Studija otkrila koja generacija najviše laže

Od

-

9. jul 2023. | 18:10

Čak je 13 odsto milenijalaca priznalo da barem jednom dnevno nisu potpuno iskreni prema ljudima koji ih okružuju, dok se s druge strane sa generalno najmanje izgovorenih laži; našla generacija takozvanih ‘baby boomersa’.

Nedavno je kompanija PlayStar sprovela istraživanje kojem je cilj bio da otkrije kojoj je generaciji najlakše ‘blefirati’ i izreći laž, odnosno kojoj generaciji pripadaju oni koji se u svakodnevnom životu najviše koriste lažima, prenosi Večernji list.

Nakon što su ispitali 1.300 učesnika, istraživači su zaključili da su lažima najskloniji milenijalci, odnosno ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine; a najviše su krivi za laganje na radnim mestima i, očekivano, na društvenim mrežama.

Čak je 13 odsto milenijalaca tako priznalo da barem jednom dnevno nisu potpuno iskreni prema ljudima koji ih okružuju, dok se sa druge strane, sa generalno najmanje izgovorenih laži; našla generacija takozvanih baby boomersa (rođeni između 1946. i 1964.) u kojoj je svega dva odsto ispitanih bilo ‘krivo’ za svakodnevno iskrivljavanje činjenica.

Osim navedenog, istraživanje je pokazalo i da generacija Z (rođeni od 1997. do 2021.) i generacija X (rođeni od 1965. do 1980.) takođe imaju nešto zajedničko; pa je samo pet odsto ispitanih u jednoj i drugoj grupi priznalo svakodnevno laganje.

A o čemu tačno lažu kad lažu?
Gotovo trećina ispitanih milenijalaca priznala je npr. da su u ovoj godini lagali u svojim prijavama za posao, a neki i da su potpuno ‘prilagodili’ svoje biografije. Osim u prijavama, laganje je čini se često i na samom poslu; pa dva od pet odsto milenijalaca priznaje da su znali slagati svog šefa, ‘kako bi izbegli neprijatnosti na radnom mestu’…

Drugo su najčešće mesto na kojem laži nastaju, prema ovoj studiji, društvene mreže. Tako je gotovo četvrtina milenijalaca (23%) i jedan od pet pripadnika generacije Z (21%) priznalo da su u ovoj godini lagali na društvenim mrežama; a razlog je uglavnom isti; kako bi nekog impresionirali.

Nasuprot tome, 79% od ukupnog broja ispitanika studije tvrdilo je da nikad na internetu nisu napisali neku laž, a poštenje je, čini se, najviše odlika generacije X i ‘boomera’, gde je 89, odnosno 86% ispitanih tvrdilo da su ove godine bili potpuno iskreni na društvenim mrežama.

Ko laže više – muškarci ili žene?
Istraživanje je takođe pokazalo i da treba bolje paziti na muškarce, jer je kod njih verovatnoća da će lagati na nekoj platformi za deset odsto veća nego kod žena, a isto je i za laži generalno; više je muškaraca (26%) tako priznalo da su u ovoj godini nešto lagali, u poređenju sa ženama (23%), prenosi NY Times.

Ipak, istraživanje je pokazalo i da većina ljudi ima pogrešnu pretpostavku kako će zbog svog urođenog instinkta laž pre otkriti žene, nego muškarci. Istraživanje PlayStara pokazalo je naime da oba pola gotovo jednako loše – tačnije 97% – prepoznaju kad im neko laže.

A pokazalo se i da laži nisu uvek zlonamerne; dok je 58% neistine govorilo kako bi izbegli neprijatnosti, a 42% kako bi zaštitilo svoju privatnost, čak 42% ispitanih reklo je da su odlučili lagati kako bi nekog drugog zaštitili od ukora ili kazne.

Ovo je istraživanje inače, smatraju autori, u skladu s onim napravljenim 2012. godine i objavljenim u časopisu Journal of Personality and Social Psychology koje kaže da su upravo milenijalcima novac, imidž i slava važniji nego su bili bilo kojoj prethodnoj generaciji.

Proizvođač višanja: Rod uništile bolesti i nevreme, niko neće da plati 60 dinara

Od

miki

-

9. jul 2023. | 18:05

0

Višnje u opštini Merošina, u Nišavskm okrugu najpoznatijem kraju po tom voću u Srbiji, uništila je bolest monilija još u cvetu a zatim su došle i druge bolest i niko neće ni prvu klasu da plati 60 dinara za kilogram, traži drugu za 40 dinara, rekao je proizvođač Hranislav Stojanović.

On je za Betu rekao da je rod višanja u Merošini zbog tih bolesti i kiše manji za 40 odsto.

„Toplota i vlaga u vreme cvetanja višnje doprinele su da se raširi infekcija monilija, a zatim su došle i druge bolesti i opao je list, pa je na drveću ostao samo plod“, rekao je Stojanović, koji ima zasađene višnje na osam hektara u selu Kostadinovac u opštini Merošina.

Dodao je da prve klase višanja ima malo, oko 15 odsto, ali da otkupljivači neće prvu klasu jer im je mnogo da plate 60 dinara, iako bi realna cena bila 80 dinara, već traže drugu za 40 dinara.

On je rekao da proizvodnja višanja košta od 45 do 55 dinara po kilogramu, zavisno od toga da li se beru ručno ili mašinski.

Stojanović je na primedbe potrošača da se višnja brzo kvari rekao da je zbog čestih kiša to voće puno vode, a malo ima suve materije.

U nešto boljem položaju mogli bi biti vlasnici kupina koja još nije zrela i ne bere se, ali su prošlogodišnje količine izvezene i očekuje se dobra cena.

Predsednik Udruženja voćara i vinogradara iz Ražnja Zoran Stojanović ocenio je da bi cena kupina mogla biti dobra zbog slabije ponude jer su prethodnih godina poljoprivrednici zbog niskih cena uništili zasade, pa je u Srbiji od 5.000-6.000 hektara ostalo oko 1.500 hektara pod tim voćem.

Đoković protiv Hurkača , meč prekinut zbog satnice, nastavlja se sutra

Od

miki

-

9. jul 2023. | 18:00

0

Novak Đoković nastavlja pohod ka novoj istorijskoj tituli na Vimbldonu! Srpski teniser u osmini finala igra sa Poljakom Hubertom Hurkačom.

Tvrd meč, bez brejka i na 6:6 usledio je taj-brejk. Novak ga je dobio sa 8:6. U drugom setu Novak je poveo sa 1:0, ali je Hurkač izjednačio. Trenutno je 6:6 u gemovima. Ponovo se taj-brejkom odlučuje pobednik seta. Novak je opet bolji – 8:6. Meč je zbog satnice prekinut. Nastaviće se sutra. Mel je trajao večeras sat i 35 minuta.

Srpski teniser je stigao do 13. uzastopno dobijenih taj-brejkova na grend slem turnirima. Đoković je prestigao legendarnog američkog tenisera Pita Samprasa, koji je 1994. godine imao 12 dobijenih taj-brejkova u nizu.

Nastavak meča će biti najverovatnije drugi susret dana na Centralnom terenu posle duela između Kazahstanke Jelene Ribakine i Beatriz Hadad Maje iz Brazila. Program sutra na Centralnom terenu počinje u 14.30 časova.

Pobednik ovog meča u četvrtfinalu se sastaje sa Rubljovim.

Popodnevni odmor utiče na zdravlje mozga

Od

miki

-

8. jul 2023. | 17:40

0

Popodnevno dremanje koristi zdravlju mozga i povećava mu volumen, pokazala je studijaKraće popodnevno dremanje uzročno je povezano s poboljšanim zdravljem mozga.

Većina ljudi iako želi ne stigne da spava popodne, a takav se odmor ionako retko kada doživljava kao nešto pozitivno jer, osim što ometa noćni san, redovno popodnevno spavanje može i da ukaže na neka ozbiljna stanja i bolesti.

Međutim, kako piše Real Simple, postoji opšte mišljenje o tome kada planirano spavanje može da bude zdravo i korisno za one koji treba da nadoknade san tokom dana, i on bi trebalo da traje između 20 i 30 minuta ili ne duže od 90 minuta.

Takođe je važno da to ne bude prekasno popodne, odnosno preblizu vremenu za spavanje.

Međutim, prema studiji objavljenoj u časopisu „Sleep Health“, pored nadoknađivanja noćnog sna, postoji još jedna korist od redovnog popodnevnog spavanja, a to je da ljudi koji to sebi mogu da priušte svaki dan imaju veći ukupni volumen mozga.

Isto tako, prema istraživačima sa Univerziteta u Londonu i Urugvaju, redovan popodnevni odmor od oko 15 minuta poboljšava performanse određenih kognitivnih zadataka. Naučnici su analizirali genetske podatke ispitanika (njih 375.000), pažljivije pogledavši nekoliko fragmenata DNK za koje se smatra da su povezani sa popodnevnim spavanjem.

Zaključak studije ukratko navodi da je popodnevno spavanje uzročno povezano sa poboljšanim zdravljem mozga i kognitivnog zdravlja uopšte, ali i da povećava ukupni volumen mozga koji se smanjuje sa godinama i utiče na kognitivne sposobnosti.

Skeniranje mozga ispitanika pokazalo je da oni koji redovno spavaju popodne imaju mozak koji je oko 15 kubnih centimetara veći i otprilike 2,6 do 6,5 godina „mlađi“ od mozga onih koji se ne odmaraju tokom dana.

Iako studija ne daje tačno odgovor kada i koliko svakog dana treba da se odmarate za takve pozitivne efekte, ona se odnosi na prethodne studije koje preporučuju kraće spavanje od 20 do 30 minuta između 12 i 16 časova. Tada se, prema istraživačima, koristi za konsolidaciju pamćenja, a najpovoljnije vreme za dremku bi moglo da bude odmah posle ručka.

Košarkaši Srbije U20 pobedili Estoniju na otvaranju EP

Od

miki

-

8. jul 2023. | 17:19

0

Reprezentacija košarkaša Srbije do 20 godina pobedila je selekciju Estonije ubedljivim rezultatom 82:61, u prvom kolu grupe B Evropskog prvenstva i došli do startne pobede na Šampionatu u Iraklionu. Sledeći protivnik našim mladim košarkašima je selekcija Španije.

Posle izjednačenog početka meča, izabranici trenera Nenada Čanka razliku su počeli da prave u drugoj polovini prvog perioda. Tada su serijom 12:1 mimnimalnih 13:12 pretvorili u prvo dvocifreno vođstvo od 24:14, minut i po pre kraja prve četvrtine. Ispostavilo se da su Orlići već tada napravili odlučujući korak ka pobedi.

Estonija do kraja je u nekoliko navrata zapretila, prilazila i na tri razlike. Ali, svaki nalet rivala Orlići su na vreme odbili, da bi poenima Mihaila Petrovića, u 22. minutu, ponovo bili dve cifre daleko sa 45:35.

Do kraja više prednost našeg tima nije dolazila u pitanje. A kada su se konačno u poslednjem periodu oslobodili, Orlići su otišli i do vrlo ubedljive pobede. Ovaj deo igre otvorili su sa 14:6 i pobegli na 74:56.

Najefikasniji u sastavu Srbije bili su Nikola Šaranović sa 17 i Mihailo Petrović sa 15. Kod Estonije bolji od ostalih bili su Henri Veser sa 13 i Gregor Koluba sa 11 poena.

Srbiju u grupnoj fazi očekuju još dueli sa Španijom i Crnom Gorom. Sve selekcije će izboriti plasman u osminu finala, a grupa u kojoj se nalaze Srbija i Crna Gora ukršta sa grupom u kojoj su Turska, Belgija, Izrael i Italija.

U narednom kolu Srbija igra protiv Španije, a ovaj meč počinje u nedelju od 20 časova .

Odbojkaši Srbije poraženi od Francuske, male šanse za finalni turnir

Od

miki

-

8. jul 2023. | 17:17

0

Muška odbojkaška reprezentacija Srbije poražena je u trećoj utakmici u Anahajmu na turniru Lige nacija od selekcije Francuske 3:1 (20:25, 25:23, 25:20, 28:26) i znatno smanjila šanse za plasman na finalni turnir u Gdanjsku. Francuzi su do pobede došli posle preokreta u drugom delu meča.

Odbojkaši Srbije su odlično počeli meč, ubedljivo dobili prvi set i vodili u većem delu drugog seta, ali su propustili šansu, pa su Francuzi preuzeli inicijativu i uspeli da izjednače i načine rezultatski obrt.

Potom tim Igora Kolakovića nije uspeo da se vrati u igru i Francuzi su odneli pobedu u duelu.

U senci poraza od Francuske ostao je rekord Marka Podraščanina, koji je odigrao 332. meč i sada je igrač sa najviše utakmica u dresu reprezentacije.

Srbija u poslednjem meču, u subotu od 22.30 sati igra protiv Bugarske i za mesto na Fajnal-ejtu potrebna je pobeda, uz poraze direktnih konkurenata Francuza i Holanđana.

Održan deseti protest “Srbija protiv nasilja”

Od

miki

-

8. jul 2023. | 17:15

0

Protest “Srbija protiv nasilja” održan je danas deseti put u Beogradu. Građani su se okupili ispred Narodne skupštine i potom su krenuli u šetnju do sedišta Policijske uprave za Grad Beograd u Bulevaru despota Stefana. Protesti su održani i u Novom Pazaru, Kraljevu, Leskovcu, Smederevu, Požarevcu.

Oko 55% Kanađana ima klima-uređaj. Da li je to dovoljno usled klimatskih promena?

Od

Dara Milovanović

-

8. jul 2023. | 11:32

0

Klimatski naučnici proglasili su 3. jul 2023. najtoplijim danom od kad se vodi evidencija

Kanada je u protekloj sedmici primila niz upozorenja o vrućini , koja upozoravaju na povećane rizike za bolesti uzrokovane vrućinom i kvalitetom vazduha. A povratak El Ninja , prirodnog klimatskog obrasca, donosi još toplije vreme nego što je ova zemlja videla u proteklih sedam godina.

Ali podaci pokazuju da mnogi Kanađani nemaju klima-uređaj .

Prema statističkim podacima Kanade, 64 % kanadskih domaćinstava imalo je neku vrstu klima uređaja u 2021., poslednjoj godini za koju su dostupni podaci.

Brojevi se razlikuju po provinciji, samo 19 % u Newfoundlandu i Labradoru i čak 90 % u Manitobi.

Dr. Melissa Lem, predsednica kanadskog udruženja lekara, rekla je za Global News da su ti brojevi verovatno odgovarajući, na osnovu lokalne klime, u prošlosti. Ona je rekla da oni verovatno nisu dovoljni za budućnost jer klimatske promene donose više toplotnih talasa.

“Naša tela su dizajnirana da rade u zaista uskom temperaturnom rasponu,” rekla je, govoreći iz Vancouvera, “i kada pređemo taj temperaturni raspon, počinjemo da se razboljevamo.”

Lem je rekla da je važno da ljudi imaju pristup hladnom zatvorenom okruženju, bilo u svojim domovima ili u javnom prevozu, i da ostanu u kontaktu sa drugima.

“Jedan od glavnih faktora rizika za smrt tokom vrućina 2021. na zapadnoj obali bila je socijalna izolacija”, rekla je ona, dodajući da su mnogi stariji – koji su među onima koji su podložniji ekstremnim vrućinama – društveno izolovani.

Uz to, važno je i kako stvaramo hladnije okruženje, napomenula je. Prilagođavanje na pogrešan način moglo bi pogoršati stvari.

“Ljudi govore o klimatizaciji kao o rešenju, ali u stvari, ono što je još važnije je elektrifikovanje našeg hlađenja,” rekla je ona.

Korištenje klima uređaja, zavisno o tome kako se proizvodi električna energija koja ih napaja, može stvoriti više emisije ugljenika i na kraju još više podići temperature. Lem je rekla da je takođe važno smanjiti upotrebu fosilnih goriva.

Prema gradskim podacima, 55 posto emisije ugljenika u Vancouveru dolazi od grejanja zgrada prirodnim gasom.

„Ako brzo rekonstruišemo naše zgrade da elektrificiramo i instaliramo toplotne pumpe koje mogu da rashlade, to će nas održati bezbednim u zatvorenom prostoru, ali će se istovremeno pozabaviti i problemom klimatskih promena“, rekla je ona.

Upotreba klima uređaja može predstavljati dodatne izazove, rekla je za Global News istraživač sa Univerziteta Waterloo.

Joanna Eyquem je rekla da klima-uređaji pumpaju topli vazduh na otvorenom – i to je samo jedan od razloga zašto urbana područja mogu biti između 10 i 15 stepeni toplija od okolnih ruralnih područja.

Eyquem je rekla da veštačke površine u gradovima zadržavaju toplotu i oslobađaju je u večernjim satima.

Štaviše, ako mnogi ljudi koriste klima-uređaj tokom vrućeg vremena, opterećenje električne mreže može povećati rizik od nestanka struje, što može dovesti do drugih problema.

Kliknite da reproducirate video: 'Toplotni talas pokreće potražnju za klima uređajima u Alberti'

Eyquemovo istraživanje pokazalo je da nacionalni građevinski kodeks ne smatra ekstremnu vrućinu hitnim slučajem. Eyquem je rekla da to znači da većina gradova ili stambenih zgrada nema više od dva sata rezervnog napajanja za hitne slučajeve.

Prema Eyquemu, adaptacija je neophodna. To uključuje pripremu domova da zadrže toplotu i sačuvaju hladan vazduh – što znači korištenje stvari kao što su energetski efikasniji prozori.

Osim domaćinstava, rekla je da to zahteva dodavanje više zelenih površina u gradove, ograničavanje količine betona i metala za skladištenje toplote, kao i sadnju više drveća koje pruža hlad.

I Eyquem i Lem rekle su da pokrajinske i savezna vlada moraju ažurirati građevinske propise kako bi osigurale da životni prostori budu hladniji.

„Ako smo se oslanjali samo na klimatizaciju, nismo postavili nijednu od onih vrsta pasivnih pristupa koji zaista sprečavaju da toplota ulazi u naše domove“, rekla je Eyquem za Global News.

Eyquem i Lem su rekle da je adaptacija rešenje očuvanje sigurnosti ljudi.

“Nije samo važno da počnemo postupno elektrifikovati i početi uvoditi hlađenje. Ovo se mora učiniti brzinom i razmerom kako bi se osiguralo da su životi zaštićeni”, rekla je Lem.

SERBIANNEWS/CANADA

Ovaj čovek zarađuje $ 75 K godišnje i ne može naći pristupačan stan u Vancouveru za njega i njegovog sina

Od

Dara Milovanović

-

8. jul 2023. | 11:15

0

Karl Eaton radi od svoje 16. godine i, danas ima posao sa punim radnim vremenom u Telusu, gde zarađuje 74.900 dolara godišnje, ali 55-godišnji samohrani otac kaže da njegova plata nije dovoljna da sebi i sinu priušti dvosobni stan u Vancouveru .

“Biću beskućnik za verovatno 30 dana ako ne nađem mesto koje sebi mogu priuštiti – razumno priuštiti – a da nedam celu platu”, rekao je voditeljki The Early Edition Gloriji Makarenko.

Eaton i njegov 18-godišnji sin Tristan su živeli u podrumskim apartmanima poslednje dve godine, ali su morali da se sele kada su vlasnici prodali imanje ili uselili svoje rođake u apartman. Trenutno su kod prijatelja, ali do 31. jula moraju da nađu stan.

Mladić u kasnim tinejdžerskim godinama i muškarac u pedesetim stoje ruku pod ruku u stambenoj ulici — Eaton, desno, i njegov sin Tristan, poziraju u uličici blizu mesta gde trenutno borave. On kaže da se starije kuće u ovoj oblasti ruše i prave velike porodične kuće, pri čemu se kuće potom iznajmljuju po ceni znatno nego ranije. (Justine Boulin/CBC)

“Prilično sam uplašen”, rekao je. “Ako ne mogu da nađem stan, hoću li živeti u autu? Nisam siguran šta ću raditi. Nisam siguran šta ću sa svojim sinom.”

Eaton kaže da je njegova dvonedeljna plata oko 1.550 dolara nakon poreza. To iznosi oko 3.400 dolara mesečno.

Prema najnovijim podacima Rentals.ca, prosečna renta za dvosobni stan u Vancouveru je preko 3.600 dolara.

Eaton kaže da ne može naći dvosoban stan za manje od polovine svoje plate, koja mu je potrebna da bi mogao priuštiti i namirnice i plaćanja za sinovljevo obrazovanje nakon srednje škole.

Previše poznat izazov u Vancouveru… pronaći pristupačan, siguran dom. Slušamo jadanje molbu ovog oca iz Vancouvera.

Javna molba za pomoć

Objavio je molbu za pomoć u pronalaženju stana na web stranici u naselju Kitsilano, rekavši da “ne vidi nikakvu pomoć za nekoga u [njegovom] položaju”.

“Zarađujem tek toliko da ne mogu da koristim status samohranih roditelja, ali nedovoljno da obezbedim dom svom sinu, iako radim i plaćam porez u Vankuveru 39 godina.”

Karl Eaton, 55, kaže da traži pomoć kako bi osigurao pristupačan stan, ali ga njegov srednji prihod diskvalifuje za većinu mogućnosti.

Eaton je na nekoliko lista čekanja za COOP-ove i Metro Vancouver Housing. Kaže da traži bilo šta pristupačno sve do Coquitlama, oko 30 kilometara istočno od Vancouvera. Čak se obratio i kancelariji izborne jedinice premijera Davida Eby-ja, ali mu je rečeno da ne ispunjava uslove za subvencije.

Sa svojom godišnjom platom od 75.000 dolara, Eaton je iznad maksimalne granice prihoda BC Housinga od 72.000 dolara da bi se kvalifikovao za pristupačno stanovanje sa dve spavaće sobe.

“Moram biti beskućnik da bih dobio pomoć, iako sam funkcionalan član društva”, rekao je.

Premijer kaže da su nove stambene jedinice na putu

Eby kaže da je Eatonova situacija stvarnost za puno stanovnika BC-a.

Na pitanje da li BC Housing treba da ažurira svoje granice prihoda kako bi odgovaralo inflaciji, Eby je rekao da pokrajinska agencija već ima “značajnu listu čekanja” i da je provincija fokusirana na izgradnju većeg broja stanova.

„Mnoga naša nova stambena strategija fokusira se na ljude sa srednjim prihodima [i] korištenje javnog zemljišta za izgradnju tog stambenog prostora koji je zapravo dostupan ljudima za iznajmljivanje ili kupovinu“, rekao je premijer u intervjuu za CBC The Early Edition .

Kanadski premijeri će se sledeće sedmice okupiti u Winnipegu na svom godišnjem letnjem sastanku, a premijer BC kaže da će stanovanje biti na vrhu njegovog dnevnog reda.

Eby kaže da je deo toga rad sa saveznim i lokalnim vladama na bržem izgradnji stambenih objekata. On kaže da je njegova vlada implementirala zakone kako bi ubrzala izdavanje dozvola za nove zgrade i postavila ciljeve za opštine u pogledu broja stambenih jedinica koje moraju da izgrade.

Ali Eaton je skeptičan da više stambenog prostora znači pristupačnije stanovanje, posebno kada vidi da se kuće s više stambenih jedinica ruše.

Mladić baca ragbi loptu čovjeku od pedesetak godina — Eaton igra ragbi sa svojim sinom Tristanom u Almond Parku u Vancouveru, nekoliko blokova od njihovog trenutnog apartmana. Kaže da će njegov sin morati da radi ovog leta kako bi pomogao plaćanju stanarine, ali Eaton bi volio da se na jesen može fokusirati na svoje studije. (Justine Boulin/CBC)

“Kuće se ruše i pristupačna stambena zgrada neće rasti umesto njih”, rekao je on. “Luksuzni stanovi ili kuće u gradu se grade.”

Samohrani otac kaže da njegov sin Tristan ne može odlučiti za srednju ustanovu dok ne zna gde će živjeti. Ovaj 18-godišnjak planira da pohađa onlajn kurs matematike na Vancouver Community College-u ili da ode na Langara College da studira biologiju i biznis.

Eaton kaže da će njegov sin morati da radi ovog leta kako bi pomogao u plaćanju stanarine, ali bi volio da se na jesen može fokusirati na svoje studije.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanada se trudi da privuče tehnološke radnike, dok drugi radnici-imigranti nemaju ista prava

Od

Dara Milovanović

-

7. jul 2023. | 11:37

0

Kanada se nada da će podstaknuti više tehnoloških radnika da je posećuju i rade. Ali u svojim nastojanjima da to učini, kritičari su zabrinuti da će se prava drugih radnika-migranata izgubiti u tom procesu.

U prošlosedmičnom saopštenju, ministar imigracije Sean Fraser rekao je da savezna vlada istražuje listu potencijalnih politika kako bi podstakla tehnološke radnike sa visokim zaradama da obilaze zemlju i podstaknu njen tehnološki sektor, kao što je obnovljena šema digitalnih nomada i namenske otvorene radne dozvole.

Iako bi inicijativa mogla pomoći da se dovedu hiljade novih radnika kako bi se popunio nedostatak radne snage i podstakle inovacije, stručnjaci kažu da vlada rizikuje održavanje nepravednog imigracionog sistema koji daje veću mobilnost i slobodu nekim radnicima u odnosu na druge.

“Ako je moguće stvoriti otvorenu radnu dozvolu za tehnološku industriju kako bi se omogućila fleksibilnost za mobilnost radne snage… taj isti [princip] mora se proširiti na sve migrante”, rekao je Syed Hussan, izvršni direktor lobi grupe Migrant Workers Alliance for Change koji je sa sedištem u Torontu.

“Zašto određene grupe ljudi imaju više prava… a druge nemaju?”

Hussan i drugi koji rade na terenu kažu da bi otvorene i fleksibilne radne dozvole, koje se daju tehnološkim radnicima trebale biti dostupnije svim vrstama radnika migranata – posebno onima u industrijama koje se suočavaju s nedostatkom, kao što su poljoprivreda, lična nega i zdravstvena zaštita .

Ljudi u ovim industrijama – mnogi iz zemalja u razvoju koji zarađuju niske plate – obično dobijaju ograničene vize koje ograničavaju njihov boravak u Kanadi na osnovu njihovog rada kod poslodavca, otežavaju kvalifikovanje za zdravstveno osiguranje i ograničavaju njihovu sposobnost da govore protiv zloupotrebe na radu zbog straha od gubitka njihovih dozvola, rekao je on.

“Kanada mora imati mogućnost da radnici u bilo kojoj različitoj kategoriji plata mogu doći ovde s istim pravima – i to je fundamentalno pitanje”, rekao je Hussan.

Prema najnovijim podacima kanadskog statističkog zavoda , industrije koje se bore s najvećim stopama slobodnih radnih mesta uključuju poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo i lov; zdravstvena zaštita i socijalna pomoć; kao i usluge smeštaja i ishrane. Ottawa je nedavno pokrenula poseban program koji je, između ostalog, usmeren na imigrante koji rade u ovim industrijama.

Podela na bogatije i siromašnije radnike

Kanada je počela da daje prednost visokokvalifikovanim tehnološkim radnicima negdje 1990-ih zbog internet buma, rekla je Valerie Ann Preston, profesorka na fakultetu za okolinu i urbane promene na Univerzitetu York u Torontu.

Ona je rekla da je ovo označilo početak proširenih pogodnosti koje se daju visokokvalifikovanim radnicima na privremenim dozvolama, kao što je nevezanost za jednog poslodavca, omogućavanje njihovim supružnicima da rade nakon useljenja u Kanadu i omogućavanje lakšeg pristupa stalnom boravku.

Žena sjedi za stolom i gleda u laptop otvoren ispred sebe. — Visokokvalifikovanim radnicima na privremenim dozvolama u Kanadi date su proširene pogodnosti, kao što su nevezanost za jednog poslodavca, omogućavanje njihovim supružnicima da rade nakon useljenja u Kanadu i omogućavanje lakšeg pristupa stalnom boravku. (Roman Samborskyi/Shutterstock)

„Ono što mi je zanimljivo je da smo mi zadržali privilegovani položaj visokotehnoloških radnika“, rekla je Preston.

Mnogi od ovih tehnoloških radnika nesrazmerno dolaze iz bogatijih, razvijenijih regija sveta, rekla je Preston. Oni uključuju Severnu Ameriku, Evropu, Australiju, Novi Zeland, Japan i Južnu Koreju. U međuvremenu, drugi radnici migranti kojima se često daju ograničenije radne vize dolaze iz Afrike, Kariba, centralne i južne Amerike i nekih delova Azije.

Često su dolazeći radnici visokokvalifikovani u matičnim zemljama, ali im je teško da prenesu te veštine na kanadsko tržište, što može biti zbog ograničenja u njihovim radnim dozvolama, pa na kraju rade u industrijama koje potražuju, rekla je Preston.

“Možda dolaze sa puno veština i puno iskustva, ali rade poslove koji ne nude napredovanje u karijeri… i idu na poslove koji nisu dobro plaćeni.”

Kako ispraviti ‘dvoslojni’ sistem

John Shields, profesor politike i javne uprave na Univerzitetu Toronto Metropolitan, rekao je da se vladin potez ka privlačenju tehnoloških radnika uklapa u njen širi plan korištenja imigracije kao načina za rešavanje nedostatka radne snage – podstaknut starenjem stanovništva i nedostatkom veštih radnika širom sveta.

Ali Kanada rizikuje da unese nejednakost u zakon o imigraciji ako nastavi da daje više slobode onima na “takozvanom vrhu” tržišta rada bez prilagođavanja svojih kriterija prihvatljivosti za one u različitim, ali jednako važnim industrijama, rekao je.

Strani radnici obučeni kao medicinske sestre rade u ribnjacima NL

Neki strani radnici koji stižu u Njufaundlend i rade u ribnjacima su sertifikovane medicinske sestre,- što je pokrajini očajnički potrebno. Profesor ekonomije na Memorijalnom univerzitetu Tony Fang govori o neusklađenosti.

“Ovde postoji pomalo dvoslojni sistem gde se za te poslove sa nižim kvalifikacijama vidi veliki naglasak na imigracionom programu na privremenoj migraciji, gde ljudi zapravo teško mogu da se kvalificiraju za kontinuitet”, rekao je Shields.

„A ipak… ta područja su često veoma tražena, a to nisu stvari koje radnici rođeni u Kanadi ili imigranti koji su ovde duže vreme žele da rade.”

Na pitanje da li bi vlada razmotrila proširenje otvorenih dozvola na druge radnike migrante, Immigration, Refugees and Citizenship Canada je odgovorila, dok radne dozvole za poslodavce “štite” kanadsko tržište rada, agencija razumije “potrebu za fleksibilnošću u ovom prostoru”.

„Zbog toga od 2019. dopuštamo stranim državljanima sa radnom dozvolom specifičnom za poslodavca da apliciraju za otvorenu radnu dozvolu ako su suočeni sa zlostavljanjem ili su u opasnosti od zlostavljanja na svom radnom mestu“, rekla je predstavnica Sofica Lukianenko u e-poruci. , dodajući da ljudi takođe mogu podneti zahtev za nove radne dozvole i brzo promeniti poslodavca ako imaju drugu ponudu za posao.

Ali za Hussana, vlada treba da se pomakne ka imigracionom sistemu koji svim radnicima daje stalni boravak po dolasku, potpuno odustajući od višeslojnog sistema. Za Shields, povećanje puteva do stalnog boravka za sve radnike je početak.

“Moramo popuniti te praznine na celom tržištu rada, a to uključuje i neke od ovih drugih oblasti koje bi zapravo trebale biti bolje prepoznate i takođe bolje plaćene”, rekao je Shields.

SERBIANNEWS/CANADA

NewsWeekPRO

Klimatski naučnici proglasili su 3. jul 2023. najtoplijim danom od kad se vodi evidencija

Kanada je u protekloj sedmici primila niz upozorenja o vrućini , koja upozoravaju na povećane rizike za bolesti uzrokovane vrućinom i kvalitetom vazduha. A povratak El Ninja , prirodnog klimatskog obrasca, donosi još toplije vreme nego što je ova zemlja videla u proteklih sedam godina.

Ali podaci pokazuju da mnogi Kanađani nemaju klima-uređaj .

Prema statističkim podacima Kanade, 64 % kanadskih domaćinstava imalo je neku vrstu klima uređaja u 2021., poslednjoj godini za koju su dostupni podaci.

Brojevi se razlikuju po provinciji, samo 19 % u Newfoundlandu i Labradoru i čak 90 % u Manitobi.

Dr. Melissa Lem, predsednica kanadskog udruženja lekara, rekla je za Global News da su ti brojevi verovatno odgovarajući, na osnovu lokalne klime, u prošlosti. Ona je rekla da oni verovatno nisu dovoljni za budućnost jer klimatske promene donose više toplotnih talasa.

“Naša tela su dizajnirana da rade u zaista uskom temperaturnom rasponu,” rekla je, govoreći iz Vancouvera, “i kada pređemo taj temperaturni raspon, počinjemo da se razboljevamo.”

Lem je rekla da je važno da ljudi imaju pristup hladnom zatvorenom okruženju, bilo u svojim domovima ili u javnom prevozu, i da ostanu u kontaktu sa drugima.

“Jedan od glavnih faktora rizika za smrt tokom vrućina 2021. na zapadnoj obali bila je socijalna izolacija”, rekla je ona, dodajući da su mnogi stariji – koji su među onima koji su podložniji ekstremnim vrućinama – društveno izolovani.

Uz to, važno je i kako stvaramo hladnije okruženje, napomenula je. Prilagođavanje na pogrešan način moglo bi pogoršati stvari.

“Ljudi govore o klimatizaciji kao o rešenju, ali u stvari, ono što je još važnije je elektrifikovanje našeg hlađenja,” rekla je ona.

Korištenje klima uređaja, zavisno o tome kako se proizvodi električna energija koja ih napaja, može stvoriti više emisije ugljenika i na kraju još više podići temperature. Lem je rekla da je takođe važno smanjiti upotrebu fosilnih goriva.

Prema gradskim podacima, 55 posto emisije ugljenika u Vancouveru dolazi od grejanja zgrada prirodnim gasom.

„Ako brzo rekonstruišemo naše zgrade da elektrificiramo i instaliramo toplotne pumpe koje mogu da rashlade, to će nas održati bezbednim u zatvorenom prostoru, ali će se istovremeno pozabaviti i problemom klimatskih promena“, rekla je ona.

Upotreba klima uređaja može predstavljati dodatne izazove, rekla je za Global News istraživač sa Univerziteta Waterloo.

Joanna Eyquem je rekla da klima-uređaji pumpaju topli vazduh na otvorenom – i to je samo jedan od razloga zašto urbana područja mogu biti između 10 i 15 stepeni toplija od okolnih ruralnih područja.

Eyquem je rekla da veštačke površine u gradovima zadržavaju toplotu i oslobađaju je u večernjim satima.

Štaviše, ako mnogi ljudi koriste klima-uređaj tokom vrućeg vremena, opterećenje električne mreže može povećati rizik od nestanka struje, što može dovesti do drugih problema.

Eyquemovo istraživanje pokazalo je da nacionalni građevinski kodeks ne smatra ekstremnu vrućinu hitnim slučajem. Eyquem je rekla da to znači da većina gradova ili stambenih zgrada nema više od dva sata rezervnog napajanja za hitne slučajeve.

Prema Eyquemu, adaptacija je neophodna. To uključuje pripremu domova da zadrže toplotu i sačuvaju hladan vazduh – što znači korištenje stvari kao što su energetski efikasniji prozori.

Osim domaćinstava, rekla je da to zahteva dodavanje više zelenih površina u gradove, ograničavanje količine betona i metala za skladištenje toplote, kao i sadnju više drveća koje pruža hlad.

I Eyquem i Lem rekle su da pokrajinske i savezna vlada moraju ažurirati građevinske propise kako bi osigurale da životni prostori budu hladniji.

„Ako smo se oslanjali samo na klimatizaciju, nismo postavili nijednu od onih vrsta pasivnih pristupa koji zaista sprečavaju da toplota ulazi u naše domove“, rekla je Eyquem za Global News.

Eyquem i Lem su rekle da je adaptacija rešenje očuvanje sigurnosti ljudi.

“Nije samo važno da počnemo postupno elektrifikovati i početi uvoditi hlađenje. Ovo se mora učiniti brzinom i razmerom kako bi se osiguralo da su životi zaštićeni”, rekla je Lem.

Karl Eaton radi od svoje 16. godine i, danas ima posao sa punim radnim vremenom u Telusu, gde zarađuje 74.900 dolara godišnje, ali 55-godišnji samohrani otac kaže da njegova plata nije dovoljna da sebi i sinu priušti dvosobni stan u Vancouveru .

“Biću beskućnik za verovatno 30 dana ako ne nađem mesto koje sebi mogu priuštiti – razumno priuštiti – a da nedam celu platu”, rekao je voditeljki The Early Edition Gloriji Makarenko.

Eaton i njegov 18-godišnji sin Tristan su živeli u podrumskim apartmanima poslednje dve godine, ali su morali da se sele kada su vlasnici prodali imanje ili uselili svoje rođake u apartman. Trenutno su kod prijatelja, ali do 31. jula moraju da nađu stan.

“Prilično sam uplašen”, rekao je. “Ako ne mogu da nađem stan, hoću li živeti u autu? Nisam siguran šta ću raditi. Nisam siguran šta ću sa svojim sinom.”

Eaton kaže da je njegova dvonedeljna plata oko 1.550 dolara nakon poreza. To iznosi oko 3.400 dolara mesečno.

Prema najnovijim podacima Rentals.ca, prosečna renta za dvosobni stan u Vancouveru je preko 3.600 dolara.

Eaton kaže da ne može naći dvosoban stan za manje od polovine svoje plate, koja mu je potrebna da bi mogao priuštiti i namirnice i plaćanja za sinovljevo obrazovanje nakon srednje škole.

Previše poznat izazov u Vancouveru… pronaći pristupačan, siguran dom. Slušamo jadanje molbu ovog oca iz Vancouvera.

Javna molba za pomoć

Objavio je molbu za pomoć u pronalaženju stana na web stranici u naselju Kitsilano, rekavši da “ne vidi nikakvu pomoć za nekoga u [njegovom] položaju”.

“Zarađujem tek toliko da ne mogu da koristim status samohranih roditelja, ali nedovoljno da obezbedim dom svom sinu, iako radim i plaćam porez u Vankuveru 39 godina.”

Karl Eaton, 55, kaže da traži pomoć kako bi osigurao pristupačan stan, ali ga njegov srednji prihod diskvalifuje za većinu mogućnosti.

Sa svojom godišnjom platom od 75.000 dolara, Eaton je iznad maksimalne granice prihoda BC Housinga od 72.000 dolara da bi se kvalifikovao za pristupačno stanovanje sa dve spavaće sobe.

“Moram biti beskućnik da bih dobio pomoć, iako sam funkcionalan član društva”, rekao je.

Premijer kaže da su nove stambene jedinice na putu

Eby kaže da je Eatonova situacija stvarnost za puno stanovnika BC-a.

Na pitanje da li BC Housing treba da ažurira svoje granice prihoda kako bi odgovaralo inflaciji, Eby je rekao da pokrajinska agencija već ima “značajnu listu čekanja” i da je provincija fokusirana na izgradnju većeg broja stanova.

„Mnoga naša nova stambena strategija fokusira se na ljude sa srednjim prihodima [i] korištenje javnog zemljišta za izgradnju tog stambenog prostora koji je zapravo dostupan ljudima za iznajmljivanje ili kupovinu“, rekao je premijer u intervjuu za CBC The Early Edition .

Kanadski premijeri će se sledeće sedmice okupiti u Winnipegu na svom godišnjem letnjem sastanku, a premijer BC kaže da će stanovanje biti na vrhu njegovog dnevnog reda.

Eby kaže da je deo toga rad sa saveznim i lokalnim vladama na bržem izgradnji stambenih objekata. On kaže da je njegova vlada implementirala zakone kako bi ubrzala izdavanje dozvola za nove zgrade i postavila ciljeve za opštine u pogledu broja stambenih jedinica koje moraju da izgrade.

Ali Eaton je skeptičan da više stambenog prostora znači pristupačnije stanovanje, posebno kada vidi da se kuće s više stambenih jedinica ruše.

“Kuće se ruše i pristupačna stambena zgrada neće rasti umesto njih”, rekao je on. “Luksuzni stanovi ili kuće u gradu se grade.”

Samohrani otac kaže da njegov sin Tristan ne može odlučiti za srednju ustanovu dok ne zna gde će živjeti. Ovaj 18-godišnjak planira da pohađa onlajn kurs matematike na Vancouver Community College-u ili da ode na Langara College da studira biologiju i biznis.

Eaton kaže da će njegov sin morati da radi ovog leta kako bi pomogao u plaćanju stanarine, ali bi volio da se na jesen može fokusirati na svoje studije.

Kanada se nada da će podstaknuti više tehnoloških radnika da je posećuju i rade. Ali u svojim nastojanjima da to učini, kritičari su zabrinuti da će se prava drugih radnika-migranata izgubiti u tom procesu.

Iako bi inicijativa mogla pomoći da se dovedu hiljade novih radnika kako bi se popunio nedostatak radne snage i podstakle inovacije, stručnjaci kažu da vlada rizikuje održavanje nepravednog imigracionog sistema koji daje veću mobilnost i slobodu nekim radnicima u odnosu na druge.

“Zašto određene grupe ljudi imaju više prava… a druge nemaju?”

“Kanada mora imati mogućnost da radnici u bilo kojoj različitoj kategoriji plata mogu doći ovde s istim pravima – i to je fundamentalno pitanje”, rekao je Hussan.

Podela na bogatije i siromašnije radnike

Kanada je počela da daje prednost visokokvalifikovanim tehnološkim radnicima negdje 1990-ih zbog internet buma, rekla je Valerie Ann Preston, profesorka na fakultetu za okolinu i urbane promene na Univerzitetu York u Torontu.

Ona je rekla da je ovo označilo početak proširenih pogodnosti koje se daju visokokvalifikovanim radnicima na privremenim dozvolama, kao što je nevezanost za jednog poslodavca, omogućavanje njihovim supružnicima da rade nakon useljenja u Kanadu i omogućavanje lakšeg pristupa stalnom boravku.

„Ono što mi je zanimljivo je da smo mi zadržali privilegovani položaj visokotehnoloških radnika“, rekla je Preston.

Često su dolazeći radnici visokokvalifikovani u matičnim zemljama, ali im je teško da prenesu te veštine na kanadsko tržište, što može biti zbog ograničenja u njihovim radnim dozvolama, pa na kraju rade u industrijama koje potražuju, rekla je Preston.

“Možda dolaze sa puno veština i puno iskustva, ali rade poslove koji ne nude napredovanje u karijeri… i idu na poslove koji nisu dobro plaćeni.”

Kako ispraviti ‘dvoslojni’ sistem

Ali Kanada rizikuje da unese nejednakost u zakon o imigraciji ako nastavi da daje više slobode onima na “takozvanom vrhu” tržišta rada bez prilagođavanja svojih kriterija prihvatljivosti za one u različitim, ali jednako važnim industrijama, rekao je.

Strani radnici obučeni kao medicinske sestre rade u ribnjacima NL

Neki strani radnici koji stižu u Njufaundlend i rade u ribnjacima su sertifikovane medicinske sestre,- što je pokrajini očajnički potrebno. Profesor ekonomije na Memorijalnom univerzitetu Tony Fang govori o neusklađenosti.

“Ovde postoji pomalo dvoslojni sistem gde se za te poslove sa nižim kvalifikacijama vidi veliki naglasak na imigracionom programu na privremenoj migraciji, gde ljudi zapravo teško mogu da se kvalificiraju za kontinuitet”, rekao je Shields.

„A ipak… ta područja su često veoma tražena, a to nisu stvari koje radnici rođeni u Kanadi ili imigranti koji su ovde duže vreme žele da rade.”

Na pitanje da li bi vlada razmotrila proširenje otvorenih dozvola na druge radnike migrante, Immigration, Refugees and Citizenship Canada je odgovorila, dok radne dozvole za poslodavce “štite” kanadsko tržište rada, agencija razumije “potrebu za fleksibilnošću u ovom prostoru”.

Ali za Hussana, vlada treba da se pomakne ka imigracionom sistemu koji svim radnicima daje stalni boravak po dolasku, potpuno odustajući od višeslojnog sistema. Za Shields, povećanje puteva do stalnog boravka za sve radnike je početak.

“Moramo popuniti te praznine na celom tržištu rada, a to uključuje i neke od ovih drugih oblasti koje bi zapravo trebale biti bolje prepoznate i takođe bolje plaćene”, rekao je Shields.