U šumskom pojasu prema granici sa Mađarskom pronađeno je ukupno 400 nelegalnih migranata, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dodaju da je od ovog broja 13 njih zadržano, a protiv 27 će biti podnete odgovarajuće prekršajne prijave.

Policija je pretragom terena od naselja Hajdukovo ka Staroj karauli, Jasenovačke šume i “Omarovog kampa” pronašla devet automatskih pušaka, lovački karabin sa optičkim nišanom, tri pištolja, kao i 841 komad municije različitog kalibra.

Pronađeni migranti su, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice, prevezeni u prihvatne centre gde im je obezbeđen adekvatan smeštaj.

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić izjavio je u Subotici da MUP neće dozvoliti da bilo ko ugrozi bezbednost građana i njihove imovine.

“Odlučni smo u nameri da se suprotstavimo iregularnim migracijama i ne dozvolimo krijumčarskim grupama da ugrožavaju bezbednost naših građana”,kazao je Gašić.

Istakao je da država poštuje sva prava migranata, u skladu sa međunarodnim konvencijama i da ima human pristup prema njima, ali i da, kako je kazao, zahteva da poštuju zakone i ne zloupotrebljavaju gostoprimstvo Srbije i njenih građana.

Opšti uslov da bi postali korisnik materijalne socijalne pomoći u Srbiji je da ne smete imati prihode ni za dinar veće od visine te pomoći, a koja u našoj zemlji iznosi 11 hiljada i 122 dinara. Novim Zakonom o socijalnoj karti više od 27 hiljada korisnika izgubilo je pravo na tu pomoći, izjavio je za N1 Uroš Ranđelović iz organizacije A11.

„Međutim, to nije sve. Postoje i pojedinačni uslovi, kao na primer, da ne smete imati nepokretnu imovinu veću od 0,5 ili jednog hektara, kao i da ne posedujete pokretnu imovinu čija je vrednost veće od šestostruke visine materijalne socijalne pomoći odnosno 6 puta 11.122dinara“, rekao je u Danu uživo Ranđelović.

On je naveo i da je novi Zakon o socijalnoj karti ostavio bez finansijske pomoći 27 hiljada ljudi, iako iz nadležnog ministarstva demantuju tu informaciju.

„Izašlo je saopštenje nadležnog ministarstva u kojem piše da je novi broj korisnika novčane socijalne pomoći oko 176 hiljada, a ne 182 kako smo mi primarno naveli, a to nas navodi na zaključak da je broj korisnika smanjen za ne za 27 hiljada već skoro 35 hiljada ljudi koji su izgubili pravo na socijalnu pomoć. Ministarstvo stalno spominje navodne zloupotrebe i da su one sada rešene. Međutim nikada ministarstvo nije izašlo sa podacima o tim zloupotrebama i ko je to i kada zloupotrebljavao“, rekao je Ranđelović.

Trenutno je na evidenciji 176.580 lica koja primaju novčana socijalnu pomoć. Kroz formiranje 12.590 obaveštenja o tome da je lice preminulo, centrima za socijalni rad je omogućeno da blagovremeno reaguju na tu činjenicu i da spreče dalje isplate. Pronađeni su slučajevi neosnovanih isplata i nakon što su lica preminula: kod prava Dodatak za pomoć i negu drugog lica 4.427 lica, kod prava Novčana socijalna pomoć 1.134 lica, kod prava Usluge smeštaja 308 lica“, navodi se u saopštenju Ministarstva za rad.
Ranđelović kao još jedan problem sa novim zakonom vidi to što sada, kako kaže, radnicima u Centrima za socijalni rad stižu podaci o materijalnom statusu putem ‘notifikacija’ i da im je na taj način smanjen prostor za rad.

„Socijalni radnici sada ne mogu tačno i sveobuhvatno da procene socijalni i ekonomski status nekog lica i vide da li mu je potrebna pomoć jer je sam sistem tih notifikacija nepouzdan. Često se dešava da podaci koje putem notifikacija dobijaju nisu tačni, da ne budu baš u skladu sa Zakono u socijlanoj zaštiti, da primenjuju pogrešne kriterijume iz zakona ali i da ne sagledavaju na sveobuhvatan način nečiju poziciju. Mi smo imali slučaj jednog korisnika socijalne pomoći koje su namirena dugovanja, i ona su isplaćena direktno poveriocu. Taj korisnik, ta žena nije raspolaga tim novcem, čak ni ta sredstva za vraćanje duga nisu uplaćena na njen račun. Međutim sistem socijalne karte je taj novac prepoznao kao njen prihod. Uzeo je u obzir samo ono što je stiglo iz Poreske uprave. To pokazuje i da ne postoji neusklađenost između poreske i socijalne karte, pa je toj korisnici socijalna karta prepoznala kao prihod od privremenih i povremenih poslova iako je to bilo dugovanje“, naveo je Ranđelović.

On je naveo i da je još jedan bitan nedostatak zakona to što notifikacije obaveštavaju socijalne radnike samo kada treba da se ukine neko pravo ili uspstavi neka obaveza.

„Prihodi se procenjuju u tromesečnom periodu pre nego što se odluka donese tako da se  može desiti da vam bude ukinuta socijalna pomoć na neko vreme, a da  nakon toga ne postoji kontra način gde bi registar socijalne karte obavestio socijalnog radnika da osoba kojoj je to pravo ukinuto ponovo može da ostvari to pravo. Nema proaktivnosti sistema, čitav koncept je usmeren na to da se ukidaju prava. I mi to zamo jer smo videli način rada i sadržinu tih notifikacija. One su faktički po sadržaju nalog jer u poslednjoj rečenici za povećanje prihoda piše ‘da je potrebno doneti novo rešenje ili ukinuti postojeće’. Novo rešenje se donosi jedino ako se iznos socijalne pomoći smanjuje, a ukida se postojeće rešenje ukoliko socijalna pomoć prestaje. Nema mogućnosti da socijalni radnik utvrdi to što treba da utvrdi i to njemu predstavlja problem da zatvori taj sistem notifikacija, a on ga mora zatvoriti onako kako mu sistem kaže. On nema tehničkih mogućnosti da postupi ne drugi način“, rekao je Ranđelović.

On je naveo da je obaveza socijalnog radnika je da svakog potencijalnog korisnika socijalne pomoći pozove na razgovor.

„Međutim u praksi se to ne dešava. Uglavnom se donose rešenja ‘pa neka se žale ako nisu zadovoljn’ Uloga socijalnog radnika je obesmišljena i novim zakonom nije ispraćena logika Zakona o socijalnoj zaštiti koji ima dosta odredbi koje daju diskreciono pravo socijalnom radniku da postupi na nači koji on smatra bitnim, ispravnim“, zaključio je Radnđelović.

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever pozvala je večeras premijerku Srbije Anu Brnabić da preispita svoj odnos prema novinarima i novinarkama u Srbiji.

Govoreći o odnosu Ane Brnabić prema nezavisnim medijima, Maja Sever je navela da se ponekad pita da li premijerka Srbije uopšte razume šta je uloga medija i koji je posao novinara i novinarki, piše nova.rs.

„Ili je to vrh političke bahatosti. Ja bih je pozvala da se ponaša kao odgovorna osoba i političarka. Ako postoji samo zrno razuma, ona mora preispitati svoj odnos prema novinarima i mora preispitati do čega bi takav odnos mogao da dovede, a to je do vrlo opasne situacije“, rekla je Sever u emisiji „Među nama“ na TV Nova.

„Stvari su davno prešle granicu i strah me je da postavim pitanje gde je kraj“, rekla je predsednica Evropske federacije novinara.

Upitana o slučaju nedavnog zaključavanja novinara na jednom događaju gde je bila i premijerka Srbije, Sever kaže da ne zna da li je neko video nešto slično tome u Evropi.

„I u Hrvatskoj i u Evropi mediji su na udaru raznih političara, postoji i jedan izraz koji koristimo u tim nekim našim izveštajima, a to je ‘zarobljavanje medija’. To znači da politički pritisak, uvezanost i uslovljavanje dovode do ‘zarobvljavanja’ medija, dobri primeri za to su Mađarska i Poljska. Ovo (zaključavanje novinara) je jedna nova dimenzija i ja sam to čitala i gledala, ne mogu da verujem“, izjavila je predsednica Evropske federacije novinara.

Ona se osvrnula i na video spotove na društvenim mrežama kojima se targetiraju novinari Nove, N1 i Danasa.

„Moram da priznam da kada sam videla ove spotove, ostala sam u šoku. Ne mogu da shvatim da neko može da napravi nešto ovakvo. To što je poluamaterski napravljeno ne znači da nije jako opasno i zastrašujuće“, dodala je gošća TV Nova.

Istakla je i da je ogromna odgovornost i na političarima i funkcionerima koji ovakve klipove dele.

„Oni snose ogroman deo odgovornosti. Komentar jednog vašeg političara (Vladimira Đukanovića), koji je rekao da je to dobar video i da mu je žao što nema dobru produkciju, taj kometnar je prosto odvratan. Ljudi poput njega ne znaju šta je odgovornost i šta je dužnost političara kao predstavnika građana i građanki. Ovakvi spotovi dovode u opasnost sve vas i ugrožavaju vašu slobodu za slobodan i profesionalan novinarski rad“, poručila je Maja Sever.