MENISNC
Pretraga
15.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 580

Putin: Zapad je proglasio sistem Ujedinjenih nacija zastarelim kada je NATO bombardovao Beograd

Od
miki
-
0
IZVOR: Sputnik/Alexei Druzhinin/Kremlin via REUTERS

SOČI – Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da se često moglo čuti od zapadnih lidera da je sistem UN zastareo i da ne odgovara današnjim potrebama, posebno u vreme jugoslovenske krize, kada su, bez sankcija Saveta bezbednosti UN, zemlje NATO bombardovale Beograd.

„U našoj novijoj istoriji često smo čuli od zapadnih lidera da je sistem UN zastareo, da ne zadovoljava današnje potrebe. Ali kada je to počelo? U vreme jugoslovenske krize, kada su, bez ikakvih sankcija UN Savet bezbednosti, SAD i njeni saveznici počeli da bombarduju Beograd, nemilosrdno i neustrašivo, ušli su čak i u ambasadu NR Kine u Beogradu”, rekao je ruski predsednik na sastanku međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj”.

On je kazao da su zapadni lideri tada tvrdili da su principi UN zastareli, zato što su hteli da deluju bez obzira na međunarodno pravo, prenosi RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, kada je Rusija počela da preduzima neke akcije, oni su to nazvali sramotom, rekavši da Rusija krši međunarodno pravo i Povelju UN.

„Ali, nažalost, uvek je bilo pokušaja da se međunarodno pravo prilagodi sopstvenim interesima. Da li je ovo dobro ili loše? Ovo je jako loše”, poručio je Putin, prenosi Tanjug.

Košarkaši Crvene zvezde trojkama srušili Asvel na startu Evrolige

Od
miki
-
0
Printscreen

Košarkaši Crvene zvezde pobedili su večeras u Beogradu ekipu Asvela rezultatom 94:73 (29:18, 23:13, 17:24, 25:18) u meču prvog kola Evrolige.

Najefikasniji u ekipi Crvene zvezde bio je Šabaz Nejpir, koji je postigao 21 poen, dok je Rokas Giedraitis dodao 17, a Marko Simonović je ubacio 14. Kod gostiju, najbolji je bio nekadašnji kapiten Partizana Žofri Lovernj sa 18 poena.

Crvena zvezda će u drugom kolu 13. oktobra gostovati Žalgirisu, dok će Asvel dočekati Partizan.

Crvena zvezda je otvorila meč sa šest pogođenih trojki iz šest pokušaja i u šestom minutu povela 22:12. „Crveno-beli” su prvu četvrtinu dobili rezultatom 29:18, a domaći košarkaši su imali šut za tri poena 7/9.

Košarkaši Crvene zvezde su nastavili sa dobrom igrom i u drugoj četvrtini, a prednost domaćeg tima je rasla iz minuta u minut. „Crveno-beli” su u 17. minutu stekli 18 poena prednosti (45:27). Domaći košarkaši su prvih 20 minuta rešili u svoju korist rezultatom 52:31, a pogodili su 12 trojki iz 21 pokušaja, prenosi Tanjug.

Košarkaši Crvene zvezde su najveću prednost u trećoj četvrtini imali u 27. minutu kada je bilo 62:37 za domaći tim. Asvel je do kraja ovog dela meča uspeo da smanji prednost na 69:55.

Domaći košarkaši su u poslednjoj četvrtini održavali prednost i zasluženo su stigli do ubedljive pobede od 94:73. Crvena zvezda je na kraju postigla 17 trojki iz 34 pokušaja.

Na ovom meču za Zvezdu nisu igrali Dejan Davidovac, Jago dos Santos, Džoel Bolomboj i Nemanja Bjelica.

„Crveno-beli” su na utakmici sa Asvelom imali fantastičnu podršku oko 20.000 navijača. Košarkaše Crvene zvezde bodrili su fudbaleri „crveno-belih”, srpski košarkaški reprezentativac Boriša Simanić, kao i najbolji teniser sveta Novak Đoković.

Izvinjavaju se što su bivšeg esesovca predložili za Orden Kanade

Od
miki
-
0
Ratni plakat SS divizije Galicija iz Ukrajine (Vikipedija)

Bivši esesovac Peter Savarin je bio rektor Univerziteta u Alberti i bio je vođa „Svetskog kongresa Ukrajinaca“.

Kancelarija generalnog guvernera Kanade Meri Sajmon izvinila se što je 1987. godine nominovala bivšeg člana divizije SS Galicija Petera Savarina za Orden Kanade, izjavila je za lokalnu TV portparolka kancelarije generalnog guvernera.

„Duboko žalimo što je Peter Savarin nominovan za Red Kanade 1987. godine i iskreno se izvinjavamo građanima Kanade za bilo kakvu nevolju ili bol koji je ova odluka mogla da izazove“, rekla  je ona.

Savarin je bio rektor Univerziteta u Alberti i bio je vođa „Svetskog kongresa Ukrajinaca“.

Na sajtu univerziteta je istaknuta njegova biografija u kojoj se ističu  njegove „usluge za razvoj multikulturalizma u Kanadi“.

Vlada u Otavi razmatra objavljivanje izveštaja o nacistima prebeglim u Kanadu

Od
miki
-
0

Kanadski premijer Džastin Trudo izjavio je da njegova vlada razmatra mogućnost da skoro četiri decenije star izveštaj o nacističkim ratnim zločincima koji su našli utočište u Kanadi, bude u celosti objavljen.
“Postoje najviši državni službenici koji veoma pažljivo razmatraju ovo pitanje, uključujući i kopanje po arhivama”, rekao je Trudo novinarima. “Daćemo preporuke.”

Kako podseća kanadski javni servis CBC, nedavni skandal kada je u parlamentu u Otavi odata počast ukrajinskom pripadniku SS jedinice Jaroslavu Hunki, podstakao je ponovne pozive za deklasifikovanje onih delova izveštaja “Dešenove komisije”, sastavljenog 1986. godine, na koje je bila stavljena oznaka tajnosti.

Izveštaj se sastoji od dva dela.
Prvi, koji je uključivao preporuke za lakše izručenje ratnih zločinaca, objavljen je javno. Drugi je bio označen kao tajna i u njemu su navedena imena nacista prebeglih u Kanadu.

Jevrejske grupe, uključujući B’nai Brit i Centar prijatelja Simona Vizentala (FSVC), saopštile su da bi i drugi deo trebalo da se objavi kako bi Kanađani mogli da saznaju više o sramnoj istoriji kanadskog prihvatanja nebrojenog broja nacističkih saradnika nakon Drugog svetskog rata.

Oni smatraju da nakon “afere Hunka” Kanada treba da suoči sa sumnjivim posleratnim odlukama o imigraciji koje su omogućile Hunki i drugima poput njega da se dosele i žive u relativnom miru.

Prema procenama Centra Simon Vizental, čak 2.000 ukrajinskih pripadnika Hitlerove Vafen-SS primljeno u Kanadu posle rata, “nakon izvesnog podsticaja od strane Britanije”.
Dešenova komisija je saopštila da je taj broj verovatno manji.
“Afera Hunka” podstakla je još neka preispitivanja.
Generalna guvernerka Meri Sajmon, koja u Kanadi predstavlja britanskog monarha, kao šefa države, izrazila je žaljenje što je Pitera Savarina, bivšeg rektora Univerziteta Alberta, koji je služio u istoj nacističkoj jedinici kao i Jaroslav Hunka, odlikovala Ordenom Kanade.
“Izražavamo naše iskreno izvinjenje Kanađanima za bilo kakvu nevolju ili bol koji je njegovo imenovanje moglo izazvati”, rekao je portparol Sajmonove.

Kancelarija generalnog guvernera, takođe, ispituje zlatne i dijamantske jubilarne medalje prethodno dodeljene Savarinu, koji je takođe bio predsednik Svetskog kongresa Ukrajinaca, grupe koja predstavlja ukrajinsku dijasporu.
Jedinica u kojoj se Hunka borio, SS divizija “Galicija”, takođe je predmet komemoracija ukrajinskih iseljeničkih grupa širom Kanade.

Oni tvrde da su se te trupe borile ne da bi ojačale Hitlerovu rasističku i genocidnu agendu, već da bi se suprotstavile totalitarnom Sovjetskom Savezu.
U izveštaju “Dešenove komisije”, takođe, piše da optužbe o ratnim zločinima koje je počinila ta divizija “nikada nisu potkrepljene”.

Ta tvrdnja je, međutim, u suprotnosti sa onim što su posle rata saveznici, na suđenjima u Nirnbergum, zaključili o SS jedinicama poput ove, zbog čega jevrejske grupe kažu da žele da vide kompletan izveštaj “Dešenove komisije”.

Lekovi koji mogu da utiču na vožnju

Od
miki
-
0

Neki uobičajeni lekovi kao što su antidepresivi, pilule za spavanje i sredstva protiv bolova mogu umanjiti sposobnost vožnje kod starijih osoba, otkriva nova studija.

Mnoge različite grupe lekova su povezane sa rizikom od smanjene sposobnosti upravljanja motornim vozilom. U to se mogao uveriti svako ko je ikada pročitao uputstvo za upotrebu leka.Nova studija pratila je starije ljude 10 godina i testirala njihove vozačke veštine godišnjim testovima, piše Medical Express.

Istraživanje je pokazalo da su oni koji su koristili određene vrste lekova bili u većem riziku da padnu na testu u nekom trenutku. Kada su stariji ljudi uzimali ili antidepresive, pilule za spavanje ili NSAIL, skoro tri puta je veća verovatnoća da će biti ocenjeni kao neuspešni ili “ na granici“ od onih koji ih nisu uzimali.

„Rezultati ne dokazuju da su za to krivi lekovi“, rekao je vođa studije dr Dejvid Kar, specijalista gerijatrijske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu.

Teško je povući direktnu liniju između određenog leka i smanjene vozačke sposobnosti. Da li je u pitanju taj lek ili zdravstveno stanje koje leči ili neki drugi lek koji starija osoba uzima?“, zapitao se on.

Međutim, u ovoj studiji, Kar i njegove kolege su uspeli da uzmu u obzir mnoge faktore, uključujući zdravlje, pamćenje i veštine razmišljanja učesnika, probleme sa vidom i da li su živeli u bogatijim ili siromašnijim okruženju, a određene grupe lekova su i dalje povezane sa lošijim performansama vožnje.

Pored toga, rekao je Kar, poznato je da mnogi od ovih lekova utiču na centralni nervni sistem, sa potencijalnim neželjenim efektima, kao što su pospanost i vrtoglavica, koji mogu da utiču na vožnju.

„Suština je da da moramo da obratimo pažnju na ovo i da damo adekvatan savet našim pacijentima“, rekao je Kar.

Nažalost, dodao je, tokom vremenski ograničenih poseta lekaru, diskusije o neželjenim efektima lekova mogu pstati po strani. Dakle, tu pacijenti moraju da budu proaktivni, rekao je Kar.

Postavite pitanja o mogućim neželjenim efektima kada dobijete novi recept, a ako se pitate da li vaša tromost ili drugi simptomi mogu biti posledica leka, razgovarajte sa svojim lekarom.

„Ne bismo želeli da neko sam prestane da uzima lekove. Razgovarajte sa svojim doktorom o bilo kakvim promenama“, naglasio je Kar.

Lekovi koji nisu povezani sa vozačkim sposobnostima
Isto je ponovio i Džejk Nelson, direktor istraživanja bezbednosti saobraćaja u neprofitnoj organizaciji AAA.

„Dobra vest je da će vaš lekar možda moći da izvrši neke promene, kao što je prelazak na drugi lek ili prilagođavanje doze ili doba dana kada uzimate određeni lek“, rekao je Nelson.

On je takođe istakao ulogu farmaceutske industrije u rešavanju ovog problema. Postoje bolji načini, rekao je Nelson, da se korisnici lekova upozore na rizik od smanjene vozačke sposobnosti, što obično piše „sitnim slovima“.

Studija, objavljena 29. septembra u stručnom časopisu „JAMA „, uključila je 198 odraslih osoba koje su imale prosečnu starost od 73 godine na početku.

Niko nije imao znake kognitivnog oštećenja (problemi sa pamćenjem, rasuđivanjem ili drugim veštinama razmišljanja). Učesnici studije su imali godišnje preglede, koji su uključivali ispit na putu sa profesionalnim instruktorom vožnje, do 10 godina. Tokom tog perioda, 35 odsto je u nekom trenutku dobilo lošu ili graničnu ocenu testa.

Starije osobe na antidepresivima, pilulama za spavanje ili nesteroidnim antiinflamatornim lekovima bili su pod povećanim rizikom.

Šanse su bile najveće za one koji su uzimali antidepresive ili lekove za spavanje, sa ukupno 16 do 17 odsto lošijim rezultatima. Ovo se poredi sa stopama od šest do sedam odsto njihovih vršnjaka koji ne koriste ove lekove.

Bilo je nekoliko iznenađenja, rekao je Kar. Istraživači nisu pronašli vezu između antihistaminika ili antiholinergičkih lekova i sposobnosti starijih osoba da upravljaju motornim vozilom.

Antihistaminici su poznati po tome što korisnike čine pospanim. Antiholinergički lekovi se koriste za lečenje niza stanja, od prekomerno aktivne bešike do hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) do simptoma Parkinsonove bolesti. Oni mogu izazvati neželjene efekte kao što su sedacija i zamagljen vid.

„Ali, moguće je da su stariji vozači u ovoj studiji koristili novije antihistaminike koji ne izazivaju pospanost, ili da je premalo ljudi uzimalo antiholinergike da bi otkrilo značajan efekat“, rekao je Kar.

Građani Srbije dugovali na kraju septembra 1.495 milijardi dinara

Od
miki
-
0

Stanovništvo Srbije dugovalo je bankama na kraju septembra 1.495 milijardi dinara, što je za 6,0 odsto više nego pre godinu dana, navodi se u najnovijem izveštaju Kreditnog odbora Udruženja banaka Srbije (UBS).

Stanovništvo je najviše dugovalo kroz gotovinske kredite, nešto više od 697 milijardi dinara, a na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili malo više od 661 milijardu dinara.

U odnosu na kraj septembra 2022. godine, iznos gotovinskih kredita je povećan za 4,6 odsto a stambenih za 9,2 procenta.

Kada je reč o karticama, 30. septembra je bilo 1,15 miliona izdatih kreditnih kartica, dok je korisnika bilo 931.659, prenosi Tanjug.

U egipatskim piramidama otkrivene nove odaje

Od
miki
-
0
the sphinx and the great pyramid of giza

KAIRO – Uprkos godinama istraživanja egipatskog arheološkog blaga, istraživači su nastavili da otkrivaju nove misterije s drevnih nalazišta, pa su tako istraživači iz Egipta i Nemačke otkrili nove prostorije u Sahurinoj piramidi, saopštio je tim naučnika sa Univerziteta Julius Maksimilians iz Vircburga.

Istraživanja koja je predvodio egipatsko-nemački egiptolog dr. Mohamed Ismail Kaled, pomažu da se rasvetli arhitektura piramide drugog kralja Pete dinastije iz 2400. godine pre Nove ere, kao i prvog kralja koji je sahranjen u Abusiru, objavljeno je na sajtu univerziteta.

Iskopavanja su započela 2019. godine, kada su istraživači započeli s radom na stabilizaciji podkonstrukcije kako bi istraživanja mogla bezbedno da započnu. Tim je po prvi put uspeo da obezbedi grobne odaje kralja Abusira.

Tom prilikom, istraživači su otkrili izvorne dimenzije komore i nacrt predprostora, koji je bio znatno oštećen. Upravo zahvaljujući ovom otkriću istraživači su uspeli da otkriju nove zidove koji su prikrivali srušene stare.

Iskopan je niski prolaz koji je 1836. izvorno otkrio Džon Pering.  Tim je uspeo da dokaže Peringovu teoriju da je prolaz vodio do skladišta, a do sada je otkriveno osam magacina.

Džeruzalem Post je preneo da su, koristeći najsavremeniju tehnologiju, uključujući 3D lasersko skeniranje istraživači sproveli detaljna istraživanja unutar piramide, prenosi Tanjug.

Korišćenje ove tehnologije omogućilo je timu da izgradi sveobuhvatno mapiranje kako ekstenzivnih spoljnih područja tako i uskih hodnika i unutrašnjih komora.

Švedska akademija smatra da je primereno da Nobelovu nagradu dodeli hemičaru iz Rusije

Od
miki
-
0

Umesno je da se Nobelova nagrada za hemiju dodeli naučniku iz Rusije. Ovo je saopštila Kraljevska švedska akademija nauka, odgovarajući na pitanje novinara o „prikladnosti“ dodele nagrade u pozadini specijalne operacije u Ukrajini.

„Mi jednostavno sledimo proceduru za identifikaciju najvažnijih otkrića. Zatim identifikujemo najvažnije doprinose ovim otkrićima. Bez obzira na nacionalnost ili bilo koji drugi faktor. To znači da nacionalnost ovde nije bitna“, rekao je Hans Elegren, generalni sekretar akademije.

On je napomenuo da je ovo pravilo u skladu sa voljom Alfreda Nobela da nagradu dobije „najdostojnija osoba, bez obzira na nacionalnost“.

Kraljevska švedska akademija nauka dodelila je 4. oktobra Nobelovu nagradu za hemiju Amerikancima Mungiju Bavendiju i Luisu Brusu, kao i ruskom naučniku Alekseju Ekimovu. Sva trojica rade u SAD. Naučnici su dobili nagradu za otkriće i sintezu kvantnih tačaka.

Poslednji put Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je sovjetskom naučniku Nikolaju Semenovu 1956. godine za razvoj teorije lančanih reakcija. Zatim je predstavljen i britanskom fizičkom hemičaru Sirilu Hinšelvudu.

Zvezda uspela da izbegne poraz, ne i da pobedi Jang Bojs

Od
miki
-
0

Fudbaleri Crvene zvezde nisu uspeli da ostvare prvu pobedu u Ligi šampiona. U drugom kolu grupne faze igrali su nerešeno sa prvakom Švajcarske, ekipom Jang Bojsa. Utakmica na stadionu „Rajko Mitić“ završena je rezultatom 2:2.

Moglo je mnogo bolje, al i mnogo gore. Na kraju, posle svega što se izdešavalo možda i najrealniji rezultat, ali ima Zvezda za čim da žali.

U isto vreme u Lajpcigu šampion Evrope Mančester Siti uspeo je da pobedi domaći tim sa 3:1.

U trećem kolu 25. oktobra Zvezda će gostovati u Lajpcigu, a Mančester Siti u Bernu.

Evo koliko košta podizanje dece u Kanadi, prema novoj statistici

Od
miki
-
0
silhouette of people standing on brown wooden fence during sunset

Roditelji znaju da je podizanje dece skupo. Novi izveštaj pokušava da utvrdi koliko tačno košta imati porodicu u Kanadi, uključujući i dodatni novac koji je potreban za preživljavanje ako odluče da žive kod kuće nakon srednje škole.

Prema nedavno objavljenim podacima iz Statističkog zavoda Kanade, podizanje dvoje dece moglo bi koštati roditelje sa srednjim prihodima više od 500.000 dolara.
Ali ova cena se zasniva na odgajanju te dece do 17. godine. Povećava se za 29 odsto ako deca ostanu kod kuće do 22 godine — kao što mnogi rade.
U izveštaju su prikazani troškovi brige o dvoje dece u Kanadi za dva roditelja, kao i za samohranog roditelja.

„Izrada procena troškova podizanja deteta je složena, a potrošnja na decu je veoma varijabilna u različitim tipovima porodica“, navodi se u izveštaju objavljenom 29. septembra. „Dodatni izazov je sve veći značaj troškova koji nastaju za odraslu decu koja žive sa roditeljima “
U izveštaju su korišćeni podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava, prikupljenih između 2014. i 2017. Uz inflaciju, ovi troškovi su danas verovatno veći.
Prema istraživanju, u zemlji je živelo skoro pet miliona porodica sa najmanje jednim detetom mlađim od 25 godina.
Od toga, 37 odsto je živelo sa jednim detetom, 43 odsto je živelo sa dvoje, a 20 odsto je imalo troje ili više dece.

Analitičari kompanije StatCan raščlanili su troškove za porodicu sa dva roditelja i dvoje dece na osnovu toga da li se porodica izdržava sa nižim, srednjim i višim prihodima.
Za domaćinstvo sa nižim prihodima, troškovi su bili oko 238.190 dolara po detetu, pokazuju podaci.

U vreme kada su podaci prikupljeni, prihod domaćinstva pre oporezivanja za ovaj porodični razred bio je manji od 83.013 dolara, navodi se u izveštaju.
U Kanadi su porodice sa srednjim prihodima u to vreme trošile u proseku 293.000 dolara na jedno dete od rođenja do 17 godina, na osnovu rezultata ankete.
Porodice sa višim prihodima potrošile su 403.910 dolara na podizanje deteta.
Kada su u pitanju jednoroditeljska domaćinstva sa dvoje dece, osobe sa nižim primanjima su potrošile oko 231.260 dolara po detetu.
Samohrani roditelji sa srednjim prihodima naveli su svoje troškove po detetu na 372.110 dolara.

SKUPLJE AKO DECA OSTAJU KOD KUĆE
Nije iznenađujuće da što duže deca borave u kući, to su troškovi njihovih roditelja veći, pokazala je studija.
I postaje sve češći, tako da bi to trebalo da bude faktor koji potencijalni roditelji uzimaju u obzir kada utvrđuju svoj budžet.
„Tokom proteklih 40 godina, Kanada je zabeležila povećanje udela mladih odraslih koji žive sa najmanje jednim roditeljem“, navodi se u izveštaju.
Prema prethodnim podacima StatCan-a, oko 90 odsto odraslih od 18 do 19 godina i 68 odsto od 20 do 24 godine živelo je sa jednim roditeljem u 2019.
Dete u domaćinstvu sa nižim prihodima, sa dva roditelja, koje je ostalo kod kuće do 22. godine, koštalo je dodatnih 70.520 dolara, povrh početnih 238.190 dolara.
Za domaćinstva sa srednjim prihodima, ukupna potrošnja roditelja porasla je za 85.900 dolara.
Domaćinstva sa najvećim prihodima potrošila su dodatnih 117.360 dolara na podizanje deteta do 22. godine.
Troškovi su na sličan način porasli za jednoroditeljska domaćinstva sa dvoje dece koja ostaju kod kuće u ranom odraslom dobu.
Izveštaj kaže da samohrane roditelje sa nižim i srednjim prihodima košta između 299.180 i 479.830 dolara po detetu ako njihovo dete odluči da živi kod kuće u ranim 20-im godinama.
„Za dvoroditeljska i jednoroditeljska domaćinstva, uključujući decu uzrasta od 18 do 22 godine, povećani su ukupni rashodi za 29 odsto u poređenju sa onima za decu uzrasta od 0 do 17 godina“, navodi se u izveštaju.
Što se tiče zašto su troškovi toliko porasli, analitičari su imali nekoliko teorija: „Ovo povećanje se može pripisati višegodišnjim troškovima i troškovima visokog obrazovanja (verovatno za školarinu nakon srednjeg obrazovanja)“.

NAJVEĆI TROŠKOVI ODGOJA DETETA
Najveći trošak za porodicu koja odgaja dete od rođenja do 22 godine u svim vrstama prihoda bio je stanovanje, pokazuju podaci.
U izveštaju se navodi da se oko 27 do 32 odsto svih rashoda odnosi na stanovanje. Ovo je uključivalo kiriju ili hipoteku, popravke, poreze, osiguranje, komunalije, kućni nameštaj i operacije.
Prevoz je bio drugi najveći trošak za većinu roditelja, koji je činio 18 do 20 odsto njihovog budžeta. Prevoz je bio manji udeo, 11 do 15 procenata, u troškovima samohranih roditelja, što je neslaganje za koje su analitičari StatCan-a mislili verovatno zato što porodice sa dva roditelja često imaju dva automobila.
Hrana, kupljena u prodavnicama i restoranima, bila je drugi najveći trošak za jednoroditeljska domaćinstva, sa 18 do 20 odsto budžeta.
Ova kategorija je bila treći najveći iznos za porodice sa dva roditelja, zauzimajući između 16 i 18 odsto ukupnih troškova.
Pored toga, briga o deci i obrazovanje bili su „relativno veliki trošak“, navodi se u izveštaju.
Oko 13 do 17 odsto ukupnih izdataka za jedno dete odlazi na ovu kategoriju, koja uključuje školarinu, udžbenike i školski pribor.
Troškovi brige o deci su u stalnom porastu u većini kanadskih gradova od vremena kada su podaci prikupljeni.
Troškovi podizanja dece varirali su širom Kanade, a najviše su plaćala domaćinstva sa dva roditelja i dvoje dece u Prerijama i na Zapadnoj obali.
Troškovi roditelja koji žive u Manitobi, Saskačevanu, Alberti i Britanskoj Kolumbiji bili su 8 do 15 odsto veći od onih u atlantskim provincijama u to vreme.
Troškovi su bili oko 5 do 9 procenata veći za porodice iz Ontarija i Kvebeka od onih na istočnoj obali.
Ovaj izveštaj, primetio je StatCan, sugeriše da su opšti troškovi života u atlantskim provincijama niži nego na drugim mestima u Kanadi.
Prethodno istraživanje je takođe sugerisalo da život na kanadskim teritorijama košta oko 1,46 puta više nego bilo gde drugde u zemlji, navodi se u izveštaju.
StatCan je izostavio one koji žive na severu Kanade iz ovog izveštaja zbog nedostatka podataka sa teritorija o porodičnoj potrošnji.
„Briga o deci je među ključnim funkcijama porodice i šireg društva“, navodi se u izveštaju StatCan-a. „Iako je odluka da postanete roditelj lična, ona ima individualne i društvene posledice.

1...579580581...1.500Stranica 580 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković