Stručna javnost veoma je zabrinuta zbog izmena medijskih zakona o kojima članovi Radne grupe nisu bili obavešteni. Međutim, predsednica Vlade Srbije, čini se, nije previše zabrinuta, za razliku od evropskih zvaničnika.

Oštre kritike nižu se poslednjih dana zbog „tajnih“ izmena Zakona o elektronskim medijima. Dok u Briselu postupke srpskih vlasti „čitaju“ kao jasnu poruku da se Srbija udaljava od evropskog puta, predsednica Vlade Srbije – Ana Brnabić – iz Tirane večeras poručuje da ona ništa nije menjala i da nije nadležna. Sutra će, ipak, na hitne konsultacije koje je OEBS tražio od Vlade.

Evroposlanike sa kojima smo razgovarali poslednjih dana brine izmena medijskih zakona. Kažu da se njima samo dodatno urušava medijska sloboda u Srbiji i da je Briselu odavno jasno da REM nije nezavisno telo i da radi pod političkim uticajem.

To nije ni blizu evropskoj praksi, već upravo suprotno – tako postupaju zemlje koje teže autoritarizmu i žele medijski mrak, smatraju evropski poslanici.

Ipak, zakon još nije usvojen na sednici Vlade i nije poslat u Skupštinu, jer je OEBS tražio da se sa daljom procedurom stane.

Sutrašnji sastanak Vlade sa OEBS-om i članovima Radne grupe poslednji je trenutak da Srbija pokaže da li zaista ima želju da bude demokratija?

U Tirani je održan 10. Samit Berlinskog procesa – prvi u nekoj od zemalja Zapadnog Balkana. I to je jasna poruka da Evropska unija želi snažnije veze sa regionom, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Najavljuje i novi paket Unije za region, težak 30 milijardi evra. Od zemalja Zapadnog Balkana se očekuje da jačaju zajedničko tržište i tako doprinesu i svojoj privredi i građanima. Srbiju je u Tirani predstavljala predsednica Vlade Ana Brnabić.

Ekonomsko osnaživanje regiona i približavanje jedinstvenom tržištu unije, bilo je zajedničko u svim izjavama koje su se mogle čuti u Tirani.

Iako je od 2014. godine, kada je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel uspostavila inicijativu, uspostavljena tešnja saradnja među državama Zapadnog Balkana, ocenjeno je da su ekonomije država i dalje udaljene i da je na tome potrebno raditi.

To bi, kako su preneli čelnici Evropske unije, moglo da se sprovede pomoću Plana za rast Zapadnog Balkana, koji će detaljnije biti predstavljen početkom idućeg meseca. Između ostalog, prodrazumeva i dodatnu finansijsku pomoć regionu od 30 milijardi evra. Taj plan, prema rečima, predsednice Vlade Ane Brnabić, Srbija spremno očekuje.

“Što se tiče predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i novog plana za ekonomski rast Zapadnog Balkana i dodatnih investicija od čak do dve milijarde evra u sklopu tog plana, mi smo ga sa nestrpljenjem dočekali, mi smo već kandidovali naše projekte za taj plan i bili smo prvi na Zapadnom Balkanu koji su to završili i predali kompletan portfolio projekata. A potpuno se slažemo da, i to nije nikakva iznenađenje, da će taj novac i učešće u tome biti uslovljeno time kako brzo i na koji način sprovodite reforme. Mi od toga ne bežimo, mi u te reforme verujemo, mi ih implementirano pre svega zato što mislimo da će one dovesti do jače administrativno snažnije Srbije bolje za sve svoje građane. Tako da ćemo nastaviti da implementiramo reforma i nemamo problem sa tim”, navela je Brnabićeva.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodi da zemlje Zapadnog Balkana moraju da kompletiraju regionalno tržište.

“Želimo da otvorimo vrata pojedinih sektora jedinstvenog evropskog tržišta kompanijama sa Zapadnog Balkana, i na tome moramo da radimo. Ali, to nije dovoljno, zemlje Zapadnog Balkana moraju da kompletiraju regionalno tržište, a to je uslov da te zemlje otvore tržišta svojim susedima. Samo ako radimo zajedno, Zapadni Balkan će ući tamo gde pripada, u srce EU. Istorija se menja, a moja poruka je da je ovo za vas odlučujući trenutak. Zgrabite ga”, poručila je Ursula fon der Lajen.

Još jednom se u Tirani moglo čuti i to da je 2030. godina realna za proširenje Evropske unije, i da se tu pre svega misli na Zapadni Balkan. Međutim, kako je rekao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, do tog datuma treba da budu spremne obe strane. Korak na tom putu trebalo bi da bude i danas potpisani sporazum o priznavanju stručnih kvalifikacija u medicinskom sektoru.

Tema i odnosi Beograda i Prištine
Osim evrointegracija i uspostavljanja zajedničkog tržišta, tema o kojoj se u Tirani govorilo jesu i odnosi Beograda i Prištine, iako je domaćin, albanski premijer Edi Rama, uoči Samita rekao da se o tome neće razgovarati, kao ni o obračunu pre tri nedelje dogodio na severu Kosmeta, u selu u Banjska. Na to se, ipak, tokom prvog panela osvrnuo nemački kancelar Olaf Šolc.

“Vreme je da se u regionu prevaziđu konflikti koji predugo traju, oni su samo unazađivali vaše zemlje. Nedavni događaji, eskalacija u selu Banjska na severu Kosova i Metohije, pokazali su koliko je to važno. Moramo da se napokon vratimo implementaciji dogovorenih sporazuma u okviru posredovanja Evropske unije radi normalizacije odnosa i dijaloga. Drago mi je što se ovogodišnji samit održava prvi put u nekoj zemlji Zapadnog Balkana, to je snažan signal koji naglašava da bi trebalo da iskoristimo ovu priliku kako bismo se koncentrisali na cilj koji imaju sve zemlje Zapadnog Balkana – integraciju u okviru regiona a zatim napredak na putu do priključenja EU”, rekao je Šolc.

Samitu u Tirani prisustvovao je i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, ali se Ana Brnabić sa njim nije sastala. Ipak, kako je prenela medijima, on je jasno čuo poruke da je potrebno da se Beograd i Priština vrate dijalogu i da se formira Zajednica srpskih opština, što je prva tačka Briselskog sporazuma.

Takve poruke, između ostalog, čule su se i na bilateralnim sastancima predsednice Vlade na marginama samita, između ostalih i sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i premijerom Španije.

Država Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadužena 35,2 milijarde evra, što je 50,9 odsto BDP. Trošak njegovog servisiranja će se iduće godine, samo za kamate i prateće troškove zaduživanja, uvećati za 34,8 milijardi dinara na ukupno – 183,57 milijardi dinara.

Država, kroz revidiranu Fiskalnu strategiju, predviđa da se učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu smanji sa 55,6 odsto u 2022, preko 53,3 odsto koliko je predviđeno za kraj ove godine – do 50 odsto na kraju 2026.

Fiskalni savet ukazuje da je kretanje javnog duga u srednjem roku značajno korigovano u odnosu na nacrt Fiskalne strategije, što je, ističu – potrebno obrazložiti.

„Prema projekciji iz nacrta Fiskalne strategije, javni dug je trebalo postepeno da se smanjuje sa 55,6 odsto BDP, koliko je iznosio na kraju prošle godine, na 51,9 odsto BDP u 2026. – dakle, ukupno za 3,7 procentnih poena BDP. Fiskalni savet je u oceni ovog dokumenta izrazio sumnju u ovu procenu i ukazao na to da bi uz date makro-fiskalne pretpostavke javni dug trebalo da opada brže u odnosu na projekcije Vlade. U revidiranoj Fiskalnoj strategiji uočene nelogičnosti su dobrim delom otklonjene, i prema novoj zvaničnoj projekciji javni dug bi trebalo da padne na 50 odsto BDP u 2026. godini – što je već blisko našoj proceni (oko 49 odsto BDP)“, navodi se u analizi.

Stanje duga na dan 13. oktobar 2023.
Preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 13. oktobar 2023. godine iznosi 4.151.636.847.995 dinara, objavila je Uprava za javni dug.
Dobro je to što je, kako se konstatuje – nova projekcija kretanja javnog duga u srednjem roku bolje usklađena sa opštim makro-fiskalnim okvirom koji je dat u ovom dokumentu.

„Međutim, s obzirom na to da se osnovne pretpostavke za izradu projekcije duga nisu promenile (osim blagog smanjenja očekivanog deficita u ovoj godini sa tri odsto na 2,8 odsto BDP), smatramo da bi Vlada trebalo detaljnije da obrazloži poprilično veliko odstupanje između aktuelne i prethodne prognoze duga za period 2024-2026. (na kraju perioda razlika je skoro dva procentna poena)“, navodi se u analizi.

Fiskalni savet ističe da je, u ovom trenutku, svakako najvažnije „to što nema suštinskog neslaganja oko budućeg kretanja javnog duga, koji će u odsustvu većih poremećaja skoro izvesno biti na silaznoj putanji u narednim godinama“.

„Međutim, ovakve situacije su razlog zašto već duže vreme pozivamo Vladu da u Fiskalnoj strategiji detaljno obrazlaže pretpostavke koje koristi pri izradi srednjoročnih projekcija javnog duga. Imajući u vidu to da od 2025. počinje da se primenjuje novo fiskalno pravilo, po kome će se dozvoljeni deficit utvrđivati na osnovu trenutnog i prognoziranog nivoa zaduženosti, za kontrolu poštovanja ovog pravila neophodno je srednjoročne projekcije javnog duga učiniti transparentnijim“, upozorio je Fiskalni savet.

Javni dug kroz dve decenije
Pre 20 godina javni dug Srbije bio je 11,02 milijarde evra, što je činilo 58,2 odsto tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda.

Dug je, potom, 2004. godine smanjen na 9,68 milijardi evra, 2005. otišao na 10,28 milijardi evra, pa opet pao da bi tek 2010. godine ponovo premašio 10 milijardi evra. Poslednjeg dana decembra te godine stanje duga bilo je 12,16 milijardi evra, dok je udeo u BDP bio 39,5 odsto.

Najniži udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije bio je 2008. godine, kada je 8,78 milijardi evra činilo 26,8 odsto BDP.

U narednim godinama dolazi do perioda rasta javnog duga.

Naime, od 2009. godine dolazi do rasta javnih rashoda – godinu pre su značajno uvećane penzije, za šta Fiskalni savet ukazuje da je „praktično urušilo javne finansije“.

„Ekonomski neopravdano povećanje penzija iz 2008. godine praktično je urušilo javne finansije Srbije – ukupno povećanje u toj godini bilo je nominalno preko 35 odsto, a realno, tj. korigovano za inflaciju, skoro 25 procenata. U godinama koje su sledile, penzije su zato bile privremeno umanjene, imale su periode zamrzavanja i sporog povećavanja, dok se njihov iznos napokon nije vratio na ekonomski održiv nivo“, ukazao je Fiskalni savet u Oceni Predloga rebalansa budžeta za 2023. godinu.

Ministarstvo finansija
Krajem 2015. godine javni dug Srbije dostigao je 24,82 milijarde evra i udeo u BDP od 70 odsto.

Od 2020. godine ponovo dolazi do rasta javnog duga – na 26,67 milijardi evra (57 odsto BDP).

Poslednji podatak koji je Ministarstvo finansija objavilo odnosi se na 31. avgust ove godine – javni dug dostigao je 35,21 milijardu evra uz udeo od 50,9 odsto u bruto domaćem proizvodu.

Veća izdvajanja na kamate
Budžet za 2024. predviđa da na otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja  sledeće godine izdvojimo 183.571.577.000 dinara.

Od tog iznosa na otplatu domaćih kamata ide 52,5 milijardi dinara, na strane kamate čak 109,7 milijardi dinara, dok na otplatu kamata po garancijama odlazi 7,8 milijardi dinara javnog novca i prateće troškove zaduživanja još 13,57 miljardi dinara.

Ovi iznosi tokom ove godine su bili niži – za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja u 2023. bilo je opredeljeno 148,76 milijardi dinara. To znači da su za dogodine planirana za 34,8 milijardi dinara veća izdvajanja za otplatu kamata i pratećih troškova.

Najveći rast, za 29,7 milijardi dinara, beleži se kod otplate stranih kamata – sa iznosa od 79,93 milijarde dinara u 2023. na 109,7 milijardi dinara u 2024. godini.