Istorijat hrane u domaćim avionima: Bombone, stjuardese u nošnjama i jela vrhunskih kuvara

Od

Viktor

-

3. jun 2024. | 09:48

0

Istorija posluženja u avionima seže od kraja 40-ih godina prošlog veka, kada je posada putnicima delila bombone u cilju smanjivanja efekata nagle promene pritiska koji su se javljali pri uzletanju i setanju jer avioni u kabinama nisu imali prilagođen pritisak. Potom sledi zlatna era 60-ih kada je JAT osnovao Odeljenje za pripremanje hrane, koje je preraslo u Ketering i period 80-ih kada je nova služba za opremanje letova putničkim obrocima promovisana kao jedna od „najvećih fabrika hrane“ na Balkanu.

Kasnije, od početka XXI veka, sa povećanjem tržišnog učešća niskotarifnih kompanija i sa tendencijom racionalizacije troškova u celokupnoj avio-industriji, ponude avio-keteringa su redukovane. Došlo je i do komercijalizacije keteringa, odnosno do pojave takozvane ,,Prodaje na letu”.

Bombone i JAT

Ono što je zanimljivo je da su sve do početka 70-ih godina bombone bile tradicionalni deo servisa nekadašnje nacionalne avio-kompanije JAT. S razvojem i unapređenjem tehničkih performansi aviona, kao i avio-saobraćaja, kompanije su počele da uvode obroke tokom leta, ne izostavljajući bombone.

Pre otvaranja novog aerodroma, dok su avioni DC-3 sletali pod Bežanijom, aerodromski restoran je bio zadužen za hranu i tople napitke. Žene koje su vodile brigu o čistoći putničke kabine donosile su bombone, mineralnu vodu i alkoholna pića. Stjuardese su same od donetih namirnica pripremale obroke za putnike i posadu, navodi se u arhivi iz JAT-ovih knjiga.

Otvaranje novog, modernog aerodroma u Surčinu 1962. godine i istovremeno uvođenje mlaznog aviona ,,Karavela“ označili su veliki preokret. Pripremu gotovih obroka, serviranih na individualnim platoima, preuzelo je za JAT hotelsko preduzeće ,,Metropol“, odnosno njegovo odeljenje osnovano za tu svrhu na surčinskom aerodromu.

JAT, ,,Karavela“ (Air Srbija arhiva)

Već naredne, 1963. godine, JAT je po prvi put organizovao i bescarinsku prodaju cigareta, parfema i pića na svojim međunarodnim letovima. Tako je servis za putnike u veoma kratkom roku dostigao nivo razvijenih evropskih kompanija.

Prvi krov koji je JAT-ov ketering dobio bile su adaptirane montažne barake negdašnih graditeja surčinskog aerodroma. Tu su bile smeštene kuhinje, perionice i magacini. Visokim platama privučeni su vrhunski kuvari koji su iskustvo sticali u najeminentnijim hotelima i državničkim prijemima.

Period štednje i zlatna era za JAT

Ideja za otvaranje sopstvenog pogona za proizvodnju obroka u kompaniji JAT rodila se samo dve godine kasnije, kada su zaposleni u JAT-ovom odeljenju za snabdevanje aviona napicima i bescarinskom robom, 1965. godine, pokušali da uštede na izdacima za voće koje je putnicima deljeno u toku leta.

Umesto da ga po visokim cenama nabavljaju preko ,,Metropola“, kupili su dostavno vozilo i počeli da donose voće direktno od proizvođaca. Vozilo se isplatilo za manje od mesec dana.

Međutim, za JAT je 1. jun 1967. bio ključan datum kada je reč o obrocima. Tada je na aerodromu Beograd osnovao Odeljenje za pripremanje hrane za svoje i avione drugih kompanija. Tako je 1967. godine započeta zlatna era JAT-ovog putničkog servisa, jer je počela i saradnja sa snabdevačima na inostranim aerodromima u Londonu, Parizu, Cirihu i Frankfurtu.

Odeljenje je kasnije preraslo u Ketering (Catering). Njegovim uslugama prvi se priklonio Er Frans. Time je prestala saradnja s Hotelskim preduzećem „Metropol“ koje je do tada pripremalo avionske obroke.

Stjuardese, JAT 1960. (Arhiva Air Srbija)

JAT na vrhuncu

Zlatna era je bila najava za tzv. društvo milionera, koje je JAT početkom sedme decenije XX veka dočekao. Tokom 1970. godine prevezeno je 1.200.000 ljudi, a Jugoslovenski aerotransport zauzeo je 51. mesto među 122 svetske vazdušne kompanije.

Na svom vrhuncu JAT je postao sinonim za moć i glamur. Stjuardese su nosile uniforme koje su u Parizu proglašene za najelegantnije, a obroci koje su služile iznad oblaka spremali su kuvari iz najboljih restorana.

JAT, stjuardese 80-ih (Foto: Air Srbija arhiva)

Međutim, polovinom 70-ih godina, kao i u drugim službama izvan saobraćaja, nastupio je period krize. JAT je naglo povećavao i osavremenjivao flotu ne posvećujući dovolino pažnje pratećim delatnostima. Već tokom letnje sezone 1973. godine broj putnika, pa samim tim i broj potrebnih obroka, rastao je mnogo brže nego kapaciteti JAT-ove fabrike hrane.

lako je Odeljenje za bescarinsku prodaju 1983. godine dobilo novu, modernu zgradu, službe za snabdevanje aviona hranom i napicima bile su primorane da se zadovolje proširenjem i adaptacijama postojećih prostorija. Godine besparice i gubitaka početkom 80-ih, kao posledica naftne krize i recesije, prinudile su JAT da realizaciju pripremIjenog projekta za izgradnju novog Keteringa ostavi za bolje dane.

Kvalitet

Nova poslovna orijentacija kompanije – stavljanje kvaliteta u prvi plan – umesto dotadašnje politike širenja obima saobraćaja, još više je zaoštrila problem Keteringa. JAT je uveo nove i kvalitetnije obroke.

Servis na JAT-ovim letovima ubrzo je postao jedan od najkvalitetnijih među svim vazduhoplovnim kompanijama koje su saobraćale sa Jugoslavijom.

JAT (Foto: Air Srbija arhiva)

Takođe, JAT je početkom 80-ih akcenat svoje poslovne politike stavio na udobnost i komfor putnika, po čemu će ostati upamćen u istoriji vazduhoplovstva. Na letovima za Australiju i SAD 1982. godine domaćini aviona dočekivali su svoje goste u narodnim nošnjama iz svih krajeva Jugoslavije i služili su hleb i so, što je stari običaj dobrodošlice.

Godinu dana kasnije kompanija je uvela Adrijatik klasu za poslovne ljude na letovima po Evropi i Mediteranu, čime im je putovanje učinjeno bržim, efikasnijim i udobnijim. Avionske kabine su tim povodom preuređene – Adrijatik klasa je odvojena od ekonomske, a sedišta u njoj nameštena tako da pružaju mnogo više mesta.

JAT, Adrijatik klasa (Foto: Air Srbija arhiva)

Ketering je kreirao nove, kvalitetne i vrhunske obroke. Služena su najbolja strana i domaća pica, a gosti koji su želeli viši nivo luksuza uskoro su dobili svoj salon na aerodromu. Adrijatik klasa uvedena je četiri godine kasnije i na domaćim letovima, dok su putnici njene prednosti mogli da koriste na interkontinentalnim letovima od 1988. godine.

Međutim, ranih 80-ih, broj putnika i obim saobraćaja nadmašio je mogućnosti koje su pružali stari objekat i njegova oprema. Sve do izgradnje nove zgrade, radnici keteringa su u skoro nemogućim uslovima uspevali da kvalitet u snabdevanju aviona održe na zavidnom nivou.

JAT, stjuardese (Foto: Air Srbija arhiva)

,,Najveća fabrika hrane“ na Balkanu

Nakon više od deset godina rada u neuslovnim prostorijama, doneta je odluka da se za potrebe keteringa izgradi savremena zgrada, pa je 28. februara 1986. položen kamen temeljac za novi objekat. Nova zgrada keteringa, s novom opremom za proizvodnju hrane, projektovana je da bude najsavremenija avio-kuhinja, kapacitetom i kvalitetom proizvoda konkurentna na međunarodnom nivou i sposobna da opsluži JAT-ove avione, kao i onih svetskih kompanija koje sleću u Beograd.

Nova zgrada je otvorena 29. novembra 1987, a 2. marta 1988. ketering je započeo proizvodnju obroka. Nova služba za opremanje letova putničkim obrocima promovisana je kao jedna od „najvećih fabrika hrane“ na Balkanu. Zauzimala je površinu od osam hiljada kvadratnih metara i mogla je da pripremi 15 hiljada avionskih obroka dnevno.

JAT osoblje 1980. (Arhiva Air Serbija)

Veliki kapaciteti i opremljenost službe omogućavali su da se sve usluge, koje su vezi sa putničkim servisom, mogu kvalitetno obavljati i za druge vazduhoplovne prevoznike.

U narednim decenijama, kompanije su snažno razvijale svoju ponudu keteringa na letu, tako da su putnici na raspolaganju imali veliki izbor obroka.

Komercijalizacija keteringa

Od početka XXI veka, sa povećanjem broja niskotarifnih kompanija na tržištu i sa tendencijom racionalizacije troškova u celokupnoj avio-industriji, ponude avio-keteringa su redukovane. Došlo je i do komercijalizacije keteringa, odnosno do pojave takozvane ,,Prodaje na letu”.

Srpska nacionalna avio-kompanija Air Srbija je 2018. godine u svoje avione uvela ketering uslugu „Elevate Deli&Bar“. Ona i danas postoji na kratkim i srednjim letovima. Putnicima pruža dodatni izbor hrane i pića tokom leta do izabrane destinacije.

Putnici Air Srbije na dugolinijskim, odnosno prekookeanskim letovima, između Beograda i Njujorka, Čikaga ili Tjenđina, u sklopu putovanja imaju obezbeđene besplatne obroke. U biznis klasi tokom leta između Beograda i Njujorka putnicima je na raspolaganju besplatan „À la carte” obrok, kao i drugi obrok pre sletanja na destinaciju.

Na dugim letovima, srpska nacionalna avio-kompanija pruža i mogućnost konzumacije specijalnih obroka, u skladu sa posebnim zahtevima putnika. Takvi obroci obezbeđuju se bez dodatne nadoknade, uz prethodnu rezervaciju, najkasnije 24 časa pre poletanja.

Obrok u avionu (Foto: Air Srbija)

Let Njujork – Srbija

Na letu Njujork – Srbija putnici na raspolaganju imaju À la carte obrok. Drugi obrok dobijaju pre sletanja na destinaciju. U ponudi su raznovrsna peciva, predjelo – srpsko meze: gibanica, mladi sir, kajmak, dimljena junetina, krastavac punjen ajvarom, Njeguška pršuta, Grčka salata.

Glavno jelo se sastoji od file minjona sa sosom od pečuraka, sotiranog brokolija i prženih krompirića. Na meniju je i vegetarijanska lazanja, pileća Cordon bleu šnicla, tartar sos, pire od graška i karamelizovana šargarepa.

Drugi obrok uključuje njoke ,,Arrabiata“, belu bajaderu, raznovrsne kolačiće i sezonsko sveže voće.

Kada je reč o desertu, u avionu služe Moskvu šnit.

Hrana u avionu (Foto: Air Srbija)

Let Njujork – Srbija takođe podrazumeva À la carte obrok u avionu. Osim raznovrsnih peciva, na meniju u odeljku predjelo je dimljeni losos sa kaprom i blanširanim šparglama, kinoa sa krastavcem, paradajzom i šparglama na žaru i šitake pečurkama.

Glavno jelo je bakalar na žaru sa pečenim krompirom, sotirani spanać, čeri paradajz, puter sa limunom, kaprom i peršunom, govedina sa kremastom palentom, brokolijem i tikvicama na žaru, pasta rigatoni sa paradajz sosom i parmezan sirom.

Hrana u avionu (Foto: Air Srbija)

Drugi obrok u avionu sadrži omlet sa pilećom kobasicom, špargle na žaru, pečurke sa peršunom i čeri paradajz, američke palačinke sa malinama, kompot od jabuke i cimeta, krem od jagoda i maskarponea, grčki jogurt, granolu i sos od šumskog voća, kroasan, sezonsko sveže voće i raznovrsne kolačiće.

Desert koji služe na letu Njujork – Srbije je čokoladna tarteleta sa voćem.

Osim hrane, postoji i ponuda pića: sokovi i gazirana pića, alkohol, pivo, voda, toplici napici u koje spadaju različite vrste kafa i vina.

Vino (Foto: Air Srbija)

Specijalni obroci

U avionima danas služe i specijalne obroke ako su putnici na posebnom režimu ishrane usled zdravstvenih ili verskih razloga ili putuju sa decom.

Obroci koje spremaju prema verskim zahtevima su: hindu obrok, pravoslavni obrok pripremljen na ulju, đain obrok (vegeterijnaski), pravoslavni posni obrok pripremljen na vodi, pravoslavni posni obrok sa ribom, košer obrok i halal obrok.

Takođe postoje i obroci prema zdravstvenim/dijetetskim zahtevima kao što su jela sa niskim sadržajem masti, obrok sa dijabetičare, obrok bez laktoze i bez glutena itd.

Tu su i jela za vegane i vegeterijance: azijski vegeterijanski obrok, lakto-ovo vegeterijanski obrok i vegeterijanski obrok.

Služenje hrane u avionima značajno se promenilo od svojih početaka do danas zbog tehnološkog napretka, ekonomskih promena i menjanja preferencija putnika. Obroci na letovima su evoluirali od jednostavnih do luksuznih, a sada su avio-kompanije više usmerene na efikasnost i ekonomičnost, uz održavanje kvaliteta.

Srbi rade najviše u Evropi: Evo koliko sati u proseku domaći radnici provedu na poslu

Od

Viktor

-

3. jun 2024. | 09:45

0

woman in pink shirt sitting in front of black laptop computer

Institucija Evropske unije zadužena za statistiku Eurostat objavila je zvanične podatke o tome koliko građani zemalja u Evropi nedeljno rade u proseku.

U 2023. godini stvarni sedmični radni sati za osobe od 20 do 64 godine na njihovom glavnom poslu, u EU, u proseku je iznosio 36,1 sat.

Pažljiviji pogled na zemlje EU otkriva značajne razlike. Najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39,0).

Nasuprot tome, najkraću radnu nedelju imala je Holandija (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34,0).

Prema statističkim podacima građani naše zemlje rade u proseku 41.7 sati nedeljno, što ih svrstava u sam vrh po broju sati provedenog na radnom mestu.

Eurostat (Screenshot)

Prema podacima Eurostata, više od Srba rade Turci, 44.2 sata nedeljno, dok su građani Bosne i Hercegovine u proseku na poslu 41.4 sata.

Privredne delatnosti sa najdužom radnom nedeljom u EU 2023. godine bile su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (41,5 stvarnih radnih sati), vađenje ruda i kamena (39,1) i građevinarstvo (38,9), dok su najkraće radne nedelje zabeležene u delatnostima domaćinstava kao poslodavaca (26,7 sati), obrazovanje (31,9) i umetnost, zabava i rekreacija (33,0).

Biznismen prodaje svoju kolekciju retkih automobila i patika vrednu 60 miliona dolara

Od

Viktor

-

3. jun 2024. | 09:42

0

Kolekcija od 60 miliona dolara sportskih suvenira, retkih patika i luksuznih automobila u vlasništvu jednog kanadskog preduzetnika biće stavljena na aukciju u RM Sotbiju u subotu.

Predmeti za prodaju u vlasništvu Majlsa Nadala (Miles Nadal) uključuju trkačko odelo sa potpisom bivšeg asa Formule 1 Mihaela Šumahera i pet klasičnih crvenih ferarija vrednih 20,25 miliona dolara.

Na prodaju je i redak par Nikeovih „Moon Shoe“ koje je Nadal kupio za rekordnih 437.500 dolara 2019.
One su deo luksuzne kolekcije biznismena koja je ranije bila izložena u privatnom muzeju u Torontu.
U intervjuima raznim medijima, Nadal je rekao da je deo svoje kolekcije stavio na aukciju kako bi se oslobodio prostor i da će prihode donirati u dobrotvorne svrhe.

„Imam 66 godina, nekako želim da uživam u plodovima svog rada i pokušam da učinim svet boljim mestom“, rekao je on za BNN Blumberg ranije ove godine.

Nadal, koji je nekada bio jedan od najplaćenijih izvršnih direktora Kanade, rekao je da je počeo da sakuplja retke automobile i druge memorabilije pre više od 25 godina. Predmeti koje je stavio na aukciju procenjuju se na ukupnu vrednost od 60 miliona dolara.

Oni uključuju impresivnu kolekciju patika – vrednu 2 miliona dolara – koju je Nadal nedavno kupio.

„Bilo mi je dosadno jednog dana, sedeći u svojoj vikendici u Muskoki, i kupio sam nešto što se zove ultimativna kolekcija patika od Sotbija to je bilo 100 najikoničnijih patika“, rekao je Nadal u intervjuu za BNN Blumberg.

Kolekcija je uključivala originalne Air Jordan patike koje je potpisao lično košarkaška legenda Majkl Džordan i još jedan Nike par inspirisan filmom „Povratak u budućnost“ – jedan od samo 89 pari širom sveta.

Na aukciji više od 100 automobila

Takođe, na aukciji RM Sotbija je na prodaju više od 100 retkih automobila koji su nekada bili izloženi u Nadalovom muzeju „Dare to Dream“ u Torontu.

Ljubitelji automobila će verovatno prepoznati neke od „velikih 5“ Ferarija: 288 GTO, F40, F50, Enzo i LaFerrari, kao i McLaren P1 iz 2015, jedan od samo 350 postojećih u svetu.

Na prodaju je i Bugatti Veiron 16.4 iz 2008. koji je ranije pripadao britanskoj TV zvezdi i producentu ploča Sajmonu Kauelu.

Nadal je opisao svoju kolekciju kao rezultat „emotivnih ulaganja“ koje je napravio u predmete za koje je bio istinski zainteresovan. Ali je dodao da ih je postalo teško održavati, zbog čega je odlučio da neke stavi na aukciju.

Kolekcija patika, Miles Nadal (Cars and Culture with Jason Stein YT Scrn)

Ovaj preduzetnik se obogatio nakon što je osnovao reklamnu firmu MDC Partners Inc. Kompanija je svojevremeno bila predmet istrage o troškovima od strane američke Komisije za hartije od vrednosti, u kojoj je Nadal pristao da vrati 12,5 miliona dolara troškova i naknade za zadržavanje, prenosi BBC.

On je takođe poznati filantrop u Torontu, gde je ranije donirao milione bolnici Mount Sinai i Univerzitetu Jork.

Novo pravilo za putovanje autobusom: Drugi kofer samo uz doplatu

Od

Viktor

-

3. jun 2024. | 09:38

0

Svaki putnik koji ovog leta krene na odmor autobusom moraće da računa na to da može da ponese jedan kofer težine najviše do 23 kilograma.

Ovo nije zvaničan propis, nego interno pravilo koje su uvele turističke agencije i prevoznici kako bi sprečile različite probleme i neprijatnosti koje su imali zbog prekomerne težine autobusa, nemogućnosti da svi putnici unesu prtljag…

Putnicima će uz jedan kofer biti dozvoljeno unošenje i manjeg ručnog prtljaga koji može da se spakuje u prostor iznad sedišta. Sve ostalo moraće da se doplaćuje, i to 30 evra po torbi.

Kako kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, ovakva odluka je bila neminovna zbog toga što putnici nisu imali meru prilikom putovanja, odnosno prtljaga koji nose.

Svesni smo kritika kojima smo izloženi, posebno zbog cene dodatnog prtljaga (po principu ako se plati onda može, kako tumače putnici), međutim, takva odluka je doneta samo da bismo na neki način demotivisali ljude da nose nepotrebne, pa i zabranjene stvari.

Mi kao organizatori putovanja morali smo da preduzmemo ovakve korake kako bi svi putnici imali iste uslove putovanja. Dešava se da neko nosi pet kofera, a neko drugi ne može da smesti nijedan, kaže Seničić.

Iako su, dodaje, godinama tolerisali i na neki način prevazilazili ove probleme, jednostavno je postalo neizdrživo. Kako navodi, putnici tokom letnje sezone na odmor nose, osim hrane i ležaljke, bicikle, kolica i krevete za decu, a onda u povratku vrlo često grčke proizvode poput maslinovog ulja, koje prebacuju u veće plastične flaše i pakuju u autobuse.

Pukla poluosovina zbog prekomerne težine

Desilo nam se prošle godine da je na jednom autobusu pukla poluosovina zbog prekomerne težine, drugi je imao još ozbiljniji kvar. Imali smo primer da se u bunkeru prosulo maslinovo ulje koje se posle zbog blizine motora zapalilo. Sve to su nedopustive stvari i zbog bezbednosti putnika, kaže direktor Jute i dodaje da putnici imaju običaj i da stvari unose u autobuse, što je kažnjivo za prevoznike.

Goran Aleksić, predsednik Poslovnog udruženja „Srbija transport“, kaže da se u javnosti stvorila neka slika kako se uvode stroga pravila, a u stvari je samo reč o boljoj organizaciji. Svako prevozno sredstvo ima svoj kapacitet i u slučaju prtljaga je to jasno navedeno.

Praksa u svim zemljama Evropske unije, kod velikih prevoznika poput Fliks busa, takva je da se svakom putniku odobrava unošenje jednog kofera određenih dimenzija, a svaki sledeći se naplaćuje 30 evra.

Tajne srpskih pećina

Od

Viktor

-

2. jun 2024. | 03:52

0

cave with calm body of water during daytime

Goran Dujković, profesor istorije, s kolegama speleolozima istražio je oko dvesta pećina u Srbiji.

Istoriju je zavoleo još u osnovnoj školi, a speleologiju mnogo kasnije, kada je postao profesor istorije. Goran Dujković slobodno vreme ispunjava obilazeći pećine po Srbiji.

Pa, šta ima da se vidi zanimljivo ispod stena, šta se može otkriti u srpskim pećinama, pitamo našeg sagovornika.

Opelo u jami

– Uh! Ovo je baš teško pitanje! Sa članovima mog kluba obišao sam i istražio oko dvesta pećina. Tako smo svojevremeno istraživali pećine i jame oko Čajetine i otkrili smo 20 novih, koje smo dodali registru u kojem je već bilo pedesetak pećina. Nažalost, za posete je uređena samo jedna, Stopića pećina – kaže Dujković.

Speleološki klub „Asak” ima registar pećina u Srbiji s više od hiljadu pećina i jama. Godišnje u Srbiji pronađe se ili istraži još nekoliko desetina objekata, tako da se ovaj broj stalno povećava.

– Jedno od najzanimljivijih otkrića ovog speleološkog kluba bio je pronalazak ostataka pećinskog lava u jami Propas, koji se sada nalaze u Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu. Neretko, u jamama koje su bile u zoni nekih ratnih dejstava pronalazimo neeksplodirane granate i drugo oružje, ali i posmrtne ostatke. Tako smo prilikom istraživanja Bezdana na Cerovu, na Zlatiboru, pronašli nekoliko posmrtnih ostataka iz Drugog svetskog rata. Sledeći put po dolasku u tu jamu smo spustili nekoliko sveštenika koji su održali pomen stradalima u samoj jami. To je bio prvi put u Srbiji da je održan pomen žrtvama u samom speleološkom objektu – priča Goran Dujković.

Goran Dujković u pećini Nacionalnog parka Đerdap

Pećine se razlikuju po bogatstvu takozvanog pećinskog nakita, ali zajedničko za sve njih je da su nastale radom vode, pa se u njima redovno sreću potoci, ponekad i prave podzemne reke, takođe i jezera različitih veličina i dubina. Najimpresivniji su podzemni vodopadi koji mogu biti visoki od nekoliko metara do više desetina, pa i stotina metara.

Dujković se tokom studija istorije bavio različitim sportovima: plivanjem, vaterpolom, veslanjem… Vremenom se okrenuo onima koji zahtevaju iskustvo, ozbiljnost i usredsređenost, kao što su planinarenje i alpinizam.

Za speleologiju se zainteresovao sasvim slučajno. Kao i većina ljudi, jedva da je znao i šta je to. Posle više godina planinarenja, shvativši da mu nedostaje ozbiljna obuka za tehničko penjanje, uz specijalizovanu opremu i užad, obreo se u akademsko speleološko-alpinističkom klub („Asak”) iz Beograda. Danas kaže da speleologija pruža mnogo više od same tehničke obuke, obuhvata planinarenje, alpinizam, duge boravke u prirodi i istraživanja još neotkrivenih ili nedovoljno poznatih pećina i jama.

Kako izgleda obilazak pećina?

– Speleološki klub nije turistička organizacija. Ovde se uče i poštuju najsavremeniji svetski standardi u istraživanju podzemnih objekata. Sve akcije su istraživačkog karaktera i u okviru njih tragamo za novim pećinama i jamama, koje onda istražimo i zabeležimo njihovu lokaciju. Ekipe broje između četvoro i devetoro ljudi, ali kada se organizuju trening akcije obuke i uvežbavanja, broj učesnika se povećava na dvadeset–trideset. Većina akcija traje tokom vikenda, ali nekoliko puta godišnje organizujemo i višednevne ekspedicije kada treba da istražimo područje s više pećina i jama – priča Dujković.

Bezbednost i pravila

Da bi silazak u jame i pećine bio bezbedan, svi učesnici moraju da poštuju pravila ponašanja: odredi se vođa akcije ili vođa grupe, zna se ko organizuje rad na terenu i donosi najvažnije odluke. Naročito se vodi računa o zaštiti prirode i ekologiji: neretko su naše jame smetlišta, pa članovi kluba ne beže od posla čišćenja!

Zanimljivo je ne samo to da se žene bave speleologijom već da su možda i brojnije: u klubu „Asak”, na primer, trenutno su dame i muškarci – izjednačeni po broju.

Naš sagovornik je ljubavlju prema speleologiji „zarazio” i svoju porodicu. Na nekoliko akcija je vodio sinove i veruje da će oni, kada ispune uslove i napune šesnaest godina, biti istraživači pećina. Za suprugu dodaje da voli da boravi u prirodi, ali nije završila speleološku obuku, pa se nije uključivala u istraživanje pećina.

Tromesečna obuka

– Speleologija je potencijalno opasna aktivnost. Svaki ulazak u pećinu ili jamu predstavlja opasnost i može doći do lakšeg i težeg povređivanja. Svaka povreda u ovakvim objektima je opasna po život, a jedini koji vam mogu pružiti pomoć su članovi ekipe i Gorska služba spašavanja. U nekim zemljama postoje specijalizovane službe za spašavanje iz speleoloških objekata. Nažalost, kod nas ih nema. Iz ovih razloga u klubu se puno polaže na obuku koja traje skoro tri meseca, a posle toga svako od nas se stalno uvežbava i usavršava – kaže Dujković.

U fotelji ispred televizora ili uživo za pola miliona dolara

Od

Viktor

-

2. jun 2024. | 03:45

0

Da li će svi radovi na gradskoj i sportskoj infrastrukturi u Parizu biti gotovi na vreme, da li će stari gradski balkoni duž Sene izdržati sve one koji budu hteli da gledaju nesvakidašnje svečano otvaranje (26. jula) na toj reci, da li će taj grad biti bezbedan za vreme 33. letnjih olimpijskih igara…

Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću u susret najvećoj smotri sporta, koju će treći put ugostiti Pariz, domaćin 1900. i 1924. Ključna stvar u ovakvim prilikama – bezbednost – zahteva posebne mere i potiskuje u drugi plan sve ostale brige.

Lopov koji je u februaru ukrao u vozu torbu s planovima za obezbeđenje Olimpijskih igara (nalazila su se u laptopu i dva USB-a), koju je nosio jedan službenik grada Pariza, odmah je uhapšen i osuđen na sedam meseci zatvora. Policija je tada tvrdila da nema razloga za brigu i da su u pitanju neki materijali koji nisu osetljivi za bezbednost, već da se tiču isključivo drumskog transporta.

Više od 60.000 ljudi biće uključeno u obezbeđivanje Igara, navodi Bi-Bi-Si: više od 40.000 policajaca, oko 20.000 vojnika i oko 2.000 pripadnika stranih policijskih i bezbednosnih službi. Pod posebnim merama biće svečano otvaranje, na Seni, koja i pored svih napora organizatora neće biti dovoljno čista da bi se u njoj održavala takmičenja (za čišćenje od bakterija do sada je potrošeno oko milijardu evra). Na toj reci će, 26. jula, 94 broda, trasom dugom šest kilometara, defilovati sportisti iz 206 zemalja i teritorija, pred oko 300.000 gledalaca (zbog mera bezbednosti prepolovljen je prvobitan plan od 600.000). Na tribinama se očekuje oko 120 državnika.

Posle Tokija 2021, kada su igre prvi put zbog više sile (korona) održane za vreme olimpijade (olimpijske igre su tradicionalno kruna četvorogodišnjeg perioda – koji se naziva olimpijada), ali i bez publike, Pariz očekuje 15 miliona gledalaca na sportskim borilištima, od toga dva miliona iz inostranstva. Možda se stranci raduju Igrama, ali Parižani kao da nisu toliko oduševljeni! Prema jednoj anketi, 44 odsto stanovnika tog grada smatra da su Igre „loša stvar” i nameravaju da napuste grad za vreme tog događaja. Verovatno im nije po volji i to što će cena organizacije verovatno premašiti 10 milijardi evra.

Ovog leta na meti će biti mnogi rekordi, kako sportski tako i oni drugi, kao što je gledanost i zastupljenost na društvenim mrežama. „Peking 2008” drži rekord sa 4,7 milijardi gledalaca kraj malih ekrana, a prosek u ovom milenijumu je oko 3,5 milijardi.

Prihod svakih olimpijskih igara u poslednjih deset godina iznosi oko 5,7 milijardi dolara. U izveštaju posle Tokija istaknuto je da su nove tehnologije i digitalne inovacije doprinele tome da bude više gledalaca nego do sada, pratilaca i ljudi „uključenih” na olimpijske igre. Zabeleženo je više od 100 miliona pojedinačnih korisnika na digitalnim platformama, oko 3,7 milijardi objava zbirno na „Tiktoku”, „Instagramu”, „Iksu” i „Veibu”, oko 75 miliona pratilaca (kombinovano za sve mreže) društvenih medija u vezi sa igrama.

Jedan rekord je već sada oboren. Cene ulaznica su paprene i nepojmljive za normalnog čoveka.

Za odlazak na atletska finala ulaznice koštaju od 112 evra do 2.500. Za završnicu gimnastičkog višeboja, jednu od najvećih atrakcija, cene su od 150 do 13.000; a za plivačka finala od 116 do 9.999. Za prvu utakmicu američkih NBA zvezda na košarkaškom turniru, protiv Srbije, potrebno je izdvojiti od 279 do 1.000 evra. Za muško finale u košarci, u kojem bi prema očekivanju kladionica trebalo da se nađu opet Srbija i SAD, cene ulaznica su od 403,17 evra do 6.094.

Ali sve to je prava sitnica za one sa najdubljim mogućim džepom…

Kako piše „Gardijan”, na predstojećim olimpijskim igrama postojaće do sada neviđeni superluksuzni paket ulaznica, od kojih neki dostižu cenu od pola miliona dolara. Takav paket omogućava gledaocu poseban pristup svečanom otvaranju, Olimpijskom selu, pa čak i neposredni kontakt s najvećim sportskim zvezdama.

Iza svega stoji agencija GR8, koja je delimično u vlasništvu agenta košarkaša Lebrona Džejmsa i pi-ara tenisera Rafaela Nadala. Ta agencija, navodno, nudi komplet ulaznica za 14 događaja (među njima su i muško finale na 100 metara i svečano otvaranje) za 381.600 dolara. U tom paketu su i neki doživljaji „koji se ne mogu kupiti novcem”, kao što su večera u Versajskom dvorcu i druženje s nekim od najčuvenijih sportista sveta.

Šta li bi Kuberten sa svojim principom amaterizma rekao na ovo?!

„PARIZ 2024” U BROJKAMA

19 dana takmičenja (neka počinju 24. jula)

32 sporta

35 borilišta

206 zemalja i teritorija

329 događaja

754 takmičenja i ceremonije

5.250 takmičara

5.250 takmičarki

10.500 sportista ukupno

20.000 akreditovanih novinara

45.000 volontera

350.000 sati TV prenosa

600.000 obroka u Olim. selu svakog dana

15.000.000 gledalaca (očekivanja)

4.000.000.000 TV gledalaca (očekivanja)

Đoković u osmini finala nakon velikog preokreta

Od

Viktor

-

2. jun 2024. | 03:40

0

Najbolji teniser sveta Novak Đoković plasirao se u osminu finala Rolan Garosa, pošto je u noćnom trileru posle preokreta savladao Italijana Lorenca Muzetija rezultatom 7:5, 6:7 (6:8), 2:6, 6:3, 6:0.

Meč je počeo nešto posle 22.30 po lokalnom vremenu, a završen je iza tri ujutro i ušao je u istoriju kao najkasnije završen duel na Rolan Garosu.

Ukupno je borba trajala četiri i po sata, a Đoković je dobio peti od šest mečeva protiv Italijana.

Rival u osmini finala biće mu Argentinac Fransisko Serundolo, koji je ranije nadigrao Amerikanca Tomija Pola 3:6, 6:3, 6:3, 6:2.

Doktor navodi šta je najveća greška koju pravimo a koja doprinosi bržem starenju

Od

Viktor

-

2. jun 2024. | 03:35

0

woman in blue denim jacket walking on gray asphalt road during daytime

Promene stila života mogu da utiču na usporavanje starenja, i na njih možemo da utičemo.

Starenje je deo životnog procesa koji se može podeliti u dve kategorije, unutrašnje i spoljašnje starenje. Prvi se odnosi na hronološko starenje, koje utiče na celo naše telo i u velikoj meri zavisi od genetskih faktora.

Ekstrinzično starenje je povezano sa izborom načina života, pušenjem, stresom, lošim izborom hrane i izloženošću stresu, piše Živim.

I dok na prvu kategoriju ne možemo da utičemo, dr Nil Polvin, doktor dugovečnosti i regenerativne medicine, veruje da možemo da promenimo način života. Na osnovu višegodišnjeg profesionalnog iskustva, otkrio je da je najveća greška koja doprinosi bržem starenju nedostatak sna.

Nažalost, zbog užurbanog ritma života često žrtvujemo vreme koje bi trebalo da provedemo spavajući, vreme potrebno našem telu za regeneraciju.

Spavanje sedam do osam sati noću pomaže zdravlju ćelija i tkiva, kognitivnim funkcijama, imunitetu, nivou energije i metabolizmu.

Osoba treba da provede otprilike 26 godina svog života spavajući. Međutim, za mnoge to nije slučaj, a nedostatak sna doprinosi nizu zdravstvenih problema, uključujući visok krvni pritisak, depresiju, gojaznost, moždani udar, dijabetes i bolesti srca, prenosi N1.

Nedostatak sna takođe može uzrokovati:

Bore i prevremeno starenje kože

Koža se sastoji od nekoliko proteina, uključujući kolagen i elastin koji joj pomažu da ostane čvrsta i sveža.

Istraživanja pokazuju da nedovoljno sna može uticati na kvalitet i snagu kolagena i elastina, što dovodi do bora i opuštene kože ili opuštanja.

Kognitivni pad

Nedostatak sna može uzrokovati pad motoričkih vještina, sporu obradu informacija, smanjiti raspon pažnje i emocionalni kapacitet, i narušiti naše rasuđivanje.

Hronični nedostatak sna je plodno tlo za rizik od gubitka pamćenja i Alchajmerove bolesti.

Oslabljen imunitet

Prva linija odbrane tela od raznih bolesti je imuni sistem, koji se prirodno obnavlja tokom sna. Ona proizvodi ćelije koje pomažu telu da se bori protiv patogena koji nas mogu razboleti.

Istraživanja pokazuju da kada je naš san ugrožen, telo ne može tako efikasno da se bori protiv pomenutih napadača. Osim toga, vreme oporavka od bolesti može trajati duže.

Kako osigurati dobar san?

Jednostavne promene načina života mogu pomoći u stvaranju zdravih navika spavanja

Budite dosledni. Dosledan raspored spavanja pomaže u održavanju normalnog cirkadijanskog ritma.

Izložite se jutarnjem suncu odmah nakon buđenja. Ovo resetuje telesni cirkadijalni sat, signalizirajući telu da je jutro.

Ograničite unos kofeina i alkohola. Izbegavajte kofein osam sati pre spavanja i alkohol tri sata pre spavanja da biste zaštitili kvalitet sna.

Ograničite vreme provedeno ispred ekrana, posebno pre odlaska na spavanje. Dokazano je da izlaganje plavoj svetlosti negativno utiče na san.

5. Napravite opuštajuću rutinu pre spavanja. Sticanje navike da čitate knjigu ili da se kupate u toploj kupki signalizirate telu da je vreme za opuštanje i spavanje.

6. Neka vaša soba bude podsetnik na udoban san. Investirajte u dobar dušek, čaršave, maske za oči ili bilo šta drugo što vam pomaže da se osećate opušteno.

Ulazak u žarište godine: Šta nas sve od sportskih uzbuđenja čeka u junu?

Od

Viktor

-

1. jun 2024. | 05:46

0

white and blue soccer ball on green grass field

Ulazimo u žarište sportske godine, u kojoj se 17. put sreću Evropsko prvenstvo u fudbalu i Letnje olimpijske igre.

Od kada je pokrenuta smotra najboljih fudbalskih reprezentacija Starog kontinenta, u početku kao Kup evropskih nacija s četiri državna tima na završnom turniru, dva velika takmičenja idu ruku podruku.

Te 1960. u centru pažnje jugoslovenske javnosti bili su fudbaleri.

U borbi za pehar šampiona Evrope, od 6. do 10. juna, „plavi“ su na Parku prinčeva u Parizu načinili podvig protiv domaćina Francuske u polufinalu, budući da su izvojevali pobedu s 5:4 iako su zaostajali i na 3:1 i na 4:2, a u finalu sa Sovjetskim Savezom su četiri dana kasnije na istom stadionu poklekli na produžetke s 2:1.

Srebro je pozlaćeno u Rimu 10. septembra.

I u bukvalnom smislu reči, s obzirom na to da je Jugoslavija bila poraženi olimpijski finalista sva tri posleratna puta do tada – u Londonu 1948. protiv Švedske na Vembliju (3:1), u Helsinkiju 1952. protiv Mađarske (2:0), u Melburnu 1956. protiv Sovjeta (1:0), kada obračun nije vođen na temelju sukoba Tito-Staljin kao u čuvenim utakmicama u Tampereu četiri godine ranije, pogotovo ne iza smrti Josifa Visarionoviča 1953.

Na Olimpijskim igrama u Parizu (26. jul-11. avgust) naš fudbal još jednom nije zastupljen, jer na Evropskom prvenstvu mladih prošle godine u Rumuniji i Gruziji, koje je bilo kvalifikaciono, nismo ni otišli.

Poslednje olimpijsko učešće je bilo u Pekingu 2008.

Pošto je sledeća najveća smotra svetskog sporta u Los Anđelesu 2028, može se desiti da se olimpijska karta najzad izvadi baš u Srbiji, ukoliko UEFA poveri zajedničku organizaciju šampionata za igrače do 21 godine 2027. našoj zemlji i Albaniji.

Možda nas na olimpijski put izvede upravo generacija kadeta koja se plasirala u polufinale Evropskog prvenstva za svoj uzrast na Kipru.

Njen mladalački uzlet je lepa uvertira izabranicima selektora Dragana Stojkovića za centralnu sportsku svetkovinu u junu, jer u Nemačkoj počinje 17. evropsko prvenstvo.

Ovo su događaji koji će privući najveću pažnju u prvom letnjem mesecu.

FUDBAL

Pripremne utakmice Srbije

4. jun

Na bečkom Prateru naši fubaleri igraju prvu od dve uvertire za stupanje na nemačko tlo.

Susret s Austrijom počinje u 20.30 časova.

Prenos je na RTS.

8. jun

Meč sa Švedskom u stokholmskom predgrađu Solni imaće i svečarsku odoru jer je planirano da se od domaćeg nacionalnog tima oprosti Zlatan Ibrahimović (42), njegov najbolji strelac svih vremena.

Prenos na Javnom servisu počinje u 17.50 časova.

Evropsko prvenstvo (14. jun-14. jul)

Na otvaranju, 14. juna, u jedinoj utakmici tog dana, na Bajernovom stadionu u Minhenu se sastaju domaćin i Škotska (21 čas).

Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

Raspored utakmica u C grupi, u kojoj je naša reprezentacija, jeste ovakav:

16. jun

Slovenija – Danska (Štutgart, 18)

Srbija – Engleska (Gelzenkirhen, 21)

20. jun

Srbija – Slovenija (Minhen, 15)

Engleska – Danska (Frankfurt, 18)

25. jun

Engleska – Slovenija (Keln, 21)

Srbija – Danska (Minhen, 21)

Takmičenje po grupama se završava 26. juna.

Prva četiri meča osmine finala su 29. i 30. juna.

Prvoplasirani iz C grupe igraće 30. juna u Gelzenkirhenu (18 č) protiv jednog od četiri trećeplasirana tima među njih šest, koji takođe stiču pravo da nastave takmičenje.

Drugoplasirani se 29. juna u Dortmundu (21) sastaje s pobednikom A grupe, u kojoj su uz Nemce i Škote i Mađari i Švajcarci.

Prvenstvo možete da pratite na programima RTS.

Evropsko prvenstvo za kadete

2. jun

Srbija je drugi put u poslednje tri godine polufinalista za igrače do 17 godina starosti.

U Izraelu 2021. poklekla je na penale protiv Holandije, a sledeće pokolenje ima priliku da na Kipru načini korak više.

Protivnik je Portugalija.

Početak prenosa na Sport Klubu 3 je u 16.55 časova.

U Larnaki se istog dana, ali na drugom stadionu, u drugom polufinalnom duelu sreću Danska i Italija.

Prenos je na Sport Klubu 2 u 19.20.

5. jun

Finale, u koje može da uđe Srbija, počinje u 19.30 časova.

I odlučujući meč možete da gledate na Sport Klubu.

Žreb za klupske kvalifikacije UEFA

19. jun

Protivnika dobija Partizan za drugo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, a to će na takozvanom „ligaškom putu“, na kojem nisu nacionalni prvaci, biti ili Fenerbahče ili kijevski Dinamo – trećeg nema.

Rival za drugo kolo predtakmičenja za Ligu Evrope biće dodeljen Vojvodini, četvrtoplasiranoj u minuloj Superligi Srbije. Mogući su Ajaks, Braga, Molde, bečki Rapid, Trabzon, Rijeka…

Znaće se i s kim se sastaje petoplasirani kragujevački Radnički u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije, na svom evropskom debiju.

KOŠARKA

Finale Superlige Srbije

3. i 5. jun

Petnaest dana po završetku finalnog okršaja u ABA ligi, koji je Crvenoj zvezdi pripao protiv Partizana s 3:0 u pobedama, počinje borba večitih rivala za trofej državnog prvaka.

Crveno-beli su kao bolji u regionalnom takmičenju domaćini prve utakmice, koja se igra u dvorani „Aleksandar Nikolić“ u 20 časova.

Revanš je u Beogradskoj areni 5. juna.

Majstorica, ako treba, bila bi 8. juna, opet sa Zvezdom u ulozi domaćina.

Prenosi su na kanalima Arena sporta.

Foto: Pedja Milosavljevic/Starsport

Finale NBA lige

Od 7. juna

U velikom finalu NBA lige igraće sa Istoka Boston, koji je učesnik na vrhuncu uzbuđenja u američkoj profesionalnoj košarci bio i 2010. i 2022, ali ne i prvak posle 2008, i sa Zapada Dalas, koji je i uzeo jedini prsten kada se prethodno borio (2011).

Boston, najuspešniji u osnovnom delu lige (64 pobede), biće domaćin prve dve utakmice.

Serija počinje u noći između 6. i 7. juna po našem, u 2.30 časova.

Drugi meč je 10. juna u 2 časa.

Zatim se dvaput igra u Dalasu: 13. i 15. juna, oba puta u 2.30.

Ostali termini do četiri pobede su 18 (Boston), 21 (Dalas) i 24 (Boston).

Prenosi su na Areni sport.

Prvo okupljanje košarkaša za olimpijske pripreme

17. jun

Selektor Svetislav Pešić je rekao da prvi igrači dolaze na pripreme za Olimpijske igre 17. juna u Beogradu, a da će se od 24. juna raditi u Staroj Pazovi.

TENIS

Rolan Garos

Prvog dana meseca vodiće se završne borbe u trećem kolu, a šampion Novak Đoković se sastaje sa Italijanom Lorencom Muzetijem (20.15 časova).

Osmina finala je predviđena za 2. i 3. jun, a četvrtfinala za 4. i 5.

Oba polufinala na ženskom turniru su 6. juna, a oba na muškom dan kasnije.

Teniserke igraju za trofej 8. juna, a teniseri sutradan. Oba meča počinju u 15 časova.

Prenosi su na kanalima Eurosporta.

Vimbldon

Jun se u tenisu završava u predvorju Vimbldona, koji počinje 1. jula.

Od 24. do 27. juna igraće se kvalifikacije.

Žreb je 28. juna.

Kad se sa šljake pređe na travu, turniri su od 10. do 16. juna u Štutgartu i Hartogenboshu, od 17. do 23. juna u Kraljičinom klubu u Londonu i u Haleu, a od 24. do 29. na Majorci i Istbornu.

ATLETIKA

Evropsko prvenstvo (7-12. jun)

Na Olimpijskom stadionu u Rimu održaće se 26. evropsko prvenstvo.

Srpski tim ide bez šampionke u skoku udalj sa Olimpijskog stadionu u Minhenu 2022. Ivane Španović, koja se štedi za vrhunac karijere na Letnjim igrama na stadionu „Franuska“ u Parizu.

Predstavnici su Angelina Topić (skok uvis, skok udalj), Milica Gardašević (skok udalj), Adriana Vilagoš, Marija Vučenović, Ivana Đurić (koplje), Elzan Bibić (5.000), Armin Sinančević, Asmir Kolašinac (kugla), Strahinja Jovančević, Lazar Anić (skok udalj), Boško Kijanović (200, 400), Milica Emini (100 prepone), Nikola Kostić (400 prepone), Ivana Ilić (100, 200), Maja Ćirić (400) i Slavko Stević (skok uvis).

Foto: EPA-EFE/Tamas Vasvari

ODBOJKA

Liga nacija

Ovog meseca se igraju i završnica osnovnog dela Lige nacija i finalni turniri i u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Prenosi su na programima Sport Kluba.

Odbojkaši

Muški tim, koji kroz Ligu nacija ima prilliku da skuplja bodove za konačnu svetsku rang-listu za olimpijsku kartu, na prvim iskušenjima u Riju ostvario je jednu pobedu i tri poraza.

Sledeći turnir je u Otavi.

Rivali su Holandija (5. jun, 22.30 po našem), SAD (8. jun, 2), Argentina (9. jun, 2) i domaćin Kanada (9. na 10 jun, ponoć).

Poslednji mečevi su u Ljubljani: s Kubom, direktnim konkurentom za Pariz (19. jun, 16.30), s Turskom (21. jun, 20.30), s Poljskom (22. jun, 16.30) i sa Slovenijom (23. jun, 20.30).

Završni turnir u Lođu, na kojem učestvuju domaćin Poljska i još sedam najuspešnijih iz ligaškog dela, počinje četvrtfinalnim utakmicama 27. i 28. juna.

Polufinala su 29. juna, a meč za treće mesto i finale 30. juna.

Odbojkašice

Odbojkašicama, koje idu na Olimpijske igre, Liga nacija je odlična priprema.

Trenutno su na turniru drugog vikenda u Arlingtonu u Teksasu (prvi bio u Riju).

Prvo su savladale Poljsku (3:1), a onda su izgubile od Turske (3:1).

Posle duela sa Kanađankama, očekuje ih 2. juna u 3 časa po našem susret s Bugarkama.

Na trećem turniru, u Fukuoki, protivnice su Holanđanke (12. jun, 8.30), Francuskinje (14. jun, 5), Japanke (15. jun, 12.20) i Italijanke (16. jun, 8).

Na završnom turniru u Bangkoku učestvuju domaćin i još sedam najboljih.

Četvrtfinala su 20. i 21 juna, polufinala 22. juna, a poslednja dva meča 23. juna.

Ko su „toksični roditelji“ i kako da živimo s njima

Od

Viktor

-

1. jun 2024. | 05:43

0

„Zbog roditelja sam postala depresivna – plakala sam skoro svaki dan. Zato sam odlučila da ih ignorišem.“

Ovakve reči je neobično čuti od ćerke, posebno nedugo nakon što je i sama postala majka.

Posle dugogodišnjeg „toksičnog ponašanja“ roditelja koje je uticalo na njeno mentalno zdravlje, Sarika kaže da nema više živaca za njih.

„Na mene je to jako uticalo, posebno tokom trudnoće.

„Verujem da me čak i beba u stomaku čula kako plačem“, kaže 30-godišnjakinja iz Malezije za BBC.

Sarika je ograničila vezu sa roditeljima, ali odluka da se udalji od majke i oca nije bila laka.

„Uvek osećam krivicu“, kaže ona.

Sarika nije jedina koja ima ovakvo iskustvo i osećanja.

„Mog oca bih definitivno opisala kao narcisoidnog.

„Nikad se ni zbog čega nije pojavio u školi.

„Nije došao ni na moju maturu. Uvek je imao izgovor“, kaže Ešli iz Kenije.

Iako nije bio prisutan u njenom životu, često se žalio na skoro sve u vezi sa njom, kaže 25-godišnjakinja.

„Ono što mi je zaista pomoglo da se zaštitim od njegovog toksičnog ponašanja bila je mama. Uradila je najbolje što je mogla za mene“, Ešli kaže za BBC.

„Njihov brak je odavno završen, ali mama se ipak nije razvela.

„Zato što se u većini afričkih kultura na razvode gleda sasvim drugačije nego u zapadnim kulturama“, objašnjava ona.

„Sada otac uglavnom pozove da pita da li radim, da vidi da li mogu nešto da mu kupim“.

„Toksično roditeljstvo“ može imati negativne posledice u odraslom dobu, upozoravaju stručnjaci

Ešli i Sarika žive hiljadama kilometara daleko, ali imaju mnogo toga zajedničkog.

Obe kažu da njihovi roditelji, koji uglavnom nisu bili tu kada su im bili potrebni, i dalje pokušavaju da ih kontrolišu, mešajući se u njihove odluke o karijeri, društvenom životu, vezama i braku.

Mnogi drugi su objavili video snimke na TikTok-u i drugim društvenim mrežama, u kojima opisuju kako su prekinuli vezu sa roditeljima.

Kao razlog navode ono što nazivaju „toksičnim ponašanjem“ roditelja, zbog kojeg još od detinjstva stalno osećaju krivicu i strah.

„Broj ljudi koji traže stručnu pomoć zbog štete koju su im naneli toksični roditelji stalno raste“, kaže Ajo Adesoje, licencirana psihoterapeutkinja iz Britanskog udruženja za savetovanje i psihoterapiju.

Šta zapravo znači izraz „toksičan“ koji se danas toliko često koristi?

Šta je ‘toksičan roditelj’

Prema Dečjem fondu Ujedinjenih nacija, Unicefu, „pozitivno roditeljstvo nije samo metod, skup pravila ili stil ponašanja; to je verovanje, način življenja.

„Odnos prema deci treba da je pun poštovanja, bez pretnji nasiljem i sramoćenjem, i da je utemeljen na ohrabrivanju punom ljubavi“.

Iako ne postoji zvanična definicija „toksičnog roditelja“, izraz se široko koristi kao krovni termin za opisivanje skupa negativnih odlika koje su u suprotnosti sa „pozitivnim roditeljstvom“.

„Mi generalno nešto označavamo kao toksično kada je to obrazac ponašanja koji se ponavlja, a ne izolovan događaj“.

Na primer, kaže ona, pitati dete da li ima partnera nije samo po sebi problematično.

Međutim, ako je pitanje deo obrasca kontrole ili zlostavljanja, onda to pitanje za dete ima veći značaj.

„Ponekad roditelji to rade nesvesno, ne znajući šta rade, zbog nedostatka samosvesti, znanja i obrazovanja“, objašnjava Adesoje, koja je takođe specijalistkinja za zlostavljanje u porodici.

Studija Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu iz 2013. godine pokazala je da oni koji imaju visoki nivo stresa u detinjstvu imaju veće šanse da razviju određene zdravstvene rizike u odraslom dobu, kao što su visok holesterol, visok krvni pritisak i dijabetes.

Narciosidnost, opsesivna kontrola i druge osobine toksičnog roditelja

Adesoje opisuje dva tipa toksičnog roditeljstva koje najčešće vidi u njenoj ordinaciji za savetovanje: prvo, postoje roditelji koji žele da drže sve pod kontrolom i mešaju se u odabir zanimanja, poslovni život i izbor partnera njihovog deteta, pri tom postavljajući nerealna očekivanja i standarde.

Zatim postoje narcisoidni roditelji kojima na prvom mestu nisu deca, već oni sami.

Kaže da se karakteristike ova dva tipa često preklapaju.

Međutim, spisak toksičnih tipova roditelja je dugačak, kaže Alison Korner, klinička psihološkinja koja živi Ujedinjenom Kraljevstvu.

Mnogi roditelji traže emotivnu zavisnost od dece, posebno u razorenim brakovima, upozoravaju stručnjaci

Nakon što se povukla iz britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), pokrenula je veb stranicu myhorridparent.com na kojoj pruža savete mladim ljudima koji imaju toksične roditelje kako da se sa tim problemima izbore.

Ona navodi još neke tipove toksičnih roditelja:

Nadmoćne majke – koje donose odluke u ime dece bez da ih pitaju
Ljute majke – koje pronalaze greške u skoro svemu što deca rade (i to deci daju do znanja)
Zavidne majke – kojima nešto nedostaje u njihovom životu i žele da žive kroz njihovu decu
Takmičarski nastrojeni očevi – koji kritikuju sve ako deca nešto rade bolje od njih
Ljuti očevi – koji imaju plahovitu, agresivnu narav i gube živce zbog najmanje sitnice
Pokorni očevi – koji svaku odluku i odgovornost prepuštaju majkama

Alison Korner kaže da, dok sluša „srceparajuće i tragične priče“ iz celog sveta, ponekad, kada je potrebno, žrtve upućuje da se obrate međunarodnim linijama za pomoć onima koji pomišljaju na samoubistvo.

„Situacija može da bude toliko loša“, kaže ona za BBC.

Mnogi na društvenim mrežama dele ispovesti o razlazu sa toksičnim roditeljima

Kulturni tabu

Sarika je pokušala da razgovara sa osobom bliskom njenoj porodici – „nekim ko ne osuđuje“, ali su na kraju svi krivili nju, kaže ona.

„Dakle, naša kultura nas je navela da mislimo da deca nisu u pravu, a da su roditelji uvek u pravu.

„Ljudi obično kažu da nema dima bez vatre“, dodaje ona.

Prema rečima profesorke Čeris Šun-čing Čan, sociološkinje na Univerzitetu u Hongkongu, ovom fenomenu mogu doprineti i različiti društveno-ekonomski činioci.

Na primer, politika jednog deteta u Kini, koja je ograničila većinu porodica da imaju samo jedno dete, može da bude opterećujuća za decu, jer njihovi roditelji nemaju nikog drugog na koga mogu da se oslone.

„Takva deca su zapravo pod još većim pritiskom da ispune očekivanja roditelja, jer su njihovi roditelji zaista mnogo žrtvovali ili učinili sve za njih“, kaže ona za BBC.

Mnogi roditelji traže emocionalnu zavisnost od dece, koja su sve vreme zabrinuta za njih, posebno ako su roditelji razvedeni ili ako otac ima vanbračnu vezu, objašnjava profesorka Čan.

„Mislim da je to takođe vrsta toksičnog roditeljstva, a deci je još teže da o tome otvoreno razgovaraju“, dodaje ona.

„U takvim okolnostima, neka deca postaju savetnici njihovim majkama“.

„Ne želim da budem kao moji roditelji. Želim da pružim podršku mojoj deci“

Ajo Adesoje kaže da su neke od dugotrajnih posledica koje vidi kod njenih odraslih pacijenata zbog toksičnog roditeljstva problemi sa samopoštovanjem, hronični stid, oštra samokritika, potreba da se stalno ugađa drugima, nevoljnost da se potraži pomoć i nemogućnost osećaja sigurnosti u partnerskom odnosu.

Kako se izboriti sa toksičnim roditeljima

Sarika kaže da je veza sa njenim roditeljima postala izuzetno toksična nakon što se udala, jer njeni roditelji nisu odobravali taj brak.

„Očigledno su moji roditelji učinili sve za mene.

„Nisam ništa uradila za njih. ‘Ti si sramota za moju porodicu’“, to je moj otac često govorio.

„U nekom trenutku sam pomislila da sam verovatno ja kriva“, dodaje ona.

Aša Patel, klinička psihološkinja i osnivačica socijalnog preduzeća koje pruža psihološku podršku deci i mladima u UK-u, Innovating Minds, kaže da je normalno da se osećate krivim što priznajete da imate toksične roditelje, ali da je presudno da se prednost da sopstvenom blagostanju.

„Niko drugi ne brine o vašem mentalnom zdravlju“, dodaje ona.

„Dakle, jedina osoba koja to može da uradi si ti“.

Ajo Adesoje kaže da odrasla deca, bez upuštanja u nepotrebne rasprave sa roditeljima, treba da postave čvrste granice i priznaju sebi da više nisu deca.

„Mislim da je to ono što se ne čini i to često vidim u mojoj praksi.

„Vratite se u detinjstvo i zaboravite da ste odrasli“.

Ešli je sledila ovaj savet i odlučila da uspostavi jasne granice sa ocem, dajući prednost njenom mentalnom blagostanju, dok je Sarika sada odlučna da bude dobar roditelj novorođenoj ćerki.

„Ne želim da budem kao moji roditelji.

„Želim da joj pružim mnogo podrške, da joj dam najbolje što mogu i da joj dopustim da sama donosi odluke o njenom životu“, kaže ona.

NewsWeekPRO

Kasnije, od početka XXI veka, sa povećanjem tržišnog učešća niskotarifnih kompanija i sa tendencijom racionalizacije troškova u celokupnoj avio-industriji, ponude avio-keteringa su redukovane. Došlo je i do komercijalizacije keteringa, odnosno do pojave takozvane ,,Prodaje na letu”.

Bombone i JAT

Već naredne, 1963. godine, JAT je po prvi put organizovao i bescarinsku prodaju cigareta, parfema i pića na svojim međunarodnim letovima. Tako je servis za putnike u veoma kratkom roku dostigao nivo razvijenih evropskih kompanija.

Prvi krov koji je JAT-ov ketering dobio bile su adaptirane montažne barake negdašnih graditeja surčinskog aerodroma. Tu su bile smeštene kuhinje, perionice i magacini. Visokim platama privučeni su vrhunski kuvari koji su iskustvo sticali u najeminentnijim hotelima i državničkim prijemima.

Period štednje i zlatna era za JAT

Ideja za otvaranje sopstvenog pogona za proizvodnju obroka u kompaniji JAT rodila se samo dve godine kasnije, kada su zaposleni u JAT-ovom odeljenju za snabdevanje aviona napicima i bescarinskom robom, 1965. godine, pokušali da uštede na izdacima za voće koje je putnicima deljeno u toku leta.

Umesto da ga po visokim cenama nabavljaju preko ,,Metropola“, kupili su dostavno vozilo i počeli da donose voće direktno od proizvođaca. Vozilo se isplatilo za manje od mesec dana.

Odeljenje je kasnije preraslo u Ketering (Catering). Njegovim uslugama prvi se priklonio Er Frans. Time je prestala saradnja s Hotelskim preduzećem „Metropol“ koje je do tada pripremalo avionske obroke.

JAT na vrhuncu

Zlatna era je bila najava za tzv. društvo milionera, koje je JAT početkom sedme decenije XX veka dočekao. Tokom 1970. godine prevezeno je 1.200.000 ljudi, a Jugoslovenski aerotransport zauzeo je 51. mesto među 122 svetske vazdušne kompanije.

Na svom vrhuncu JAT je postao sinonim za moć i glamur. Stjuardese su nosile uniforme koje su u Parizu proglašene za najelegantnije, a obroci koje su služile iznad oblaka spremali su kuvari iz najboljih restorana.

Kvalitet

Nova poslovna orijentacija kompanije – stavljanje kvaliteta u prvi plan – umesto dotadašnje politike širenja obima saobraćaja, još više je zaoštrila problem Keteringa. JAT je uveo nove i kvalitetnije obroke.

Servis na JAT-ovim letovima ubrzo je postao jedan od najkvalitetnijih među svim vazduhoplovnim kompanijama koje su saobraćale sa Jugoslavijom.

Međutim, ranih 80-ih, broj putnika i obim saobraćaja nadmašio je mogućnosti koje su pružali stari objekat i njegova oprema. Sve do izgradnje nove zgrade, radnici keteringa su u skoro nemogućim uslovima uspevali da kvalitet u snabdevanju aviona održe na zavidnom nivou.

,,Najveća fabrika hrane“ na Balkanu

Veliki kapaciteti i opremljenost službe omogućavali su da se sve usluge, koje su vezi sa putničkim servisom, mogu kvalitetno obavljati i za druge vazduhoplovne prevoznike.

U narednim decenijama, kompanije su snažno razvijale svoju ponudu keteringa na letu, tako da su putnici na raspolaganju imali veliki izbor obroka.

Komercijalizacija keteringa

Od početka XXI veka, sa povećanjem broja niskotarifnih kompanija na tržištu i sa tendencijom racionalizacije troškova u celokupnoj avio-industriji, ponude avio-keteringa su redukovane. Došlo je i do komercijalizacije keteringa, odnosno do pojave takozvane ,,Prodaje na letu”.

Srpska nacionalna avio-kompanija Air Srbija je 2018. godine u svoje avione uvela ketering uslugu „Elevate Deli&Bar“. Ona i danas postoji na kratkim i srednjim letovima. Putnicima pruža dodatni izbor hrane i pića tokom leta do izabrane destinacije.

Na dugim letovima, srpska nacionalna avio-kompanija pruža i mogućnost konzumacije specijalnih obroka, u skladu sa posebnim zahtevima putnika. Takvi obroci obezbeđuju se bez dodatne nadoknade, uz prethodnu rezervaciju, najkasnije 24 časa pre poletanja.

Let Njujork – Srbija

Na letu Njujork – Srbija putnici na raspolaganju imaju À la carte obrok. Drugi obrok dobijaju pre sletanja na destinaciju. U ponudi su raznovrsna peciva, predjelo – srpsko meze: gibanica, mladi sir, kajmak, dimljena junetina, krastavac punjen ajvarom, Njeguška pršuta, Grčka salata.

Glavno jelo se sastoji od file minjona sa sosom od pečuraka, sotiranog brokolija i prženih krompirića. Na meniju je i vegetarijanska lazanja, pileća Cordon bleu šnicla, tartar sos, pire od graška i karamelizovana šargarepa.

Drugi obrok uključuje njoke ,,Arrabiata“, belu bajaderu, raznovrsne kolačiće i sezonsko sveže voće.

Kada je reč o desertu, u avionu služe Moskvu šnit.

Let Njujork – Srbija takođe podrazumeva À la carte obrok u avionu. Osim raznovrsnih peciva, na meniju u odeljku predjelo je dimljeni losos sa kaprom i blanširanim šparglama, kinoa sa krastavcem, paradajzom i šparglama na žaru i šitake pečurkama.

Glavno jelo je bakalar na žaru sa pečenim krompirom, sotirani spanać, čeri paradajz, puter sa limunom, kaprom i peršunom, govedina sa kremastom palentom, brokolijem i tikvicama na žaru, pasta rigatoni sa paradajz sosom i parmezan sirom.

Desert koji služe na letu Njujork – Srbije je čokoladna tarteleta sa voćem.

Osim hrane, postoji i ponuda pića: sokovi i gazirana pića, alkohol, pivo, voda, toplici napici u koje spadaju različite vrste kafa i vina.

Specijalni obroci

U avionima danas služe i specijalne obroke ako su putnici na posebnom režimu ishrane usled zdravstvenih ili verskih razloga ili putuju sa decom.

Obroci koje spremaju prema verskim zahtevima su: hindu obrok, pravoslavni obrok pripremljen na ulju, đain obrok (vegeterijnaski), pravoslavni posni obrok pripremljen na vodi, pravoslavni posni obrok sa ribom, košer obrok i halal obrok.

Takođe postoje i obroci prema zdravstvenim/dijetetskim zahtevima kao što su jela sa niskim sadržajem masti, obrok sa dijabetičare, obrok bez laktoze i bez glutena itd.

Tu su i jela za vegane i vegeterijance: azijski vegeterijanski obrok, lakto-ovo vegeterijanski obrok i vegeterijanski obrok.

Institucija Evropske unije zadužena za statistiku Eurostat objavila je zvanične podatke o tome koliko građani zemalja u Evropi nedeljno rade u proseku.

U 2023. godini stvarni sedmični radni sati za osobe od 20 do 64 godine na njihovom glavnom poslu, u EU, u proseku je iznosio 36,1 sat.

Pažljiviji pogled na zemlje EU otkriva značajne razlike. Najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39,0).

Nasuprot tome, najkraću radnu nedelju imala je Holandija (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34,0).

Prema statističkim podacima građani naše zemlje rade u proseku 41.7 sati nedeljno, što ih svrstava u sam vrh po broju sati provedenog na radnom mestu.

Prema podacima Eurostata, više od Srba rade Turci, 44.2 sata nedeljno, dok su građani Bosne i Hercegovine u proseku na poslu 41.4 sata.

Kolekcija od 60 miliona dolara sportskih suvenira, retkih patika i luksuznih automobila u vlasništvu jednog kanadskog preduzetnika biće stavljena na aukciju u RM Sotbiju u subotu.

Predmeti za prodaju u vlasništvu Majlsa Nadala (Miles Nadal) uključuju trkačko odelo sa potpisom bivšeg asa Formule 1 Mihaela Šumahera i pet klasičnih crvenih ferarija vrednih 20,25 miliona dolara.

„Imam 66 godina, nekako želim da uživam u plodovima svog rada i pokušam da učinim svet boljim mestom“, rekao je on za BNN Blumberg ranije ove godine.

Nadal, koji je nekada bio jedan od najplaćenijih izvršnih direktora Kanade, rekao je da je počeo da sakuplja retke automobile i druge memorabilije pre više od 25 godina. Predmeti koje je stavio na aukciju procenjuju se na ukupnu vrednost od 60 miliona dolara.

Oni uključuju impresivnu kolekciju patika – vrednu 2 miliona dolara – koju je Nadal nedavno kupio.

„Bilo mi je dosadno jednog dana, sedeći u svojoj vikendici u Muskoki, i kupio sam nešto što se zove ultimativna kolekcija patika od Sotbija to je bilo 100 najikoničnijih patika“, rekao je Nadal u intervjuu za BNN Blumberg.

Kolekcija je uključivala originalne Air Jordan patike koje je potpisao lično košarkaška legenda Majkl Džordan i još jedan Nike par inspirisan filmom „Povratak u budućnost“ – jedan od samo 89 pari širom sveta.

Na aukciji više od 100 automobila

Takođe, na aukciji RM Sotbija je na prodaju više od 100 retkih automobila koji su nekada bili izloženi u Nadalovom muzeju „Dare to Dream“ u Torontu.

Ljubitelji automobila će verovatno prepoznati neke od „velikih 5“ Ferarija: 288 GTO, F40, F50, Enzo i LaFerrari, kao i McLaren P1 iz 2015, jedan od samo 350 postojećih u svetu.

Na prodaju je i Bugatti Veiron 16.4 iz 2008. koji je ranije pripadao britanskoj TV zvezdi i producentu ploča Sajmonu Kauelu.

Nadal je opisao svoju kolekciju kao rezultat „emotivnih ulaganja“ koje je napravio u predmete za koje je bio istinski zainteresovan. Ali je dodao da ih je postalo teško održavati, zbog čega je odlučio da neke stavi na aukciju.

On je takođe poznati filantrop u Torontu, gde je ranije donirao milione bolnici Mount Sinai i Univerzitetu Jork.

Svaki putnik koji ovog leta krene na odmor autobusom moraće da računa na to da može da ponese jedan kofer težine najviše do 23 kilograma.

Ovo nije zvaničan propis, nego interno pravilo koje su uvele turističke agencije i prevoznici kako bi sprečile različite probleme i neprijatnosti koje su imali zbog prekomerne težine autobusa, nemogućnosti da svi putnici unesu prtljag…

Putnicima će uz jedan kofer biti dozvoljeno unošenje i manjeg ručnog prtljaga koji može da se spakuje u prostor iznad sedišta. Sve ostalo moraće da se doplaćuje, i to 30 evra po torbi.

Kako kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, ovakva odluka je bila neminovna zbog toga što putnici nisu imali meru prilikom putovanja, odnosno prtljaga koji nose.

Svesni smo kritika kojima smo izloženi, posebno zbog cene dodatnog prtljaga (po principu ako se plati onda može, kako tumače putnici), međutim, takva odluka je doneta samo da bismo na neki način demotivisali ljude da nose nepotrebne, pa i zabranjene stvari.

Mi kao organizatori putovanja morali smo da preduzmemo ovakve korake kako bi svi putnici imali iste uslove putovanja. Dešava se da neko nosi pet kofera, a neko drugi ne može da smesti nijedan, kaže Seničić.

Pukla poluosovina zbog prekomerne težine

Goran Aleksić, predsednik Poslovnog udruženja „Srbija transport“, kaže da se u javnosti stvorila neka slika kako se uvode stroga pravila, a u stvari je samo reč o boljoj organizaciji. Svako prevozno sredstvo ima svoj kapacitet i u slučaju prtljaga je to jasno navedeno.

Praksa u svim zemljama Evropske unije, kod velikih prevoznika poput Fliks busa, takva je da se svakom putniku odobrava unošenje jednog kofera određenih dimenzija, a svaki sledeći se naplaćuje 30 evra.

Istoriju je zavoleo još u osnovnoj školi, a speleologiju mnogo kasnije, kada je postao profesor istorije. Goran Dujković slobodno vreme ispunjava obilazeći pećine po Srbiji.

Pa, šta ima da se vidi zanimljivo ispod stena, šta se može otkriti u srpskim pećinama, pitamo našeg sagovornika.

Opelo u jami

Speleološki klub „Asak” ima registar pećina u Srbiji s više od hiljadu pećina i jama. Godišnje u Srbiji pronađe se ili istraži još nekoliko desetina objekata, tako da se ovaj broj stalno povećava.

Dujković se tokom studija istorije bavio različitim sportovima: plivanjem, vaterpolom, veslanjem… Vremenom se okrenuo onima koji zahtevaju iskustvo, ozbiljnost i usredsređenost, kao što su planinarenje i alpinizam.

Kako izgleda obilazak pećina?

Bezbednost i pravila

Zanimljivo je ne samo to da se žene bave speleologijom već da su možda i brojnije: u klubu „Asak”, na primer, trenutno su dame i muškarci – izjednačeni po broju.

Tromesečna obuka

Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću u susret najvećoj smotri sporta, koju će treći put ugostiti Pariz, domaćin 1900. i 1924. Ključna stvar u ovakvim prilikama – bezbednost – zahteva posebne mere i potiskuje u drugi plan sve ostale brige.

Ovog leta na meti će biti mnogi rekordi, kako sportski tako i oni drugi, kao što je gledanost i zastupljenost na društvenim mrežama. „Peking 2008” drži rekord sa 4,7 milijardi gledalaca kraj malih ekrana, a prosek u ovom milenijumu je oko 3,5 milijardi.

Jedan rekord je već sada oboren. Cene ulaznica su paprene i nepojmljive za normalnog čoveka.

Ali sve to je prava sitnica za one sa najdubljim mogućim džepom…