Ovih dana se najviše treba čuvati sunčanice, toplotnog udara, iscrpljenosti organizma, ali i komplikacija hroničnih bolesti
Zbog toplotnog talasa koji je ovih dana „stigao” u Srbiju, lekari upozoravaju građane da sa dodatnim oprezom povedu računa o svom zdravlju i da ne provode vreme napolju kada je temperatura ekstremno visoka. Na veoma visoke temperature vazduha najosetljiviji su deca, stariji građani, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i oboleli od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih bolesti, dijabetesa i drugih hroničnih oboljenja. Ugroženi su i radnici koji aktivnosti obavljaju na otvorenom i koji su izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka, ali i oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama, napominju u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu.
Medicinari ističu da su brojne zdravstvene tegobe koje mogu nastati kao posledica delovanja visokih temperatura, poput toplotnog osipa, edema, sinkope, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu lekare jesu sunčanica i toplotni udar, zbog komplikacija koje mogu izazvati.
U ovom zavodu navode da sunčanica nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Ona počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature, često se mogu javiti umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti.
Kako bi sprečili nastanak sunčanice najvažnije je izbegavati duži boravak na suncu i glavu prekriti odgovarajućim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja. Po mogućstvu glavu i vrat treba povremeno rashlađivati kvašenjem. Ukoliko osoba doživi sunčanicu, treba joj pomoći da se skloni sa sunca u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju, istuširati je mlakom vodom ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat, dati joj da popije tečnost.
– Za razliku od sunčanice, toplotni udar nastaje ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, ili u stanu. Nastaje naglo, usled prekomernog porasta telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Simptomi su telesna temperatura viša od 40 stepeni Celzijusovih, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, a ponekad i gubitak svesti. Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć – ističu u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Na visokim temperaturama može doći i do takozvane toplotne iscrpljenosti, koja nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Ispoljava se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, poremećajem oštrine vida, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.
Osim toga, treba voditi računa i o hrani, kako ne bi došlo do trovanja zbog toga što se namirnice na ekstremno visokim temperaturama brže kvare. Preporuka je da se hrana ne drži dugo na sobnoj temperaturi, a u situacijama kada se to ne može izbeći, potrebno je da vreme ostavljanja hrane van frižidera bude što kraće, maksimalno jedan sat.
– Ako kupujete na pijacama mleko i mlečne proizvode, kao i druge lako kvarljive namirnice (jaja, meso, kolače i torte) kupujte ih isključivo od prodavaca koji svoje proizvode čuvaju u rashladnim uređajima – nikako na tezgama – upozoravaju u Zavodu za javno zdravlje.
Kako ističe primarijus dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, trenutno najviše „ispaštaju” pacijenti sa hroničnim bolestima, pre svega kardiovaskularni bolesnici. Kada su visoke temperature, u organizmu se šire krvni sudovi i pada krvni pritisak. Zbog toga oni koji piju terapiju za hipertenziju moraju da se konsultuju sa svojim lekarom u vezi s promenom terapije, a po potrebi i izbace diuretik koji uzimaju.
– Često zbog malog unosa tečnosti kod ljudi dolazi do dehidratacije organizma. Tada dolazi do većeg broja infarkta srca, mozga, pluća nego što je to slučaj u danima kada nije visoka temperatura. Dolazi do zgrušavanja krvi i samim tim pravljenja tromba. Stariji ljudi i deca su takođe ugroženi jer nemaju izbalansiran hormonski sistem. Tu su i meteoropate, koji jače reaguju na ove vremenske prilike od drugih ljudi. Atmosferski pritisak je napolju povišen, a znamo da je još tvorac medicine Hipokrat govorio da osobi ne može da se da tačna terapija ako se ne zna kakve nas vremenske promene očekuju. Zato terapija mora da bude usklađena sa klimatskim faktorima. Vreli dani ne prijaju ni obolelima od reumatskih bolesti kod kojih se javljaju bol u mišićima i zglobovima – kaže dr Obradović.
Naša sagovornica napominje da je bitno da se ljudi oblače u skladu sa vremenskim uslovima, da nose pamučnu odeću koja upija znoj, kao i da uzimaju oko tri litra tečnosti dnevno. Znojenjem se gube i elektroliti pa je bitno koristiti kalijum, magnezijum, kalcijum u dovoljnim količinama. Uz to, bitan je i san, odnosno da ljudi imaju od šest do osam sati dobrog sna da bi se organizam odmorio. I fizička aktivnost je lek i ništa ne može da je zameni. Treba je upražnjavati u jutarnjim ili večernjim satima. Važno je izbegavati uzimanje alkohola, energetskih pića i kafa.
– Iako je leto, vladaju brojni virusi i bakterije, koji uzrokuju pad imuniteta. Zbog toga često ljudi moraju da prime infuzije. Od 10 do 16 sati treba izbegavati boravak napolju, a ako izlazite stavite kreme sa zaštitnim faktorom. Apelujem na ljude da ne vode bebe na kupališta po najvećoj vrućini, na primer na Adu Ciganliju, što često viđam jer deca do dve godine nemaju razvijen sistem za termoregulaciju – savetuje dr Obradović.
Treba biti oprezan i prilikom korišćenja klima-uređaja. Ako se ne vodi računa i uređaj podesi na veoma niske temperature, a napolju je 38 stepeni Celzijusovih na primer, osobi neće prijati izlazak iz hladne prostorije na vreo vazduh i obrnuto zbog mogućeg toplotnog šoka. Moguće su prehlade, kratkotrajne glavobolje, ali i neuralgije – bolovi duž nervnih završetaka, pareze ili paralize mišića i nerava, reumatske tegobe – ukočenost, migrenozne glavobolje, pad imuniteta… Optimalna temperatura vazduha zatvorenog prostora treba da je za pet do 10 stepeni niža u odnosu na spoljnu temperaturu vazduha, a bitno je i redovno i često provetravanje prostorija otvaranjem prozora, u periodima dana kada je spoljašnja temperatura niža.
Shutterstock
