Sastojci:
– 200 g kokosovog brašna
– 3 belanca
– 150 g šećera
– 1 kašika limunovog soka
Priprema:
Belanca umutiti u čvrst sneg, postepeno dodavati šećer uz stalno mešanje.
Zatim umešati sok od limuna i kokosovo brašno.
Kašičicom uzimati smesu i stavljati je u pleh, oblikovati i peći na 160 stepeni oko 15 minuta.
Prijatno!
Novak Đoković nije dobio izuzeće i neće učestvovati na mastersima u Indijan Velsu i Majamiju ni ove godine.
Do poslednjeg časa je Novak čekao potencijalne pozitivne vesti iz SAD, ali se povukao sa turnira pre žreba za kvalifikacije.
Sjedinjene Američke Države i dalje su jedna od retkih zemalja koje zabranjuju ulaz strancima koji nisu vakcinisani protiv virusa korona, a ta politika trebalo bi da se okonča 11. maja. To znači da bi Đoković trebalo da može da učestvuje na US openu, poslednjem grend slem turniru u sezoni, ali za prve masterse u sezoni nije dobio dozvolu.
Đoković je u Kaliforniji slavio pet puta, na Floridi šest, ali ni na jednom ni na drugom turniru nije nastupio od 2019. godine.
Novaka će u glavnom žrebu u Indijan Velsu zameniti Nikoloz Basilašvili, a ukoliko se još neko povuče pre žreba, u glavni će upasti i Dušan Lajović.
Magnezijum je uključen u stotine hemijskih reakcija u ljudskom organizmu i pomaže vam da održite dobro zdravlje, ali mnogi ljudi ga ne unose dovoljno u toku dana.
Upravo zato, su potrebe za ovim mineralom kod onih koji se aktivno bave sportom značajno uvećane.
Pored kostiju i skeletnih mišića, magnezijum utiče i na širenje krvnih sudova, odnosno vazodilataciju, snižava krvni pritisak, i povoljno utiče na kardiovaskularne bolesti, posebno na regulaciju aritmija.
Pored toga, pokazano je da magnezijum smanjuje insulinsku rezistenciju, i povoljno utiče na regulaciju nivoa glukoze u krvi kod osoba sa šećernom bolešću.
Neki od simptoma na koje treba obratiti pažnju su najpre signali koje šalju mišići, poput: trzaja, podrhtavanja, grčeva, i sveukupnog osećaja pojačanog tonusa u mišićima.
Pored mišića, signale može da šalje i mozak. Jedan od čestih znakova nedostatka magnezijuma može da bude glavobolja, ali i povećana osjetljivost na stres i česte promene raspoloženja.Treba imati u vidu da ovi simptomi nisu specifični samo za deficit magnezijuma, ali treba da nas, između ostalog, navedu da razmišljamo i u tom pravcu.
Takođe, osobe čija je ishrana zasnovana uglavnom na mlečnim proizvodima i koje ne unose proteine u dovoljnim količinama posebno su pogođeni deficitom magnezijuma. Isto tako, kod osoba koje preterano konzumiraju alkohol, imaju neke hronične bolesti ili uzimaju određene lekove, poput diuretika, takođe treba razmišljati o mogućem nedostatku magnezijuma, prenose Vijesti.me.
Od rođenja do šest meseci (30 mg), od sedam do 12 meseci (75 mg), od jedne do treće godine (80 mg), od četvrte do osme godine (130 mg), od devete do 13. godine (240 mg) i od 14. do 18. godine (410 mg za dečake i 360 mg za devojčice).
Za osobe preko 18 godina (400 – 420 mg za muškarce i 310 – 320 mg za žene), trudnice (350 -400 mg u zavisnosti od toga koliko godina imaju) i dojilje (310- 360 mg u zavisnosti od toga koliko godina imaju).
Magnezijum može da pomogne i kod anksioznosti, ali za ovakve tvrdnje su potrebna detaljnija i dublja ispitivanja.Ono što je sigurno to je da nedovoljan unos može da dovede do depresije.
Ljudi koji ne unose dovoljno magnezijuma, imaju 16 odsto veće šanse za razvoj depresije. Ova studija je rađena 2015. godine na oko 9.000 odraslih osoba ispod 65 godina u Americi. Tako da ukoliko želite da budete raspoloženi svakoga dana, brinite o tome da unosite dovoljno magnezijuma.
Crna čokolada je podjednako zdrava koliko je i ukusna. Veoma je bogata magnezijumom, sa 64 mg magnezijuma u porciji od 28 grama čini 16 odsto od preporučenog dnevnog unosa magnezijuma.
Avokado
Avokado je neverovatno hranljivo voće i odličan izvor magnezijuma. Jedan srednji avokado sadrži 58 mg magnezijuma, što je 15 odsto od preporučenog dnevnog unosa ovog minerala.
Orašasti plodovi
Orašasti plodovi su hranljivi i ukusni. Vrste orašastih plodova sa posebno visokim sadržajem magnezijuma uključuju bademe, indijski orah i brazilski orah. Na primer, porcija indijskog oraha od 28 grama sadrži 82 mg magnezijuma ili 20 odsto preporučenog dnevnog unosa magnezijuma.
Mahunarke
Mahunarke su porodica hranljivih biljaka koje uključuju sočivo, pasulj, leblebije, grašak i soju. Oni su vrlo bogati raznim hranljivim sastojcima, uključujući magnezijum. Pa tako porcija kuvanog crnog pasulja od jedne šolje sadrži impresivnih 120 mg magnezijuma, što je 30 odsto preporučene dnevne doze magnezijuma.
Semenke
Semenke su nevjerovatno zdrave. Mnoge, uključujući seme lana, bundeve i čia, sadrže velike količine magnezijuma. Semenke bundeve su posebno dobar izvor ovog minerala, sa 150 mg magnezijuma u porciji od 28 grama, što čini ogromnih 37 odsto preporučenog dnevnog unosa.
Integralne žitarice
Integralne žitarice uključuju pšenicu, zob i ječam, kao i pseudožitarice poput heljde. Cela zrna su odlični izvori mnogih hranljivih sastojaka, uključujući magnezijum. Porcija suve heljde od 165 grama sadrži 65 mg magnezijuma, što je 16 odsto preporučene dnevne doze ovog minerala.
Riba
Riba, posebno masna, neverovatno je hranljiva. Mnoge vrste riba sadrže visoku koncentraciju magnezijuma, a izdvajaju se losos i skuša. Polovina fileta, 178 grama, lososa sadrži 53 mg magnezijuma, što je 13 odsto preporučenog dnevnog unosa.
Banane
Banane spadaju u najpopularnije voće na svetu. Najpoznatije su po visokom sadržaju kalijuma, koji može da snizi krvni pritisak i povezan je sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, ali takođe su bogate magnezijumom. Jedna velika banana sadrži 37 mg magnezijuma ili devet odsto preporučenog dnevnog unosa.
Maja Merdović, nastavnica engleskog jezika i književosti u Savremenoj gimnaziji iz Beograda, izabrana je za najubolju nastavnicu u Srbiji. Nju su đaci i kandidovali i izglasali. Gostujući u Danu uživo Merdović je rekla da uvek pokušava da se stavi u perspektivu učenika i da im stvari objasni na ličnom primeru. Ističe da đaci tada žele da napreduju.
Maja Merdović predaje engleski jezik tinejdžerima, čiju pažnju i poštovanje nije lako zadobiti.
Govoreći o tome kako je njoj to pošlo za rukom, gošća Dana uživo kaže da je za nastavnika bitno da prođe kroz razne pozicije podučavanja, od osnovne škole preko srednje-stručne do gimnazije kako bi stekao sliku prosečnog učenika u Srbiji.
„Uvek se stavljam u perspektivu učenika, šta bi on želeo da dobije od mene kao nastavnika. Nije isto ako je engleski prvi, osmi ili četvrti čas“, kazala je Merdović.
Dodaje da se trudi da pazi na takve stvari jer čas mora da koncipira ne samo na osnovu plana i programa Ministarstva prosvete, već i u odnosu na ono što ima u učionici.
„Današnjem tinejdžeru, u čemu god da ga podučavate, važno je da razume zašto je to njemu bitno. Ako to razumeju potrudiće se da savladaju to za svoje dobro“, rekla je Merdović.
Dodaje i da mladi vole kada im se objasni kroz lični primer, biolo da je on pozitivan ili negativan, pa im na kontrolnom skreće pažnju na brzopletost, navodeći sebe kao primer brzoplete osobe.
Govoreći o stanju u prosveti i uglavnom lošim vestima koje dolaze iz te oblasti, gošća Dana uživo kaže da od kada je ona bila učenik prosveta je predstavljana kao problem u društvu, „kao napušteno kuče“.
„I kada se dele resori, čini se da se prosveta dobija po kazni i da je to vruć koji nikako da se ohladi i da konačno mladi u ovoj državi krenu u pravom smeru. A ne da nastavnici pojedinačnim lutanjem i svojim sopstvenim trudom i zalaganjem čine i ne odustaju. Prosveta je kao napušteno kuče i ko god prođe kaže ‘šibe’“, rekla je sagovornica N1.
Ističe da nastavnička profesija nije dovoljno poštovana, a da se u društvu stiče utisak da znanje nije bitno.
Kako dolazi iz privatnog sektora, priznaje da je u prednosti u odnosu na kolege koje rade u državnim školama. Za svoju školu kaže da je „radno motivišuća sredina koja podstiče kreativnost i ima najsavremeniju tehnologiju kada su u pitanju nastavna sredstva“.
„I to umnogome olakšava naš rad i motiviše nas da budemo svakodnevno sve bolji“, istakla je Merdović.
Kako saznaje SOinfo.org, u subotu je na graničnom prelazu između Srbije i Hrvatske detektovan opasan nivo radijacije u putničkom vozilu.
Prisustvo radioaktivnih materijala, po objašnjenju koje je dobio SOinfo.org, „prijavili” su postavljeni senzori na graničnom prelazu. Prema nezvaničnim informacijama, senzori su se oglasili upozoravajući na visok nivo zračenja i prisustvo „ozbiljne količine” radioaktivnog materijala u putničkom vozilu stranih registarskih tablica koje je čekalo na izlazak iz Srbije.
Vozač i dva saputnika, svi hrvatski državljani, su uhapšeni na licu mesta.
SOinfo.org je obavešten da je na granični prelaz, po prijavi incidenta, stigla „dežurna ekipa iz Vinče” koja je potvrdila prisustvo radioaktivnih elemenata u vozilu. Takođe, kako je rečeno tom portalu, detektovano je i ozbiljno zračenje u pograničnoj zoni.
Nezvanično, službenicima carine i policije iz subotnje smene naloženo je da se reše radnih uniformi i da se odazovu proverama zdravstvenog stanja. Vozilo i radioaktivni materijal su 24 sata bili locirani u blizini graničnog prelaza Bezdan.
SOinfo.org portal je povodom događaja, u kome je došlo do ozbiljnog ugrožavanja zdravlja stanovništva, zatražio obrazloženje JP Nuklearni objekti Srbije.
Trenutno je u proceduri zakon u Posavskom kantonu, gde će sva imovina koja je napuštena u poslednjih pet godina preći u vlasništvo kantona, tvrde u srpskim udruženjima u FBiH
Banjaluka – Sve do 2005. godine problem državne imovine i vlasništva nad njom nije se uopšte pojavljivao u političkom životu postdejtonske Bosne i Hercegovine. Do 2005. se verovalo, a tako se i postupalo u društvenom i političkom životu, da je to pitanje rešeno podelom teritorije između dva entiteta u Dejtonu u srazmeri od 51 prema 49 odsto. Sve dok te godine bivši protektor Pedi Ešdaun nije odlučio da zabrani raspolaganje takozvanom državnom imovinom, od kada traje politička borba za njenog titulara, što je po mnogim ocenama osnova političke nestabilnosti zemlje i jedan od vodećih uzroka za nedostatak investicija.
U žižu javnosti, kao i nekoliko puta u poslednjih desetak i više godina, dospeo je pre neki dan usled natezanja konopca – s jedne strane vlasti Republike Srpske da imovinu na vlastitoj teritoriji uknjiže kao svoje vlasništvo i s druge bošnjačkih predstavnika i dela zapadnih diplomata u nameri da ih u tome spreče.
Naime, Ešdaun je 2005. nametnuo četiri zakona, koji se zovu identično – zakoni o zabrani raspolaganja državnom imovinom. S tom razlikom što se jedan odnosi na Republiku Srpsku, drugi na Federaciju BiH, a preostala dva na BiH i Brčko Distrikt.
U svim tim zakonima koji se uglavnom bave imovinom iz sukcesije i vojnim objektima – a u koje su tek naknadno volšebno dopisani poljoprivredno zemljište i šume – i koji su veoma kratki po sadržaju, navodi se isti paragraf: „Privremena zabrana raspolaganja državnom imovinom u skladu s ovim zakonom ostaje na snazi do stupanja na snagu zakona kojim se uređuje sprovođenje kriterijuma koji će se primenjivati za utvrđivanje imovine koja je u vlasništvu Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brčko Distrikta, i utvrđuju prava vlasništva i upravljanja državnom imovinom, koji će se doneti na preporuke komisije i to najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona”, navodi se u tekstovima sva četiri Ešdaunova zakona.
Ako su nametnuta četiri identična zakona i ako se u svima njima definiše i prepoznaje da svaka teritorijalna jedinica ima svoju imovinu, ko je taj ko treba da donese zakon kojim se reguliše pitanje imovine na teritoriji RS?
Po mišljenju Ustavnog suda BiH i zapadnih predstavnika, to je Parlamentarna skupština BiH, koja bi po toj logici trebalo da obavi pravni i zakonodavni deo posla koji po Ešdaunovim zakonima pre pripadaju entitetskim parlamentima. I ako je Parlamentarna skupština BiH mesto na kojem treba da se odredi titular imovine – kako se desilo da je Brčko distrikt, koji je pod američkom supervizijom, a po Ustavu BiH kondominijum u vlasništvu dva entiteta, taj posao već obavio i imovinu uknjižio kao svoje vlasništvo?
A posebno je indikativna dilema koja se pojavljuje usled činjenice da u Ešdaunovim zakonima – koji su po mnogo čemu sporni za Republiku Srpsku s aspekta njihove usklađenosti s Dejtonskim sporazumom – piše da entiteti imaju svoju imovinu. Kako to onda bošnjačke vođe tvrde da je imovina vlasništvo BiH, a da njen deo može da dobije i RS, ali na korišćenje?
Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH Đorđe Radanović istakao je da je Kristijan Šmit, koji je diplomirani pravnik, nažalost sebi dao za pravo da tumači, čak i negira odluke Ustavnog suda BiH, koji je doneo odluku da su gradovi i opštine u Republici Srpskoj vlasnici zemljišta bivših zemljoradničkih zadruga. Naime, Šmit je pre neki dan obustavio primenu Zakona o nepokretnostima koji se koriste za funkcionisanje javne vlasti. Reč je o još jednom pokušaju RS da i sa pravnog stanovišta reši sporno pitanje imovine.
„Ako opštine i gradovi kao lokalne samouprave, kao niži organizacioni oblici, mogu da budu vlasnici nepokretnosti po odluci Ustavnog suda BiH, kako je moguće da entitet ne može da bude?”, pita Radanović. On podseća da je Ustavni sud BiH doneo odluku kojom je dozvoljeno da zemljoradnička imovina iz bivše Socijalističke Republike BiH, koja je bilo u katastru ili u gruntovnici upisana na zemljoradničke zadruge, pređe u vlasništvo gradova i opština u Republici Srpskoj.
Primetio je da je nadležnost nad upravljanjem i vlasništvo nad zemljištem u BiH od Dejtonskog sporazuma funkcionisalo na taj način da su entiteti, opštine ili kantoni time upravljali tako što su svi nivoi vlasti mogli da raspolažu imovinom i istovremeno da je stiču u svoje vlasništvo.
„U Federaciji BiH imamo situaciju da su kantonalne šumske uprave upisane kao vlasnici šuma, imovine, zemljišta u zemljišnoj knjizi. Imamo kantonalna vodoprivredna preduzeća koja su vlasnici vodoprivrednih tokova, zatim građevinska zemljišta gde su vlasnici opštine i to nikome nije sporno, kao što nikome ne treba da bude sporno da Republika Srpska kao entitet u BiH ima svoju imovinu i upravlja njom na teritoriji Srpske”, zaključio je Radanović i istakao da u Federaciji BiH svaki kanton upravlja svojom imovinom.
„Trenutno je u proceduri Zakon o nepokretnoj imovini u Posavskom kantonu, gde će sva imovina koja je napuštena u poslednjih pet godina preći u vlasništvo kantona i samim tim kanton je nadležan za upravljanje imovinom”, dodao je Radanović.
Kristijan Šmit objavio je da je suspendovao primenu Zakona o imovini u RS, ali su vlasti Srpske odgovorile da zakon ostaje na snazi i da se odluke ilegalno biranih visokih predstavnika ne objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srpske”.
KIJEV – Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smenio je zamenika šefa Ukrajinske službe bezbednosti (SBU) Oleksandra Jakuševa, navodi se u predsedničkom ukazu objavljenom večeras.
Osim njega, smenjen je i šef Odeljenja za ekonomsku podršku Oleksandr Provotorov, šef Odeljenja za zaštitu državnih tajni Igor Nosko, šef SBU za oblast Zaporožje Boris Bezruki i šef SBU za oblast Sumi Eduard Fedorov, piše „Kijev independent”.
Zelenski je već postavio ljude na dve od četiri pozicije koje su bile upražnjene.
SERBIANNEWS/CANADA
Ne da predsednik, kako kaže, ni ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, iako u članu četiri evropskog plana piše da se “Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”. Aleksandar Vučić kaže da baš zbog toga u Briselu nije stavio potpis na plan, mada upućeni kažu da se sporazum neće menjati, ali da treba sačekati implementaciju ili mapu puta.
„Nisam za Kosovo u Ujedinjenim Nacijama i nikada neću priznati nezavisnost Kosova“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Skupštine Srbije tokom sednice o Kosovu.
„Drago mi je što mogu da saopštim da su se predsednik Vučić i premijer (Aljbin) Kurti danas dogovorili da nisu potrebni novi razgovori u vezi sa predlogom Evropske Unije“, poručio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel posle sastanka u Briselu 27. februara.
U Skupštini Srbije jedna izjava, u Briselu prihvatanje drugačijeg pregovaračkog okvira u kojem jasno piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
„Ta izjava je već naišla na negativna reagovanja od pojedinaca u toj evropskoj porodici, pa je holandski evroposlanik već pisao Evropskoj komisiji i rekao da EU nije bankomat i da uzimate novac kad vam treba, dajete neka obećanja a posle toga kažete ‘ja sam se predomislio’. Te izjave nisu dobre. Mora da bude jasnije da spoljna politika nastavak unutrašnje politike i da se sve što izjavljujete u unutrašnjoj politici se beleži i tumači“, rekla je Branka Latinović, ambasadorka u penziji.
Predsednik Srbije danas iz Katara poručuje da se drži samo međunarodnog prava i potpisanih dokumenata.
„Ja imam govornu manu, u pravu je Kurti. Držim se međunarodnog prava, povelje Ujedinjenih nacija i držim se potpisanih sporazuma. Nema logopeda ili nekog drugog ko može da utiče na moj misaoni tok, ko bi nešto slično mogao da promeni u budućnosti. Hvala, aj zdravo“, kazao je Vučić.
Misaoni tok predsednika Srbije nije lako ispratiti, ali tok jednog prihvaćenog evropskog plana je jasan, objašnjavaju diplomate.
„Svaki plan se smatra kao jedan paket. Sve obaveze koje prihvatite u tom sporazumu od vas se očekuje da ih ispunite. Videćemo kakav će biti implementacioni plan, šta će sve sadržati i da li će ta tačka šest biti posebno razrađena. S tim što mislim da prištinskim vlastima niko ne može da garantuje i definiše rokove vezane za prijem u međunarodne organizacije, s obzirom na to da je to suvereno pravo svake države kako će glasati“, objašnjava Latinović.
Mapa puta, odnosno kako će se šta sprovoditi iz novog evropskog plana za normalizaciju odnosa, biće poznata možda već 18. marta za kada je zakazan novi susret Vučića i Kurtija na Ohridu.
ALABAMA – Tim naučnika sa američkog univerziteta u Alabami otkrio je dva para patuljastih galaksija koje se spajaju, pri čemu svaki par ima duo crnih rupa koje će se uskoro sudariti, što je značajno jer može da pruži detalje o ranom formiranju velikih galaksija poput Mlečnog puta, kao i supermasivnih crnih rupa koje vrebaju u njihovim centrima.
U timu naučnika bio je i student doktorskih studija astrofizike na Univerzitetu u Alabami Marko Mićić.
Najnovije otkriće objavljeno je u naučnom časopisu Astrofizikal džurnal, a član istraživačkog tima Marko Mićić za Tanjug objašnjava da se galaksije u svemiru neprestano sudaraju i da je to osnovni način kako rastu i evoluiraju kroz vreme.
Prema njegovim rečima, sudari velikih galaksija, sličnih našem Mlečnom putu, su detaljno proučeni, međutim sudari patuljastih galaksija, koje su inače najčešći tip galaksija, su potpuno zanemarene, a ti sudari su veoma bitni jer je rani svemir bio ispunjen patuljastim galaksijama koje su se međusobno sudarale, rasle i evoluirale, stoga one mogu da daju informacije o najranijim fazama formacije i evolucije galaksija, o kojima ne znamo mnogo.
„Takođe, svaka galaksija sadrži masivnu crnu rupu u svom jezgru, milionima puta teže od Sunca, međutim ne znamo odakle su one došle i kako su narasle. Ponovo, crne rupe u patuljastim galaksijama nude odgovor na ove misterije. Iako su patuljaste galaksije i njihove crne rupe izuzetno bitne za astronomiju, veoma malo su istražene. Ovo je zbog toga što su patuljaste galaksije male, ne emituju mnogo svetlosti, i izuzetno je teško detektovati ih, a još teže uočiti dve takve galaksije u procesu sudara. Još teže je, gotovo nemoguće, detektovati prisustvo crne rupe u patuljastoj galaksiji”, rekao je Mićić.
Na pitanje kako je tim došao do tog otkrića, Mićić kaže da je, nakon što je identifikovao problem, uočio važnost ovog problema za astronomiju, i došao na ideju kako da ga reši.
Naime, objašnjava Mićić, crne rupe koje aktivno akretuju (usisavaju) materijal bi trebalo da proizvedu vrlo speicifčnu emisiju elektromagnetnog zračenja u infracrvenom i X delu spektra, tačnije crne rupe ne emituju ništa, već materijal koji biva usisan se zagreva i proizvodi emisiju, prenosi Beta.
