj ceni. Kada su u pitanju mađarski susedi, izuzetak se odnosi na vlasnike srpskih i slovenačkih vozila.
Austrijanci smatraju da Mađarska, kao članica Evropske unije zbog različitog tretmana državljana ostalih članica Unije na benzinskim stanicama krši pravila, a udruženje „COBIN claims“ navodi da treba sačekati da se vidi šta će povodom toga uraditi EU.
Viola fon Kramon: U interesu Srbije mora biti pridruživanje sankcijama protiv Rusije
Poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon izjavila je da mora biti u interesu Srbije da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije.
“Nije na nama da primoravamo bilo koga. Ali Vlada Srbije treba da razume da ukoliko žele da budu deo kluba, ako žele da budu deo EU, to ide uz vrednosti, norme”, rekla je Fon Kramon novinarima u Beogradu gde je prethodno razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Evropska poslanica rekla je da su Vučić i ona razgovarali o odnosu Srbije i Rusije, sveobuhvatnoj ekonomskoj situaciji, vladavini prava i stanju u medijima.
“Kada je reč o sveukupnoj ekonomskoj situaciji, u poređenju sa drugima, Srbiji ne ide loše. Ali kada gledamo u budućnost, Srbija mora da dekarbonizuje svoju budućnost. Ekonomija zasnovana na uglju i gorivu neće biti kompetitivna, naredna generacija neće moći da živi od toga”, rekla je ona.
PROČITAJ JOŠ
Vučić tokom sastanka sa Violom fon Kramon: Srbija će još intenzivnije slediti svoj evropski put
Takođe je, kako je dodala, bilo reči o zavisnosti od ruskog gasa i dugoročnim bliskim vezama Srbije i Rusije i šta to znači za ekonomiju.
“Moramo da smanjimo zavisnost (od ruskog gasa) i mislim da EU može da bude dobar partner za to”, dodala je.
Na pitanje o Vučićevom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Fon Kramon je rekla da o tome postoji samo saopštenje, nema ničeg na papiru i šta taj dogovor konkretno znači.
“Ne znamo da li će se kapacitet (gasa) Srbije potpuno biti obezbeđen iz Rusije ili samo deo, šta prosečna cena za Srbiju znači i da li Evropska unija može obezbediti Srbiji potrebnu količinu gasa”, rekla je.
Kako je dodala, na sastanku je ponovila da EU želi da vidi promenu u medijskoj slici Srbije, da treba biti više nezavisnih medija i istakla da misli da je Vučić “razumeo poruku”.
“Radujemo se novoj vladi i implementaciji obećanih reformi”, rekla je Fon Kramon.
“Gasprom” prekida isporuke gasa Holandiji i Danskoj, francuski novinar poginuo u Lugansku
Devedeset šesti dan rata u Ukrajini. Borbe za grad Severodonjeck se nastavljaju, u prekidu su struja i mobilne veze. Napori da se evakuišu civili iz Luganska obustavljeni su nakon što je ubijen francuski novinar, saopštio je regionalni gubernator Sergej Gajdaj. Ambasadori zemalja članica EU u nedelju nisu uspeli da postignu konsenzus o uvođenju šestog paketa sankcija protiv Rusije koji se odnosi na naftni embargo
U Briselu se održava specijalni samit lidera EU 27 na kome će pokušati da se dogovore o novom paketu sankcija Rusiji.
Uoči samita EU, na kojem bi trebalo da se raspavlja o embargu na naftu iz Rusije i planovima za smanjenje zavisnosti od uvoza energenata iz Rusije, nemački ministar ekonomije Robert Habek izrazio je bojazan da jedinstvo Evropske unije “počinje da se raspada”.
Švedska razmišlja o ukidanju embarga na izvoz oružja Turskoj, koji je uvela 2019. godine, pišu švedski mediji.
Švedska je dobila listu od pet uslova koje mora da ispuni da bi Turska rekla “da” za članstvo Švedske u NATO-u. Pregovori su u toku, ali vlade obe zemlje ne govore ništa o tome kako se oni odvijaju.
Dok Ottawa priprema novi zakon o vatrenom oružju, StatCan kaže da je nasilni kriminal u porastu
Nakon nekoliko godina pada, stopa nasilnih zločina povezanih s vatrenim oružjem u Kanadi je u porastu, od kojih većina zlocina uključuje pištolje, pokazuje nedavni izveštaj kanadske statisticke agencije.
Izveštaj objavljen u petak upoređuje slučajeve nasilnih zločina vezanih za vatreno oružje u dva perioda od 2009. do 2014. i 2015. do 2020. godine.
Izveštaj pokazuje da je stopa nasilnih zločina vezanih za vatreno oružje u 2009. godini iznosila 29 na 100.000 ljudi. Ovaj broj je pao na 19 u 2013. jer je nasilni kriminal takođe sveukupno pao, pre nego što se vratio na 29 2020. godine.
Policija je 2020. godine prijavila 8.344 žrtve zločina u kojima je bilo prisutno vatreno oružje, što predstavlja 2,8 posto svih žrtava nasilnog zločina u Kanadi.
Pištolji su i dalje najozbiljnije oružje koje se koristi u većini nasilnih zločina povezanih s vatrenim oružjem u Kanadi sa 59 posto.
To je bio slučaj u oba perioda analizirana od strane StatCan-a, a savezna agencija kaže da pištolji ne doprinose nesrazmerno ukupnom rastu kriminala vezanih za vatreno oružje.
Međutim, ono što se promenilo je vrsta nasilnih zločina u vezi s vatrenim oružjem koje policija prijavljuje, a to su namerno pucanje sa vatrenim oružijem, uperivanje vatrenog oružja i upotreba vatrenog oružja u kaznenom delu za koje se tereti, navodi se u izveštaju.
Broj žrtava ovih krivičnih dela porastao je sa osam posto svih nasilnih zločina vezanih za vatreno oružje u 2009. na 21 posto u 2019. i 22 posto u 2020. godini.
Izveštaj dolazi nakon masovne pucnjave u osnovnoj školi u Uvaldeu u Teksasu prošle sedmice, koja je rezultirala smrću 19 dece i dvoje nastavnika. Savezna vlada takođe planira u ponedeljak da predlozi novi zakon o vatrenom oružju .
Ostaje da se vidi šta će tačno biti u zakonu, ali brojne mere kontrole oružja koje su obećali liberali ostaju nerešeni , uključujući program savezne vlade za otkup zabranjenog vatrenog oružja.
PRAZNINE U PODACIMA
Uprkos brojkama, StatCan naglašava da postoje praznine u svom izveštavanju.
“Važno je prepoznati da postoje ograničenja u našem znanju o vatrenom oružju koje se koristi u kriminalu”, kaže se u izveštaju.
Jedna od ovih praznina su ograničene informacije prikupljene o pojedinostima o pojedinom vatrenom oružju, kao što su njihov tačan tip, ko ga je posedovao, kako se cuva ili da li je vlasnik licenciran, navodi agencija.
Takođe ne postoji konzistentna definicija pucnjave među policijskim službama u Kanadi, niti postoje konzistentni kriterijumi za utvrđivanje da li je do pucnjave zaista došlo.
Takođe, postoje praznine u prirodi nasilja povezanog s vatrenim oružjem u Kanadi, uključujući stepen u kojem je organizovani kriminal uključen, te da li postoje obrasci u etničkoj pripadnosti, autohtonom identitetu osim u slučaju podataka o ubistvima i uključenim socioekonomskim faktorima .
Pokrajine takođe ne zahtevaju od istražitelja da šalju oružje koje se koristi u kriminalu radi praćenja, iako čak i ovaj proces ima različite stope uspeha, kaže StatCan.
“Zabrinjavajuće je to što trenutno postoji malo dostupnih informacija za utvrđivanje izvora vatrenog oružja korištenog u kriminalu: na primer, da li je oružje korišteno u zločinu ukradeno, ilegalno kupljeno ili prokrijumčareno u zemlju”, navodi se u izveštaju.
“Ove informacije ponekad ne beleže policijske službe, evidentiraju se nedosledno ili, u nekim slučajevima, informacije jednostavno nisu dostupne.”
RUCNO ORUZJE
Većina nasilnih zločina vezanih za vatreno oružje u 2020. godini bila je pljačka, sa 29 posto.
Pištolji su se češće koristili u urbanim sredinama, gde su činili 63 posto nasilnih zločina povezanih s vatrenim oružjem u 2020.
U međuvremenu, puške i sačmarice se češće koriste u ruralnim područjima, uključujući 46 posto na jugu i 39 posto na severu.
U 2020. pištolji su činili 75 posto svih pljački vezanih za vatreno oružje. Pištolji su takođe bili uključeni u 60 posto ubistava, drugih prekršaja koji su uzrokovali smrt i pokušaja ubistva koji su uključivali vatreno oružje, kao i u 54 posto seksualnih delikata vezanih za vatreno oružje.
Oružje nalik vatrenom oružju, kao što je pištolj, činilo je 23 posto svih nasilnih zločina povezanih s vatrenim oružjem u Kanadi 2020.
Policija je prijavila 743 žrtve ubistava u Kanadi u 2020. sa stopom od 1,95 na 100.000 ljudi.
Od toga, 277 slučajeva uključivalo je vatreno oružje za stopu od 0,73 ubistava na 100.000 ljudi.
Udeo ubistava koja uključuju vatreno oružje porastao je sa 26 posto u 2013. na 37 posto u 2020. godini.
Aktivnost bandi i gangova potvrđena je ili se sumnja u 39 posto svih ubistava vezanih uz vatreno oružje u 2020. Sveukupno, ubistva vezana uz vatreno oružje su pala sa 20 posto svih ubistava u 2019. na 14 posto u 2020. godini.
GRADOVI SA NAJVIŠIM STOPAMA
Gradovi s najvećim udjelom nasilnog kriminala u kojima je vatreno oružje bilo prisutno 2020. su Regina, Brantford, ON, Toronto, Saskatoon, Winnipeg i Windsor, ON.
Dok je Toronto prijavio relativno nisku stopu nasilnih zločina povezanih s vatrenim oružjem, StatCan kaže da i dalje čini relativno visok udeo svih nasilnih zločina.
Na rezultate će uticati i način na koji policija prijavljuje informacije o žrtvama. StatCan kaže da je policijska služba Toronta, na primer, poboljšala svoj sistem izveštavanja, što delimično objašnjava povećanje uočeno u gradu 2015. godine.
Stope nasilnih zločina povezanih s vatrenim oružjem u 2020. godini bile su veće u ruralnim područjima nego u urbanim centrima u većini provincija, što je StatCan rekao da bi moglo biti uzrokovano višim stopama posedovanja vatrenog oružja u ruralnim zajednicama, gde je možda potrebno za lov ili poljoprivredu.
Masovna pucnjava 2020. u Novoj Škotskoj, u kojoj su ubijene 22 osobe, takođe je uticala na stopu ubistava u pokrajini i na nacionalnom nivou.
ŽRTVE I IZVRŠIOCI
Muškarci su činili dve trećine svih žrtava nasilnih zločina povezanih s vatrenim oružjem u 2020.
Većina muškaraca žrtava nasilnog zločina vezanog za vatreno oružje ne poznaje počinioca, njih 55 posto, u poređenju sa 41 posto ženskih žrtava.
Ovo je uglavnom slučaj u urbanim sredinama, a žrtve u ruralnim zajednicama češće prijavljuju da poznaju počinioca.
Među ženama žrtvama nasilnog zločina vezanog za vatreno oružje, sadašnji ili bivši supružnik, ili drugi intimni partner, bio je odgovoran za jedan od četiri slučaja, u poređenju sa 2,2 posto slučajeva koji uključuju muške žrtve.
Većina nasilnih zločina u vezi sa vatrenim oružjem u koje je umešana žrtva je rešena, a najmanje jedna optužena osoba je identifikovana. Ovo je verovatnije na ruralnom severu i jugu, sa 83 odnosno 72 posto, u poređenju sa 54 posto u urbanim područjima.
U 2020. godini 5.955 osoba optuženo je za zločine u vezi s vatrenim oružjem. Od toga, 87 posto su bili muškarci.
Stope nasilnih zločina u vezi sa vatrenim oružjem najveće su među mladićima između 18 i 24 godine, sa 110 optuženih na 100.000 ljudi, i kod onima mladica, zivotnog doba od 12 do 17 godina, sa 75 na 100.000 ljudi.
SERBIANNEWS/CANADA
Finska prvak sveta u hokeju: Kanađani pali nakon produžetaka
Hokejaši Finske osvojili su Svetsko prvenstvo, pošto su u finalu takmičenja nakon produžetaka pobedili Kanadu 4:3.
Rezultat nakon regularnog toka je bio 3:3, da bi u dodatnom periodu Sakari Maninen na asistenciju Mikaela Granludna, postigao gol i tako pred svojim navijačima, olimpijskoj kruni iz Tokija, Finskoj dodao i svetsku.
Titulu MVP-ja dobio je golman Finske Jusi Olkinura, koji je na osam mečeva imao 96 odsto odbrana.
U prve dve trećine, Kanada je ima gol prednosti posle pogotka Kozensa, da bi u trećoj deonici videli čak pet golova, posle čega je usledio produžetak.
U borbi za treće mesto Češka je rutinski pobedila Sjedinjene Američke Države 8:4.
Vučić o razgovoru s Putinom: Imaćemo veoma povoljnu cenu gasa, ugovor na tri godine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Ističe da će Srbija imati veoma povoljnu cenu gasa, a ugovor će biti potpisan na tri godine. Iz Kremlja je saopšteno da su predsednici dve države razgovarali telefonom o snabdevanju Srbije prirodnim gasom i potvrdili obostrano raspoloženje za jačanje strateškog partnerstva između Rusije i Srbije, naveo je Kremlj. Dvojica lidera su razgovarala i o Ukrajini i Kosovu.
Aleksandar Vučić je rekao da je jutros imao dobar razgovor sa ruskim predsednikom i da su govorili o više različitih tema, a da je za Srbiju najvažnije to što su dogovoreni glavni elementi novog gasnog sporazuma, koji će biti potpisan na period od tri godine.
Epic igre: Tri Bioshock nastavka besplatno
Epic Games Store je popularnu Bioshock trilogiju nedavno ponudio za džabe, a zainteresovani će igre moći da preuzmu besplatno sve do 2. juna, kada nas očekuje neki novi naslov.
U pitanju je ozbiljan popust, jer tri igre nisu mala stvar. Ljubitelji mogu odmah da ih skinu, te da počnu s igranjem, a dovoljno je da posete Epic prodavnicu. Paket uključuje nove verzije igara Bioshock, Bioshock 2 i Bioshock: Infinite, a uz kolekciju stižu i zanimljive ekspanzije.
I ove igre će, kao i prethodni naslovi, onima koji ih preuzmu pripadati i nakon što akcija prođe, a ponuda važi samo za PC verzije igara. Budući da kolekcija inače košta nešto preko 55 evra, svi ljubitelji ove trilogije (a i oni koji će to tek postati) bi trebalo da požure u Epic Store.