Sutra se gasi peta najstarija aviokompanija na svetu: Jugoslavija je bila prva međunarodna destinacija
Posle 101 godine od osnivanja i prvog leta, češka nacionalna aviokompanija prestaće da postoji. Za sutra je predviđen poslednji let Čeh erlajnsa (poznatog i kao ČSA). Na praški aerodrom Vaclav Havel sleteće poslednji avion na liniji iz Pariza. ČSA je peta najstarija aviokompanija na svetu.
Nakon toga, Čeh erlajns „utopiće“ se u drugu češku aviokompaniju – Smartvings.
Do ovakvog scenarija došlo je zbog dugoročnih finansijskih teškoća. One su uzrokovane i nizom velikih događaja kao što su napad na SAD 11. septembra, ekonomska kriza 2008. i kovid pandemija, ali i zbog uspona lou kost aviokompanija.
Skupa flota
Problemi kompanije počeli su još devedesetih sa prvim neuspešnim pokušajem privatizacije. Nakon događaja iz ovog veka, flota kompanije je počela da se smanjuje, a pod okrilje Smartvingsa, ČSA je došao još 2018. kada je rivalska kompanija kupila gotovo 98% akcija.
Češka televizija kao probleme navodi i konflikte unutar aviokompanije i neiskustvo menadžmenta koje je dovelo do loših poslovnih odluka.
Češki mediji podsećaju da je pod vođstvom biznismena Jaroslava Tvrdika tokom prethodne decenije došlo do kupovine novih, skupih aviona, i povećanja drugih troškova. Bivši predsednik ČSA Miroslav Kula okrivio je Tvrdikove „megalomanske projekte“ i „nekompetentan menadžment“ za neuspeh kompanije.
S druge strane, Tvrdik koji je vodio kompaniju pre 20 godina, pre toga je ocenio da je gašenje neizbežan rezultat usled eksternih okolnosti.
U poslednje vreme, aviokompanija letela je na samo dve linije – do Pariza i Madrida. Takođe, ima samo dva aviona Erbas A320-200 u floti. Jedan od njih je već leteo samo za Smartvings. Ipak, Smartvings kupovinom dobija još četiri aviona koji su prethodno naručeni. Dva bi trebalo da stignu do kraja godine, a dva u prvoj polovini sledeće.
Letovi za Zagreb
Prvi let koji je ČSA (Czech State Airlines) obavio 1923. bio je na tada domaćoj liniji Prag-Bratislava. Na tom letu bile su samo dve osobe – pilot Karel Brabenec i novinar koji je izveštavao. Leteli su tri sata. Prvi avion zapravo je bio dvosed-dvokrilac kakvi su korišćeni u Prvom svetskom ratu.
Prva međunarodna linija bila je za Jugoslaviju kada je 1930. godine ČSA počeo da leti za Zagreb. Za daleke destinacije ČSA je leteo od sedamdesetih – Montreal, Njujork i Havana.
Starije od ČSA bile su samo aviokompanije kao što su holandski KLM i kolumbijska Avianka (obe osnovane 1919.), australijski Kvantas (1920) i sovjetski odnosno ruski Aeroflot (1923). ČSA je bio poznat i po tome što je imao svoj kod odnosno oznaku OK.
Dragan Bjelogrlić proglašen krivim za nasilničko ponašanje, kažnjen uslovno na šest meseci
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je danas osuđujuću presudu i proglasio glumca i reditelja Dragana Bjelogrlića krivim za delo nasilničko ponašanje, zbog tuče sa rediteljem Predragom Gagom Antonijevićem. Bjelogrlić je prvostepeno osuđen na šest meseci uslovno, uz proveru od dve godine.
U obrazloženju presude postupajuća sutkinja je navela da je sud pregledao sve video snimke koji su bili dostupni u toku postupka i da je ipak prihvatio tvrdnju odbrane da je Bjelogrlić prvi udarac Antonijeviću naneo otvorenom šakom.
Sutkinja je navela da je predlog tužilaštva da je Bjelogrlić delo izvršio na drzak i bezobziran način ocenilo kao neosnovan, kao i sam zahtev da mu se izrekne kazna zatvora u trajanju od šest meseci.
Ona je navela da je sud uzeo niz olakšavajućih okolnosti prema okrivljenom i uzeo u obzir da se radi o porodičnom čoveku, uglednom dramskom umetniku, koji nikada ranije nije bio osuđivan, te da sud smatra da je uslovna kazna umerena i srazmerna težini dela koje se Bjelogrliću stavlja na teret.
Bjelogrlić će morati da plati sudske troškove, čiju će visinu sud naknadno odrediti.
Incident se dogodio u hotelu „Ambasador“ u Nišu 2021. godine kada je između dva reditelja došlo do fizičkog sukoba.
Antonijevićevi advokati su tražili odštetu od ukupno 900 hiljada dinara novčane naknade, od toga 300 hiljada za pretrpljeni strah, 300 hiljada za nanete fizičke povrede i još 300 hiljada dinara za povredu ugleda i časti, ali je sutkinja prilikom izricanja presude uputila odbranu na parnični postupak na kojem će se posebno odlučivati o tome.
Na izricanju završnih reči prošle sedmice Bjelogrlićevi advokati su zatražili oslobađajuću presudu za tuču koja se dogodila tokom „Filmskih susreta“ u Nišu i još jednom ukazali da je dokaznim materijalom, u vidu snimaka sa nadzornih kamera hotela, manipulisano i da su snimci u koje je sud imao uvid montirani.
Vladan Milojević: Situacija je teška, imamo mnogo povreda
Trener FK Crvena zvezda Vladan Milojević se u najavi utakmice sa Spartakom u Superligi osvrnuo još jednom na gostovanje Monaku u Ligi šampiona.
Crveno-beli su u trećem kolu poraženi od predstavnika Francuske 5:1, a Milojević je izdvojio trenutak odluke.
– Drugi gol koji smo primili, način na koji se to desilo, to su detalji koji ne bi trebalo da se događaju. Da li je Monako ušao jače ili mi nismo kako treba? Neophodno je da budemo iskusniji, pametniji i “namazaniji”, ne možemo da primimo gol na takav način. Pre toga smo imali akciju, kao i igrača manje u polju, s obzirom na to da je Olanjinka bio van terena posle sumnjive situacije. Mislim da je to sve psihološki uticalo na ekipu – rekao je Milojević.
Osvrnuo se šef strućnog štaba Crvene zvezde i na činjenicu da u ovom trenutku ima mnogo povređenih igrača.
– Teška je situacija. Imamo mnogo teških povreda. Užasna je povreda Olajinke, želeo je da nastavi na poluvremenu posle gaženja, iako je imao otok na nozi. Taj otok je izvršio kompresiju na tetivu koja je pukla. Jako mi je teško i žao nam je, jer je Olajinka vrlo bitan za tim, prirastao nam je za srce, obožavamo ga i volimo. Najveći utisak utakmice mi je bio što ga nisam izveo ranije iz igre.
Duel u Subotici je na programu u subotu u 18 časova.
– Dosta igrača nedostaje. Nismo još odradili poslednji trening, pa ćemo nakon toga videti ko će biti spreman za utakmicu protiv Spartaka – zaključio je Milojević.
U Parizu u ponedeljak uveče dodela Zlatne lopte za najboljeg fudbalera
U Parizu će u ponedeljak uveče biti održana 68. ceremonija dodele nagrade Zlatna lopta za najboljeg fudbalera i fudbalerku 2024. godine, javio je danas radio Frans enter (France Inter).
Kanada smanjuje imigracione ciljeve, gleda da “zaustavi” rast stanovništva
Federalna vlada smanjuje imigracione ciljeve na nivoe koji će smanjiti rast stanovništva jer premijer Justin Trudeau priznaje da vlada nije postigla balans odmah nakon pandemije COVID-19.
Vlada je imala za cilj dovođenje 500.000 novih stalnih stanovnika i 2025. i 2026. godine.
Cilj sledeće godine je 395.000 novih stalnih stanovnika, a to će pasti na 380.000 2026. i 365.000 2027. godine.
“U burnim vremenima dok smo izlazili iz pandemije, između rešavanja potreba za radnom snagom i održavanja rasta stanovništva, nismo postigli baš pravu ravnotežu”, rekao je Trudeau u četvrtak ujutro.
“Sa planom koji danas objavljujemo, zajedno s prethodno najavljenim merama, činimo da naš imigracioni sistem bolje funkcioniše.”
Promena dolazi nakon značajnih kritika vladi zbog povećanja imigracije i uticaja snažnog rasta stanovništva na dostupnost i pristupačnost stanovanja.
Cilj je i da se u naredne tri godine smanji udeo privremenih stanovnika na pet posto stanovništva, sa 7,2 posto u julu.
Canadian Press je u januaru izvestio da interni dokumenti dobijeni putem zahteva za pristup informacijama pokazuju da su federalni javni službenici pre dve godine upozorili vladu da bi velika povećanja imigracije mogla uticati na dostupnost smeštaja i usluga.
Ali Trudeau je u četvrtak rekao da su preduzeća i provincije takođe deo razloga zašto je imigracijski sistem izmakao kontroli.
“Previše korporacija je odlučilo da zloupotrebi naše privremene mere, iskorištavajući strane radnike, dok odbijaju zaposliti Kanađane za poštenu platu, sve dok su pod nadzorom provincija”, rekao je Trudeau.
“Neki koledži i univerziteti dovode više međunarodnih studenata nego što zajednice mogu primiti, tretirajući ih kao potrošno sredstvo za punjenje vlastitih džepova. To je neprihvatljivo i treba se promeniti.”
SERBIANNEWS/CANADA
Prkosni Trudo kaže da ostaje lider Liberala nakon pobune poslaničke grupe
Kanadski premijer Džastin Trudo dobio je pismo koje je potpisalo 24 poslanika njegove Liberalne partije, u kojem se od njega traži da se jasno izjasni o tome da li će nastaviti da vodi stranku i u budućnosti.
Predstavnici liberala u parlamentu Kanade, tačnije njih 24, potpisali su pismo u kojem od Trudoa traže da se do 28. oktobra izjasni da li želi da bude lider stranke na sledećim izborima.
Ipak, vredi istaći da liberali imaju čak 153 poslanika u parlamentu, pa je teško govoriti o većini.
Obraćajući se novinarima na konferenciji za novinare o planu savezne vlade za suzbijanje imigracije , Trudo je rekao da ne ide nikuda, uprkos zahtevima nekih poslanika da napusti funkciju do 28. oktobra.
“Kao stranka, uvek smo imali rasprave o najboljem putu napred. Nastavićemo ih voditi sa mnom kao liderom”, rekao je Trudo.
Trudeau je došao na vlast u Kanadi u novembru 2015. godine i imao je uglavnom stabilnu vladavinu. Ipak, u poslednjem periodu je pod sve većim pritiskom da napusti funkciju. Pokušaj inače predvode konzervativci, odnosno njihov lider Pjer Poilievre, ali sada je sličan zahtev stigao i iz Trudoove stranke.
Naime, iza zatvorenih vrata održan je sastanak poslanika koji pripadaju liberalima, na kojem je trebalo da se razgovara o Trudoovom vođstvu. Međutim, nije došlo do rešenja za situaciju u kojoj se stranka nalazi.
Najsvjetlije stranice umjetničke muzike
O EMISIЈI
Najsvjetlije stranice umjetničke muzike
Najsvjetlije stranice umjetničke muzike – najpopularnija djela umjetničke muzike u izvođenju najboljih svjetskih orkestara i solista, na programu Radija RS, u emisiji koju uređuju Tatjana Savić i Igor Divljak.
U ciklusu emisija “Najsvjetlije stranice umjetničke muzike” slušaćete najbolja izvođenja poznatih djela iz bogatog stvaralačkog opusa slavnih svjetskih majstora.
Ukoliko je ova emisija vaš izbor, sasvim sigurno, svake večeri ugodne trenutke provodićete uz popularne kompozicije Volfganga Amadeusa Mocarta, Ludviga van Betovena, Јohana Sebastijana Baha, Petra Iljiča Čajkovskog, Јozefa Hajdna, Frederika Šopena i ostalih poznatih kompozitora.
Ako ste ljubitelji ovog muzičkog žanra, budite uz program Radija RS, svakog dana od 22 časa i 15 minuta.
Redakcija: Muzički program
Kontakt: igor.divljak@rtrs.tv
22:15 | četvrtak, 24. Oktobar
Emisija klasične muzike
U nastavku ciklusa najsvjetlije stranice umjetničke muzike, večeras poslušajte odabrane kompozicije iz opusa Ludviga Van Betovena, Đakoma Pučinija i Antonjina Dvoržaka. Ukoliko ste ljubitelji ovog muzičkog žanra ne propustite još jedno ugodno druženje sa umjetničkom muzikom, na programu smo u redovnom terminu od 22 časa i 15 minuta.
Toni Parsons u Beogradu: Ovdje imam najbolje čitaoce
Britanski pisac Toni Parsons izjavio je da je bio izazov napisati novi roman o detektivnu Maksu Vulfu “Ubistvo za prezauzete”, da priprema knjigu o svom uginulom psu Stenu i da mu je drago što je ponovo u Srbiji, gdje ima najbolje čitaoce na svijetu.
Toni Parsons (foto: TANJUG/ JADRANKA ILIĆ bg)
– Izazov je bio vratiti se serijalu, jer sam već napisao šest knjiga o Maksu Vulfu, a potom tri odvojena romana. Vratio sam se tom svijetu i pokušao da ga napravim opet uvjerljivim”, rekao je Parsons na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
Među inicijalnim kapislama za nastanak “Ubistva za prezauzete” bili su Parsonsova ćerka, koja je kupovala obroke za beskućnike sa njegovom bankovnom karticom, kao i smrt britanskog kriminalca Mikija Mekavoja, koji je bio uključen u veliku pljačku 1983. na aerodromu Hitrou i bio “jedini iz bande koji nije želio da sarađuje sa policijom i da oda nekog”.
Početkom godine, Parsons je objavio i psihološki triler “Ko je ona bila”, smješten u engleski Kornvol, koji pisac mnogo voli.
– To je zanimljiv dio svijeta. Lijep, najudaljeniji dio Engleske odakle god da krenete. To je radnički kraj, teško se zarađuje, ali ima prelijepe krajolike i plaže. Ima dosta pisaca koji su tu smjestili svoje romane i osjećam se kao dio lijepe tradicije – napomenuo je pisac.
Parsons je rekao da je lijepo vratiti se u Srbiju, gdje je prvi put bio kada je imao samo 20 godina.
– Sada imam 70 godina i to je tačno pola stoljeća, što mi ne izgleda moguće, ali jeste. Sjajno je vratiti se. Dolazim svake godine posljednje dvije decenije da promovišem knjige i podržim svog izdavača, a jedino nisam bio tokom pandemije – napomenuo je Parsons.
Prema njegovim riječima, u Beogradu se vide promjene, grad se stalno mijenja, kao i mi.
– Srećan sam što sam tu, među srpskim čitaocima i u ovom divnom gradu i sjajnoj zemlji. Ovdje srećem najbolje čitaoce na svijetu – rekao je Parsons.
Kao nekadašnji muzički novinar, koji je krajem sedamdesetih pisao za uticajni londonski nedjeljnik Enemi (NME), Parsons je upitan da li ga interesuje neki žanr iz današnje muzike, na šta je odgovorio da ga samo “uzbuđuje stara muzika”.
Na pitanje da napravi svoj izbor novih vinilnih izdanja, Parsons je priznao da je najmodernije čega je mogao da se sjeti bio album Dejvida Bovija “Let’s Dance” iz 1983. godine.
– Shvatio sam da je za mene 1985. godina nešto što je najdalje. To je za mene nova muzika – nasmejao se Parsons.
Na svom predstavljanju u okviru programa “Atlas opisan nebom” na Sajmu knjiga, Parsons je naveo da je roman “Ubistvo za prezauzete” bio u planu da se pojavi u avgustu, ali je osjetio da knjiga nije spremna, pa je njen izlazak u Velikoj Britaniji odložen za januar 2025. godine.
Pošto je srpski izdavač Laguna ipak odlučio da se roman pojavi ove jeseni, Parsons se sa tim složio, kao i njegov britanski izdavač Pingvin jer im se “dopala ideja da daju svjetsku premijeru Srbiji”.
Parsons se prisjetio i svoje prve posjete Srbiji prije 50 godina, rekavši da je prilikom putovanja kroz Јugoslaviju Beograd ostavio poseban utisak na njega, i da je osjetio “povezanost, kao ni sa jednim drugim gradom na svijetu”.
UN upozorile na porast temperature do tri stepena do kraja vijeka
Ujedinjene nacije upozorile su danas da će aktuelne klimatske politike rezultirati zagrijavanjem planete za više od tri stepena Celzijusa do kraja vijeka, iako je Pariskim sporazumom dogovoreno da se zagrijavanje ograniči na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period.
Suša (Foto: EPA-EFE/GUILLAUME HORCAJUELO)