Treba razumeti složenost situacije i mi zato poštujemo vojnu neutralnost Srbije, ali radimo i na širenju civilne saradnje, kaže za RTS komandant Nacionalne garde Ohaja, general-major Džon Heris. U poseti Srbiji boravila je i delegacija Ministarstva obrazovanja američke države Ohajo.

General-major Džon Heris, komandant Nacionalne garde Ohaja, predvodio je delegaciju iz te američke države u poseti Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je generala Herisa Ordenom srpske zastave drugog stepena, za doprinos razvoju saradnje Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.

Heris za RTS kaže da je sebi postavio tri cilja tokom posete.

“Broj jedan je da se susretnem sa što je moguće više lidera u vašoj zemlji i uverim ih da Ohajo i dalje podržava partnerstvo sa Vojskom Srbije. To smo ispunili. Broj dva je da predstavim druge sektore, kako bi veze mogle da se šire i u drugim oblastima i da se uspostave partnerstva. Sa nama su u Srbiju došli predstavnici Odeljenja za obrazovanje i visoko obrazovanje i sreli su se sa svojim kolegama u Beogradu”, objasnio je general Heris u intervjuu za emisiju Dozvolite.

Dodaje i da mu je treći cilj bio da se sastane sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Milanom Mojsilovićem.

“Želeo sam da se pobrinem da postavimo prioritete partnerstva u narednom periodu. Mislim da u budućnosti možemo da pojačamo partnerstvo i poboljšamo kvalitet odnosa”, rekao je komandant Nacionalne garde Ohaja.

Objasnio je da postoje mogućnosti da se saradnja proširi i tim povodom američka delegacija posetila je i Vojnomedicinsku akademiju.

“Saradnja može da se proširi, u oblasti stomatologije i hirurgije, ali i u drugim oblastima. Dodao bih da se saradnja može proširiti na oblasti sajber bezbednosti, to je veoma važna oblast oko koje smo svi zabrinuti. Takođe naši podoficiri mogu da učestvuju u programima obuke i profesionalnog obrazovanja”, rekao je general-major.

Istakao je da na civilnom planu postoje gotovo neograničene mogućnost za saradnju Republike Srbije i američke države Ohajo.

“To kažem jer nas iskustvo u borbi sa kovidom 19 uči da vojska može da učestvuje u nečemu što nije ni zamišljala da može da radi. Uspeli smo da napravimo timove i vođe koji su mogli da se prilagode u mnogim situacijama, kao što su prirodne katastrofe ili saradnja sa Ministarstvom zdravlja, pa i da pomažu bolničkom osoblju”, objasnio je gost iz Ohaja.

Ako politika odluči, nastavak vojne saradnje
Na pitanje kako na vojnu saradnju utiče odluka Srbije da suspenduje vojne vežbe i obuku sa stranim vojskama, zbog neutralne pozicije u rusko-ukrajinskom ratu, general Heris je odgovorio:

“Sigurno da utiče na naše sposobnosti da vršimo razmenu vojnika i jedinica da zajedno rade i uče jedni od drugih, što je važan deo našeg partnerstva. Ipak, želim da istaknem, svako ko razume složenost situacije ovde zna da nije baš jednostavna situacija. Treba poštovati odluku Srbije da bude vojno neutralna”, rekao je on i dodao da lekari mogu da nastave saradnju.

“General Mojsilović i ja smo se složili da ćemo nastaviti da planiramo budućnost i moguće zajedničke aktivnosti i kada civilni zvaničnici odluče da je vreme, nastavićemo saradnju”, naglasio je komandant Nacionalne garde Ohaja.

Sagovornik RTS-a smatra i da je za Ohajo program državnog partnerstva sa Srbijom, važan i vredan.

“Kamen temeljac programa su izgradnja poverenja i saradnje. I program to sigurno ispunjava. Ono što je mnogo važnije jeste da lideri budu uključeni u proces upoznavanja i razumevanja drugih zemalja, kultura, što ih čini boljim donosiocima odluka i boljim liderima”, smatra general Heris.

Dodaje i da partnerstvo sa Srbijom sve više prerasta u prijateljstvo, između dve vojske, ali i među ljudima.

“General Mojsilović i ja smo shvatili pre neki dan, da smo deo Programa partnerstva od kada on postoji. Ja sam bio deo američke delegacije iz Ohaja koja je došla prvu posetu u Srbiji, a general Mojsilović bio je član prve srpske delegacije koja je došla u Ohajo kada je Program i pokrenut. Ta prijateljstva su važna i ljude koje sam ovde upoznao smatram prijateljima za ceo život”, podsetio je komandant Nacionalne garde.

Veoma sam zahvalan na gostoprimljivosti koja nam je pružena tokom ove nedelje i posete Srbiji. Imali smo veoma gust raspored i mnogo aktivnosti.

“Zahvalan sam predsedniku Vučiću i zahvalan sam Bogu na tome što sam dobio odlikovanje, što će ovu zemlju učiniti kao veoma počasnim mesto za mene. Tokom svake posete sve više i dublje učim o istoriji i kulturi na ovim prostorima, tako da sve više poštujem Srbiju i naše partnerstvo”, zaključio je general major Džon Heris.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u govoru, koji se sastoji od pet tačaka, 21. septembra, pred Generalnom skupštinom UN izneti najvažnije stvari koje muče građane Srbije. Nisam u bilo kakvoj političkoj ofanzivi, radim svoj posao, u ofanzivi su neki drugi prema Srbiji, rekao je Vučić. Kaže da je za Beograd neprihvatljivo da KiM dobije stolicu u UN i da je odbio da primi papir koji su mu doneli međunarodni predstavnici.

Aleksandar Vučić je za TV Pink, na pitanje šta Srbija može da uradi u sferi geopolitičkih pitanja, imajući u vidu da govori posle predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, preneo da još radi na poslednjim podešavanjima detalja govora.

“Vodili smo raspravu da li da govorim na engleskom ili srpskom. Niko u sali neće slušati govor, ali će ga pročitati svi u zemljama članicama. Doneli smo odluku da govorim na engleskom, jer ovo nije obraćanje domaćoj javnosti, već onima u međunarodnoj zajednici koji mogu da nas čuju”, podvukao je predsednik.

Vučić je objasnio da mnogi, kada vide da se govor drži na jeziku koji nije engleski ili francuski, sa manjom pažnjom prate izlaganje.

Preneo je da se govor održava oko šest sati posle podne po lokalnom vremenu, da je pre njega u pola šest Zelenski, i potom predstavnik Konga.

“Svi će da prenose Zelenskog. Biće interesantno šta ćemo mi reći, pa će i nas jer smo posle njega”, uveren je on.

Ukazao je da je slučajnost što govori posle Zelenskog, dodajući da se prvo obraćaju šefovi država.

Naglasio je da je suština u sadržaju, i da će se u njegovom govoru naći stvari koje muče građane Srbije.

Kaže da je govor podelio u pet tačaka i da će govoriti o poštovanju odnosno nepoštovanju međunarodnog prava.

Očigledan je napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije, piše u najnovijem izveštaju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. Od 17 država regiona, Srbija deli četvrto mesto sa Gruzijom, a povećanje kapaciteta obnovljivih izvora pokazuje veliki pad u odnosu na prve tri zemlje. Prema Nacrtu integrisanog energetskog i klimatskog plana koji će početkom oktobra biti na javnoj raspravi, Srbija bi trebalo da do 2030. godine iz obnovljivih izvora dobija 40 odsto energije.

Više od dve trećine ukupno proizvedene električne energije u Srbiji je iz goriva koji zagađuje životnu sredinu i zagreva planetu. Nakon što je krajem prošle decenije izgrađeno devet vetroparkova, nema znatnijeg pomaka ka čistoj energiji. To nas je usporilo na putu rešavanja klimatske krize i doprinosa Srbije Pariskom sporazumu.

“Od 2019. godine dolazi do stagnacije u proširivanju kapaciteta za korišćenje energije vetra i drugih obnovljivih izvora. U susret COP27 jasna je poruka investitiroma i zemljama u regionu da moraju da se povećaju kapaciteti za korišćenje obnovljivih izvora energije i napori za usvajanje i primenu politika iz ove oblasti”, navodi Goran Vreljanski iz Svetske organizacije za zaštitu prirode.

Srbija ima više solarnog potencijala nego Namačka, Poljska, Češka, ali te zemlje proizvode mnogo više energije od sunca od nas, i u tome vide računicu.

“Trenutno kako merimo električnu energiju nije samo procenat proizvedene energije iz obnovljivih izvora već je i takozvano ‘deklapovanje’. To je situacija kada u zemlji iz godine u godinu raste BDP, a pri tome emitujete sve manje i manje ugljendioksida, odnosno imate sve manje zagađenje. To se ne dešava samo u najrazvijenijim zemljama, već i u srednje razvijenim, čije su ekonomije slične našoj. Treba da očekujemo da se tako nešto i ovde desi, ali za to su potrebni konkretni planovi”, kaže Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Krize su vreme kada se pronalaze nova rešenja. Ova energetska, mogla bi do kraja decenije da podigne iskorišćenost (kapacitete) obnovljive energije u Srbiji na 40 odsto, 13 odsto više nego danas.

“Razvoj ide u tri pravca: privatne investicije koje su uglavnom vetro-elektrane i solarne elektrane i u ovom času se razvija oko 14 giga vata projekata elektrana iz obnovljivih izvora energije”, kaže Branislava Jovičić, urednica Balkan Green Energy News..

Drugi pravac, kaže, čini državni EPS koji je, posle godina neinvestiranja u postrojenja, napravio plan razvoja, a fokus njihovih planova je na vetro-elektranama odnosno na solarnim elektranam na napuštenim kopovima.

“Treći pravac čine građani i privreda koji razvijaju solarne elektrane za sopstvenu potrošnju”, objašnjava Branislava Jovičić.

Veliki potencijal su srpski krovovi. Njihova površina veća je od 600 kvadratnih kilometara. Sa samo 10 odsto pokrivenosti solarnim panelima dobilo bi se dovoljno električne energije za šest miliona domaćinstava. Veća energetska sigurnost, čistiji vazduh.