Akcija za vodu je akcija za mir
Svetski dan voda obeležava se 22. marta počev od 1993. godine. Ujedinjene nacije na taj način žele da podsete na značaj vode i njenu zaštitu, kao i na nedostatak vode za piće u mnogim delovima sveta.
Tema ovogodišnjeg dana vode je „Voda za mir”. Kada vode nema dovoljno ili je zagađena, kada ljudi nemaju jednak pristup ili uopšte nemaju pristup, tenzije mogu porasti, upozoravaju iz Ujedinjenih nacija prema čijim podacima više od tri milijarde ljudi širom sveta zavisi od vode koja prelazi državne granice.
Od 153 zemlje koje reke i jezera i druge izvore pitke vode dele sa svojim susedima, samo 24 imaju sporazum o saradnji.
Kako se uticaj klimatskih promena povećava, a stanovništvo raste, postoji hitna potreba, unutar i između zemalja, da se ujedine oko zaštite i očuvanja najdragocenijeg resursa na planeti.
„Akcija za vodu je akcija za mir. A danas je to potrebno više nego ikada”, izjavio je generalni sekretar svetske organizacije Antonio Guteres.
Danas 3,6 milijardi ljudi nema sigurne sanitarne usluge, a 2,3 milijarde nema mogućnost pranja ruku sapunom i vodom kod kuće, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Ugasite svetlo sutra uveče u 20.30 – spasimo planetu
Svetska organizacija za zaštitu prirode pozvala je i građane Srbije da se sutra, u subotu, u 20.30 sati, pridruže globalnoj akciji „Sat za planetu Zemlju” tako što će isključiti osvetljenje na jedan sat da bi time simbolično istakli da im je stalo do očuvanja prirode.
„Pozivamo sve građane Srbije da doniraju jedan sat svog vremena prirodi. Sat u mraku možete da provedete na brojne kreativne načine pričajući sa decom o ugroženim vrstama, planirajući kako da smanjite svoj ‘ekološki otisak’ ili gde možete da posadite novu sadnicu, a na društvenim mrežama smo u poslednjih desetak dana ponudili i brojne druge održive ideje” – navela je predstavnica Svetske organizacije za zaštitu prirode Adrija, Aleksandra Ugarković.
Ona je istakla da se akcija „Sat za planetu Zemlju” sprovodi u više od 190 zemalja i teritorija sveta, a kako se globalna biološka raznovrsnost smanjuje zastrašujućom brzinom, težište akcija je i ove godine delovanje za očuvanje biodiverziteta i prirode uopšte, a samim tim i uloge ljudi u ekosistemu.
„Zeleni” će ove i početkom sledeće godine sprovesti akciju sađenja „poplavne šume” od crne i bele topole i hrasta lužnjaka na 36 hektara u Gornjem Podunavlju.
Akcija „Sat za planetu Zemlju” se sprovodi od 2007. godine tako što se tom prilikom isključuje rasveta znamenitosti poput Opere u Sindeju, Statue Hrista u Rio de Ženeiru, sedišta UN u Njujorku, katedrale Notr Dam u Parizu, zidina u Dubrovniku, Petrovaradinske tvrđave, zgrade Prve kragujevačke gimanzije u Kragujevcu…
Srbija se u tu akciju uključila 2009. godine, a broj gradova i opština koje učestvuju raste iz godine u godinu: prošle godine ih je bilo više od 70.
Denver bolji od Njujorka, novi tripl-dabl Jokića
Jokić je postigao 30 poena, uz 14 skokova i 11 asistencija
Košarkaši Denver nagetsa pobedili su kao domaćini Njujork Nikse rezultatom 113:100 u prvenstvenoj utakmici NBA lige, a srpski reprezentativac Nikola Jokić ostvario je u tom meču 22. tripl-dabl u sezoni.
Jokić je postigao 30 poena, uz 14 skokova i 11 asistencija.
Najefikasniji u timu Denvera bio je Majkl Porter Džunior sa 31 poenom, uz osam skokova.
Džejlen Branson je bio prvi strelac Niksa sa 26 poena, uz devet asistencija.
Baklava recept: Orijentalna poslastica kojoj je nemoguće odoleti
Ako ste i vi ljubitelj proverenih starinskih recepata, ova baklava će vam se sigurno dopasti. Bogata je i sočna, a pre svega neverovatno ukusna.
Baklava je jedna od orijentalnih poslastica koja se kod nas odavno odomaćila, a ono što joj zapravo daje posebnu draž je to što se veoma jednostavno pravi.
Istoričari hrane smatraju da je moderna baklava nastala u Turskoj, tokom Osmanskog Carstva, da bi zatim bila prilagođena u Grčkoj. Međutim, tehnika slojevitog nanizivanja tankog testa s orasima i medom može se pratiti sve do 8. veka pre nove ere, tokom Asirskog Carstva.
Kako god, baklava je mnogima omiljena poslastica, a sada, tokom posta idealno je vreme da spremite ovaj posni kolač.
Potrebno je:
450 grama seckanih oraha
1 kašičica mlevenog cimeta
1 pakovanje kora od tankog testa
1 šolja otopljenog butera
1 šolja belog šećera
1 šolja vode
½ šolje meda
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašičica narendane korice limuna.
Priprema:
Uključite rernu na 175 stepeni Celzijusa. Namastite pleh dimenzija 9×13 inča (23×33 cm).
Pomešajte orahe i cimet. Razvucite kore od testa i prepolovite ih da odgovaraju veličini pleha. Pokrijte kore vlažnom krpom dok slažete baklavu da ne bi isušile.
Stavite 2 lista kora na dno pripremljenog pleha. Četkom ih obilno premazujte otopljenim puterom. Pospite 2 do 3 kašike smese od oraha preko njih. Ponavljajte slojeve dok ne potrošite sve sastojke, završavajući sa oko 6 listova kora.
Oštrim nožem isecite baklavu na 4 duge trake, a zatim dijagonalno 9 puta da dobijete 36 rombova. Pazite da pravilno isecete do dna svih slojeva.
Pecite u prethodno ugrejanoj rerni dok ne postane zlatno smeđa i hrskava, oko 50 minuta.
Dok se baklava peče, u maloj šerpi na srednjoj vatri pomešajte šećer i vodu i pustite da proključa. Dodajte med, vanilu i koricu limuna; smanjite temperaturu i krčkajte 20 minuta.
Prijatno!
Svetislav Pešić smatra da je dobro što će Srbija biti u istoj grupi sa SAD na olimpijskom turniru: Nadam se da će Jokić i Micić igrati u Parizu
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić rekao je da je za njegovu ekipu dobro to što se nalazi u istoj grupi sa selekcijom SAD na predstojećim Olimpijskim igrama.
Ovogodišnje igre u Parizu startuju 26. jula, a „orlovi“ u grupnoj fazi, koja će se igrati u Lilu, za protivnike će imati Sjedinjene Američke Države, Južni Sudan i pobednika kvalifikacionog turnira u Portoriku (Meksiko, Obala Slonovače, Litvanija, Italija, Portoriko i Bahrein).
„Za nas nije loše da igramo prvu utakmicu protiv Sjedinjenih Država, a drugo, ako se plasiramo u četvrtfinale, koje je uvek jedna od najvažnijih utakmica na bilo kom velikom turniru, Svetskom prvenstvu, Evrobasketu ili Olimpijskim igrama, ne bismo se suočili sa njima u četvrtfinalu“, rekao je Svetislav Pešić u intervjuu za sajt FIBA, a potom se osvrnuo na ostale rivale u grupi.
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić rekao je da je za njegovu ekipu dobro to što se nalazi u istoj grupi sa selekcijom SAD na predstojećim Olimpijskim igrama.
Ovogodišnje igre u Parizu startuju 26. jula, a „orlovi“ u grupnoj fazi, koja će se igrati u Lilu, za protivnike će imati Sjedinjene Američke Države, Južni Sudan i pobednika kvalifikacionog turnira u Portoriku (Meksiko, Obala Slonovače, Litvanija, Italija, Portoriko i Bahrein).
„Za nas nije loše da igramo prvu utakmicu protiv Sjedinjenih Država, a drugo, ako se plasiramo u četvrtfinale, koje je uvek jedna od najvažnijih utakmica na bilo kom velikom turniru, Svetskom prvenstvu, Evrobasketu ili Olimpijskim igrama, ne bismo se suočili sa njima u četvrtfinalu“, rekao je Svetislav Pešić u intervjuu za sajt FIBA, a potom se osvrnuo na ostale rivale u grupi.
„I drugi timovi u našoj grupi su opasni, veoma dobri, sa potencijalom da dobiju Portoriko, Italiju ili Litvaniju, timove sa kojima smo se susreli na FIBA Svetskom prvenstvu u košarci 2023. Južni Sudan je bio odličan tim na Svetskom prvenstvu u Manili, igra modernu košarku, veoma agresivnu, sa tranzicionim napadom, i to je samo još jedna potvrda da će svaka utakmica na ovom turniru biti teška.“
Prema njegovom mišljenju turniru Parizu će biti jedan od od najtežih u istoriji Olimpijskih igara.
„Od 12 timova koji bi bili tamo, verovatno deset njih oseća da bi moglo da se bori za medalje. To je nešto što se nikada nije dogodilo u istoriji Olimpijskih igara. To je jedan od najtežih turniri u istoriji“, istakao je selektor Srbije.
Selektor se nada se da će Nikola Jokić i Vasilije Micić moći da pomognu ekipi.
„Ako želite da dođete do medalja, morate pobediti u svim utakmicama do polufinala, većina igrača, kao i dve trećine našeg tima su iz iste generacije, rođeni 1994. i 1995. godine. Nadamo se da će igrati još dva igrača iz ove generacije, jer su to Nikola Jokić i Vasilije Mićić. Sezone su im izuzetno duge, da vidimo da li će je završiti bez povreda i problema. Ima i drugih igrača, ali govorim o Jokiću i Mićiću jer su oni bili deo te iste generacije i velika je prednost ako imate igrače koji su dugo igrali zajedno, iz FIBA U16, U18 ili U20 turniri. To je svakako bio razlog zašto smo igrali dobru košarku u Manili“, zaključio je Pešić.
Šta je sindrom nervoznih creva: Gastroenterolog otkriva kako se leči
Sindrom nervoznih creva spada u grupu funkcionalnih poremećaja digestivnog trakta, te iako ume da utiče na to kako se osećamo, sindrom nervoznih creva ne smatra se bolešću.
U literaturi i svakodnevnom govoru zove se još i Irritable bowel syndrome, IBS, iritabilni kolon, i podrazumeva funkcionalni poremećaj koji angažuje debelo crevo. Funkcionalni poremećaji čine veliku grupu poremećaja koji mogu angažovati bilo koji deo digestivnog trakta. Ovo ističemo jer se tegobe IBS-a mogu preklapati sa tegobama koje su drugog porekla, te je važno na vreme definisati kojem delu digestivnog trakta pripada poremećaj, piše portal Stetoskop.info.
Kako gastroenterolog, dr Zoran Milenković navodi, pacijenti često govore da imaju „nervozno debelo crevo”. Debelo crevo ili kolon je organ čija je jedina uloga da formira stolicu i eliminiše je, kod iritabilnog kolona se ova funkcija menja, zbog čega i imamo karakteristične simptome ovog stanja.
Više u nastavku, u tekstu kojem je znanje i suštinu dao upravo gore pomenuti gastroenterolog, dr Zoran Milenković.
Pojmovi važni za razumevanje ovog teksta:
*Mikrobiom: mikrobiom creva je mikroskopski svet u ljudskom digestivnom sistemu. Obuhvata sve mikroorganizme, odnosno ne samo bakterije, već i gljive, protiste, arheje i viruse koji žive u gastrointestinalnom traktu.Trilioni mikroorganizama koji tamo žive utiču jedni na druge i na svoju okolinu na različite načine. Takođe se čini da utiču na mnoge aspekte ukupnog ljudskog zdravlja, kako unutar probavnog sistema, tako i izvan njega.
*Disbioza: disbioza predstavlja poremećaj (gubitak) sastava, diverziteta (različitosti) i funkcije crevnog mikrobioma sa posledičnim poremećajem crevne homeostaze (ravnoteže) i neadekvatnom aktivacijom imunog sistema.
Simptomi nervoznih creva
Kada se pacijent obrati lekaru sa sumnjom da ima poremećaj funkcija digestivnog trakta, lekar će najpre obratiti pažnju na:
-
prirodu simptoma,
-
prirodu tegoba,
-
dugotrajnost tegoba,
-
dinamiku tegoba koju poredimo sa regularnim funkcionisanjem digestivnog trakta,
-
ishranu,
-
druge faktore – stres, druge bolesti…
Iako se pacijenti često obrate za pomoć godinama nakon pojave prvih simptoma, alarm zbog kog pacijent uvek treba da se javi lekaru jeste krv u stolici, izuzetno neprijatna stomačna bol, kao i gubitak telesne mase. Ukoliko ova tri alarmanta simptoma nema, dominantni simptomi iritabilnog kolona biće distenzija, osećaj nadimanja, bolovi u stomaku, veća količina gasova i poremećaj pražnjenja.
Šta to uzrokuje pojavu sindroma nervoznih creva?
Pristup osobi sa sindromom nadraženog creva je kompleksan, kao i sam mehanizam nastanka tegoba.
Mogući okidač za nastanak poremećaja jeste disbioza (poremećaj ravnoteže sastava crevnog mikrobioma) – teorija da problem nastaje u samom debelom crevu, te imamo propustljivije debelo crevo koje ima više loših, a manje dobrih bakterija. Dobre bakterije stvaraju hranu za ćelije debelog creva, to su tzv. masne kiseline kratkih lanaca (acetati, propionati butirati.). Slikovito objašnjeno, kada su ćelije debelog creva „gladne”, one su propustljive i dešava se prevelika propustljivost crevne membrane.
Foto: Pixabay/unknownuserpanama
Foto: Pixabay/unknownuserpanamaPovećana propustljivost crevne membrane uslovljava prelazak bakterija van zida creva i njihovu interakciju sa ćelijama imunog sistema i putevima prenošenja impulsa izmedju digestivnog trakta i mozga koji se na taj način menjaju. Ovakva promena menja i povratnu informaciju koja iz mozga ide ka perifernom nervnom sistemu koji je odgovoran za funkciju i pokretljivost digestivnog trakta čime uslovljava i promenu funkcije.
Jedan od mogućih uzročnika IBS-a je bilo kakva vrsta crevne infekcije – to može biti čak i stomačni virus koji će narušiti mikrobiom. Takođe, do ovog stanja može dovesti i dugotrajan stres, način ishrane, neadekvatna primena antibiotika…
Ono što doktor Milenković navodi kao moguću teoriju jeste i dobro poznata rečenica „to je sve iz glave”. Kod nekih pacijenata prepoznaje se da je osnovni uzrok psihološki, te da već imaju razvijenu anksioznost i depresiju u korelaciji sa stresnim načinom života. Promene psihološkog statusa menjaju i informacije koje mozak šalje perifernom, autonomnom nervnom sistemu i digestivnom traktu.
Faktori rizika
Odnos mozga i creva je kompleksan, te dr Milenković upućuje na razumevanje istog: „Polazimo od najranijeg života, a to uključuje i genetske faktore, kulturološke faktore, faktore sredine, eventualne traume u detinjstvu, teže bolesti i odnos sa roditeljima. Zatim, dolazimo do interakcije sa takozvanim psihosocijalnim faktorima – načinom života, odnosu prema stresu, socijalnim veštinama… Dakle, psihosocijalni faktori se razvijaju još u detinjstvu, te već od tada utiču na čitav organizam. Dete može osetiti vezu između mozga i creva još od svojih najranijih dana.“
Regularan način funkcionisanja je da crevni sistem šalje informacije mozgu, a povratne informacije se vrate i sve ide glatko. Međutim, promene nastupaju kada je ta fiziologija u digestivnom traktu izmenjena. Fiziologija se može izmeniti načinom ishrane, promenom mikrobioma – crevnih bakterija, bolešću, upalom digestivnog trakta, poremećajem imunoloških reakcija…
U takvim situacijama se informacija iz crevnog sistema na drugi način šalje ka centralnom nervnom sistemu. Takođe, ta informacija menja količinu i karakteristike neurotransmitera odgovornih za normalnu pokretljivost i sekreciju u digestivnom traktu, izmenjeni metabolički produkti mikrobioma u disbiozi dodatno menjaju informaciju na putu do mozga – a upravo to je suština problema.
„Dakle, telo i dalje radi ono što je zdravo, ali na jednom prenaglašenom nivou. Taj prenaglašeni nivo daje tegobe koje ljudi imaju. Iako su ova dva sistema u vezi, svojom svešću ne možemo direktno uticati na dešavanje u crevima onda kada se taj ciklus pokrene. Upravo to je jedan od najvećih izazova kod sindroma nadraženog creva – nema bolesti, radi se samo o prenaglašenoj funkciji ali pacijenti imaju tegobe.“
Podtipovi iritabilnog kolona
Da nema dva pacijenta sa istim simptomima IBS-a, potvrdio nam je dr Zoran Milenković. Međutim, čak i u okviru samog sindroma postoje podele. U zavisnosti od toga koji su simptomi prisutni, podtipovi IBS-a su:
-
D oblik – dijarealni oblik – dominira pražnjenje učestalih, kašastih, prolivastih stolica;
-
C-oblik ili konstipacioni oblik – dominira zatvor stolice;
-
M ili mešoviti oblik – smenjuju se prva dva oblika;
-
U oblik – nedefinisan.
Dijagnostika sindroma nervoznih creva
Prvi korak – identifikovanje simptoma.
U postavljanju dijagnoze danas se u kliničkoj praksi koriste Rimski dijagnostički kriterijumi koji se odnose na skup najčešćih simptoma koji su tipični za poremećaj, a takođe su i polazna tačka dijagnostike.
Uzećemo za primer osobu koja jednom nedeljno ima bol u stomaku i dinamika se ponavlja tri meseca. Međutim, učestali bolovi nisu dovoljan kriterijum – mora postojati još najmanje dva kriterijuma kako bismo zaključili da osoba ima opis pacijenta sa nervoznim crevima. Doktor Milenković pojašnjava:
„Dodatni kriterijum može biti bol koji je vezan sa pražnjenjem creva, promenom učestalosti pražnjenja i promenom konzistencije stolice. Dakle, bol kao takav, plus dva ili više od tri nabrojana kriterijuma. Naravno, to ne mora biti pravilo i ne možemo na prvom pregledu reći da neko ima IBS, već su potrebne dodatne analize.“
Nekada tegobe postoje još od detinjstva, a često godinama pre postavljanja dijagnoze. Sindrom nervoznih creva je tegoba savremenog čoveka o kom dr Milenković kaže sledeće: „To je evolutivni poremećaj i smatra se da čak četvrtina globalne populacije ima neki funkcionalni poremećaj digestivnog trakta. Pretpostavlja se da je IBS prisutan u oko 11-12% globalne populacije, a samo trećina od svih tih pacijenata će se javiti lekaru. Upravo zato je važno pri prvom kontaktu sa pacijentom napraviti strategiju, kao i prepoznati ili isključiti mogućnost postojanja organskog poremećaja – bolesti.“
Osnovni alati dijagnostike u kliničkoj praksi jesu laboratorijske analize, osnovne morfološke pretrage poput ultrazvučnog pregleda stomaka, endoskopska ispitivanja kao i dodatne analize ukoliko su sumnjamo na moguću intoleranciju na gluten ili laktozu.
Kako se leči sindrom nervoznih creva?
Prvi korak lečenja je pokušaj intervencije na mikrobiom sa idejom ponovnog uspostavljanja balansa. Na temu terapija, dr Milenković govori: „Često dajemo terapiju koja se svodi na bakteriostatike, antibiotike koji su selektivni. Naravno, u kombinaciji sa probiotskim preparatima, često dajemo lekove koji imaju za cilj da relaksiraju tu pokretljivost, smanje distenziju u stomaku i umanje bol. To je simptomatski tretman.
Dakle, ukoliko dominira dijareja, dodaćemo neke antidijeralne lekove i tako započeti terapiju. Terapija je uspešna onda kada se do nje dolazi individualnim pristupom. Naravno, kod nekih osoba je konsultacija sa psihijatrom neophodna. Nekada se može razmišljati o korekciji serotonina. Serotonin se dominantno stvara u crevima – čak hiljadu puta više nego u mozgu. Poznato je da antidepresivi (korektori serotonina) deluju blagotvorno na simptome iritabilnog kolona ukoliko osoba nema dovoljno serotonina.”
Važnost probiotika u lečenju IBS-a
Probiotici imaju ulogu pomoćnih terapijskih sredstava. Jednostavno rečeno, probiotici popunjavaju prazan prostor u mikrobiomu. Dakle, probiotici dodaju ono što fali i sprečavaju mogućnost da loše (patogene) bakterije dobiju na prostoru i naprave bolest, upalu ili nešto slično.
Osim što je primarna terapija važna, važan je i dobar probiotik. Međutim, nameće nam se pitanje – šta je to dobar probiotik?
Kako naš sagovornik kaže, dobar probiotik je dobar materijal, on treba da se sastoji od velikog broja bakterija i od dobre kombinacije različitih bakterijskih sojeva. Za mnoge bakterijske slojeve nije još uvek poznato koju funkciju imaju, ali svakako znamo da je balans “dobrih” i “loših” bakterija suštinski važan. Međutim, savremena medicina i farmacija su formulisale ciljane probiotike za različite vrste poremećaja, čime se dokazuje da su pojedinačni slojevi odgovorni za pojedinačne pojave – jedan za dijareju, drugi za konstipaciju itd. To je jedini ispravan način primene probiotika.
Na žalost, u svetu probiotika postoji problem distribucije, proizvodnje i primene komercijalnih probiotika. Komercijalni probiotici su mahom sastavljeni iz dva ili tri bakterijska soja i može ih koristiti svako od nas. Dr Milenković zaključuje da su dobri probiotici oni koji imaju dobru kombinaciju bakterija: „Dobar probiotski preparat kod nas jeVSL Balance. On spada u grupu potentnijih preparata – ne samo probiotskih nego i onih koji deluju simptomatski. Ovde je to, složićete se, izuzetno važno.”
Ishrana
Mikrobiom jede ono što mi jedemo – i na to naviknut. Dobra hrana je ona kojom hranimo dobre bakterije, kako kaže dr Milenković: „Vlakna, žitarice i ostale namirnice u obrocima koje čine ono što možemo definisati kao mediteranski model ishrane, to je dobar izbor. Regulacija i dobro funkcionisanje digestivnog trakta nije bazirano na dijetetskim režimima, osim kada govorimo o patološkim stanjima. Ukoliko jedemo „loše namirnice“ – slatkiše, proste ugljene hidrate, proste šećere, pekarske proizvode… mi dajemo hranu lošim bakterijama.“
Važno je i kako jedemo, a doktor Milenković tu upućuje na to da hranu treba dobro žvakati. Ukoliko mehanički ne obradimo hranu, ona fermentiše već u gornjem delu digestivnog trakta i oslobađa gasove. Tada počinje problem sa nadutošću i pre nego što se aktiviralo preosetljivo debelo crevo. U vezi sa satnicom kada jedemo, doktor ističe:„Neka poslednji obroci budu oko pet, šest popodne jer nakon toga pravimo pauzu tokom cele noći i dajemo stomaku vremena da selektuje dobre i loše bakterije.“
Cilj lečenja – bolji život
Cilj lečenja sindroma nervoznih creva jeste poboljšanje kvaliteta života pacijenata, te dr Zoran Milenković poručuje: „Nekada lečenje traje dugo i od pacijenta se očekuje strpljenje. Ipak, razumemo da pacijenti imaju dugogodišnje tegobe… Često se dešava da u evoluciji ovih poremećaja oni prelaze iz jednog oblika u drugi, pogotovo u kontekstu poremećaja pražnjenja. Ovaj proces izgleda iscrpljujuće i teško ali savremena medicina i farmacija pružaju sve bolja, ciljana rešenja. Saradnja sa gastroenterologom je obavezna jer tada možemo prepoznati na kojem se nivou nalazi problem, kao i kako treba delovati. Iako je borba teška, uz pravilno lečenje i dobre preparate, kvalitet života biće znatno bolji.“
Ovoliko koraka dnevno ubrzava metabolizam, smanjuje šećer i krvni pritisak
a li ste se nekada zapitali koliko je koraka potrebno da pređete u toku dana kako biste poboljšali zdravlje?
Ljudi koji veći deo dana provedu u sedećem položaju, imaju veću šansu da obole od kardiovaskularnih bolesti. Prema rezultatima studije objavljenim u časopisu British Journal of Sports Medicine, najmanji rizik od prerane smrti imali su ljudi koji su tokom dana prelazili do 10.000 koraka. Takođe je u studiji istaknuto da posle pređenih koraka, nije više važno da li je osoba statična do kraja dana, prenosi RTS.
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju koristili su podatke britanske Biobanke od čak 72.174 osobe starosti oko 60 godina.
straživanja su trajala oko sedam godina. Od pomenutih ispitanika, 1.633 je preminulo, a 6.190 je doživelo moždani ili srčani udar.
Od 9.000 do 10.500 koraka na dan smanjuje rizik od rane smrti za 39 odsto, zaključak je studije. Preporuka je da minimalni broj koraka koje pređemo tokom dana treba da bude oko 2.200.
Za smanjenje kardiovaskularnih bolesti važno je i vežbanje, navodi se u drugoj studiji u časopisima Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry.
Hodanje pomaže i u prevenciji teških bolesti, a stručnjaci tvrde da petominutne šetnje na svakih 30 minuta tokom dana ubrzavaju metabolizam, snižavaju nivo šećera u krvi i smanjuju krvni pritisak.
Nivo holesterola se smanjuje, a pozitivni učinci hodanja prenose se i na mentalno zdravlje. Takođe se smanjuje i rizik od depresije, posebno ako se šeta u dobrom društvu.
Hodanje je jedan od najlakših načina očuvanja zdravlja koje je često zanemareno kao jedan od oblika vežbanja. Nije potrebno hodati satima, jer brza desetominutna dnevna šetnja ima mnogo koristi za naše zdravlje.
Kijanu Rivs više ne izgleda ovako
Holivudski glumac Kijanu Rivs šokirao je svoje fanove nakon što su se u javnosti pojavile njegove najnovije fotografije na kojima izgleda sasvim drugačija.
Fotografije sa snimanja filma Outcome, pokazale su glumca u drugom svetlu.
Duža kosa bila je zaštitni znak Kijanu Rivsa godinama, ali sada se zbog snimanja filma oprostio sa tom frizurom.
Ranije je glumac često eksperimentisao sa različitim frizurama i imao je različite dužine kose, ali je dugi niz godina bio odan dužoj kosi, koja je postala njegov zaštitni znak. U stvari, imao je dugu kosu tokom snimanja franšize Džon Vik, pa su mnogi fanovi bili uvereni da će zadržati kosu dužu. Ali izgleda da je došlo vreme za promene.
„Kijanu izgleda sjajno sa svojom novom frizurom”, „Kijanu izgleda kao da ima 35”, „Uvek je zgodan”, „Sviđa mi se, izgleda neverovatno”, komentarisali su njegovi fanovi fotografiju na kojoj pozira sa kratkom kosom.
Fotografiju je nedavno na Instagramu objavila Šeril Lou, supruga Roba Loua.
Novi Kijanuov film je crna komedija u režiji Džone Hila, u kojoj Kijanu glumi i Kameron Dijaz, koja se posle decenije odsustva vraća glumi.
Los Angeles, CA – *EXCLUSIVE* – *WEB MUST CALL FOR PRICING** Hollywood heavyweights Keanu Reeves and Jonah Hill join forces to bring „Outcome“ to life, a captivating film exploring the tumultuous journey of a troubled star. Directed by Jonah Hill, who also stars in the movie, „Outcome“ promises a gripping narrative delving into themes of redemption and self-discovery in the high-stakes world of Hollywood.*UK Clients – Pictures Containing Children Please Pixelate Face Prior To Publication*,Image: 858268476, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Pictured: Keanu Reeves, Credit line: CPR/D.sAnchez / BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia
Los Angeles, CA – *EXCLUSIVE* – *WEB MUST CALL FOR PRICING** Hollywood heavyweights Keanu Reeves and Jonah Hill join forces to bring „Outcome“ to life, a captivating film exploring the tumultuous journey of a troubled star. Directed by Jonah Hill, who also stars in the movie, „Outcome“ promises a gripping narrative delving into themes of redemption and self-discovery in the high-stakes world of Hollywood.*UK Clients – Pictures Containing Children Please Pixelate Face Prior To Publication*,Image: 858268476, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Pictured: Keanu Reeves, Credit line: CPR/D.sAnchez / BACKGRID / Backgrid USA / ProfimediaPored toga, zvezda Matriksa je nedavno završila snimanje filma Good Fortune, američke komedije, koju je napisao i režirao Aziz Ansari.
Poilievre želi srušiti liberalsku vladu izglasavanjem nepoverenja zbog poreza na ugljenik
Lider konzervativaca Pierre Poilievre danas će predstaviti predlog za izglasavanje nepoverenja, koji ima za cilj rušenje vlade i pokretanje saveznih izbora – parlamentarni manevar koji će verovatno propasti.
Poilievre i njegova stranka pojačavaju pritisak na liberalsku vladu da odustane od plana za povećanje federalnog poreza na ugljenik.
Namet bi trebao porasti za oko 23 posto 1. aprila, što znači da potrošači mogu očekivati da će platiti oko tri centa više za litar goriva nego sada.
“Ako Trudo danas ne proglasi kraj svoga predstojećeg povećanja poreza na hranu, gorivo i greanje, unećemo predlog za izglasavanje nepoverenja”, rekao je Poilievre na sastanku poslaničkog kluba konzervativaca u Parlamentu.
“Kanađani ne mogu biti ostavljeni da se sami snalaze dok poskupluje hrana ili grejanje ili smeštaj”, rekao je uz ovacije poslanika i senatora. “Pozivam da se Parlament raspusti kako bi Kanađani mogli glasati na izborima.”
Predlog za izglasavanje nepoverenja verovatno je mrtav, jer se NDP složio da podrži vladu do 2025. godine.
Vlada ima plan da postepeno poveća porez na 170 dolara po toni ekvivalentne emisije ugljeničnog dioksida do 2030. godine, povećanje koje će na kraju dodati skoro 40 centi po litru na cenu goriva. Namet će takođe povećati cenu drugih goriva poput prirodnog plina i propana.
Poilievre je bio na turneji po zemlji kako bi podstakao protivljenje saveznim merama klimatskih promena. Stotine pristalica izašlo je u Halifax na Dan Svetog Patrika.
Porez na ugljenik je centralna tačka u politici liberala o klimatskim promenama i oni su se žestoko suprotstavljali višegodišnjem pokušaju da ga preokrenu konzervativci.
Namet je osmišljen kako bi povećao cenu fosilnih goriva kako bi ohrabrio potrošače i preduzeća da traže čistije, zelenije alternative.
Vlada je saopštila da se sav novac prikupljen od poreza vraća ljudima kroz kanadski popust na ugljenik, tromesečnu isplatu koja se vrši na osnovu veličine porodice.
“Osam od 10 Kanađana, Kanađana sa niskim i srednjim prihodima, dobijaju više novca nazad nego što plaćaju za cene ugljenika. To je realnost, to je činjenica. A kako cene ugljenika rastu, tako raste i rabat cene ugljenika“, rekao je ministar zaštite životne sredine Steven Guilbeault.
“To je jedna stvar o kojoj nikada nećete čuti Pierrea Poilievrea da govori. Druga stvar o kojoj nikada nećete čuti Pierrea Poilievrea da govori je uticaj klimatskih promena i koliko to košta Kanađane.”
Ali vlada takođe naplaćuje HST na porez na ugljenik – prihod koji ide u saveznu blagajnu.
Službenik za parlamentarni budžet (PBO) rekao je da će Ottawa dobiti oko 600 miliona dolara u narednoj fiskalnoj godini od ovog poreza na porez – sredstava koja nisu eksplicitno namenjena klimatskim inicijativama.
Federalni porez na ugljenik je prvobitno osmišljen kao mera zaštite koja bi se primenjivala samo u provincijama i teritorijama koje nemaju vlastite cene za ugljenik.
Sada, nakon što su brojne pokrajinske vlade ukinule svoje programe određivanja cena, federalni porez se primenjuje u osam provincija. BC ima svoj porez na ugljenik dok Kvebek ima program ograničavanja i trgovine.
SERBIANNEWS/CANADA