Stanovnike severnog dela Srbije u nedelju uveče iznenadila je crveno ružičasta svetlost na nebu, a stručnjaci objašnjavaju da je u pitanju izuzetno retka pojava za naše prostore – polarna svetlost ili aurora borealis. Jovan Čabrilo iz organizacije Vojvodinameteo kaže da iako mala, postoji još jedna šansa da građani Srbije uživaju u ovom fenomenu.
Sa portala Vojvodinameteo navode da je polarna svetlost, koja je viđena u nedelju popodne iznad Vojvodine i drugih delova Srbije, posledica 25. solarnog ciklusa, pošto je izbačaj koronalne mase na Suncu prema Zemlji 2. novembra izazvao geomagnetnu oluju.
Drugi veći izbačaj 3. novembra udario je u Zemljino magnetno polje i izazvao Auroru borealis, čak i na vrlo malim geografskim širinama.
„Na našim geografskim širinama polarna svetlost je vidljiva kada je ona zapravo najizraženija u polarnom pojasu, gde je ona redovna i uobičajena pojava. Izbačaj koronalne mase, ogromnog mehura pregrejanog gasa ili plazme izbačene sa Sunca iz erupcije filamenta 3. novembra stigla je do Zemlje u nedelju u drugom delu dana (05.11)“, piše na sajtu Vojvodinameteo.
Slobodan Sovilj iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za N1 je objasnio da se Aurora borealis češće javlja na višim geografskim širinama (severno od 60 stepena severne geografske širine u regionima kao što su Skandinavija, Kanada, Aljaska, ali i južno od 60 stepeni na Zemljinoj južnoj polulopti).
„U periodima pojačane aktivnosti Sunca, polarna svetlost se javlja u interakciji Zemljinog magnetnog polja i naelektrisanih čestica Sunčevog vetra (pretežno elektrona) na velikim visinama u atmosferi“, objasnio je Sovilj.
Iako je karakteristična za polarne oblasti severne i južne polulopte, u periodima veoma jakih solarnih oluja, aurore se mogu videti i na nižim geografskim širinama. To se ne dešava često, naprotiv.
Asocijacija na polarnu svetlost su razigrane šare na noćnom nebu od zelene, preko plave, do ljubičaste boje. Međutim, u Srbiji smo svedočili crvenim i jarko ljubičastim tonovima, koji kao da su zapalili noć.
Sovilj kaže da svetlosni efekat ne nebu nastaje kao posledica sudara čestica Sunčevog vetra (pretežno elektrona) sa atomima kiseonika i azota na velikim visinama u atmosferi Zemlje, koji se na taj način dovode u pobuđeno stanje (koje ima veću energiju u odnosu na osnovno).
Pri interakciji sa atomima kiseonika na visinama od oko 100 kilometara javlja se svetlost zelene boje, a na oko 200 kilometara braonkasto crvena.
„Atomi azota, prilikom sudara, emituju crvenu ili ružičastu svetlost (kada nisu jonizovani) i svetlije plavu (kada su jonizovani). Na severnoj polulopti, aurore su najčešće zelene, ali u Srbiji i regionu 5. novembra polarna svetlost je nastala, po svoj prilici, kao posledica interakcije čestica Sunčevog vetra sa nejonizovanim atomima azota na velikim visinama u atmosferi, izazivajući svetlost crvenih i ružičastih nijansi“, kaže Sovilj.
Čabrilo sa portala Vojvodinameteo za N1 kaže da je Aurora borealis bila najvidljivija iznad Vojvodine, a što se ide južnije – to se slabije videla. Jedan od razloga je svetlosno zagađenje, pa je zbog toga u Beogradu nismo videli, dok neki u Aranđelovcu – jesu.
Ipak, naglašavaju da je pojava na nebu bila znatno slabijeg intenziteta nego što to izgleda na fotografijama objavljenim na društvenim mrežama. Tajna je, dodaje, u dugačkoj ekspoziciji na fotoaparatima.
Druga šansa za Auroru borealis
Ko je propustio da prisustvuje ovom nesvakidašnjem događaju na nebu iznad naše zemlje, možda će imati drugu šansu 8. novembra, pod uslovom da bude vedro, kaže Čabrilo. Mnogo manja šansa, kako Čabrilo kaže – minorna, je danas i u utorak.
Aurora borealis je veoma redak fenomen u našim krajevima. Prema pojedinim navodima, poslednji put je viđena 2003. godine, a pre toga 2000, 1991. i 1958. godine.
Sa portala Vojvodinameteo kažu da se ovaj fenomen javlja jednom u dve ili tri decenije, a mogućnost za njeno pojavljivanje će postojati i naredne dve ili tri godine, jer se očejuje vrhunac 25. solarnog ciklusa.
O polarnoj svetlosti izveštavali su mediji u Jugoslaviji i 26. januara 1938. godine. Tadašnje „Vreme“ izvestilo je o ovoj pojavi u Beogradu.
„Sinoć između 9 i 10 časova Beograđani su mogli da vide jednu neobičnu pojavu na nebu”, piše reporter Vremena pre 85 godina.
“U velikom krugu nebo je bilo žarko crveno, kao zapaljeno. Ovo čudno crvenilo pomeralo se za vreme celog jednog časa, dok nije posve isčezlo”.
“Hiljade Beograđana tražilo je objašnjenje ove pojave”, piše dalje reporter dnevnih novina. “Naša redakcija je pitala Astronomsku opservatoriju o ovom slučaju, ali u Opservatoriji nije prošle noći niko posmatrao ovu pojavu. Blagodareći jednom telegramu iz Berlina, ustanovilo se da je crveno nebo nad severnim delom naše zemlje bilo ustvari – polarna svetlost”.
