Pandemija usamljenosti među mladima
Aleksandar Dimitrijević: Stičem utisak da sve više postajemo kukavice u socijalnim odnosima, a to vodi u još veću usamljenost. U Japanu je već raširena pojava onlajn venčanja između muškaraca i robota, a polovina Britanaca kaže da jedva čeka da i oni dobiju tu zakonsku mogućnost
Mada se usamljenost kao fenomen najčešće vezuje za pripadnike trećeg doba, rezultati najnovijih socijalno-psiholoških istraživanja govore o pandemiji usamljenosti među mladima. Iako su mladi u svakodnevnom fizičkom kontaktu sa vršnjacima u školi ili na fakultetu, imaju mnogo virtuelnih prijatelja na socijalnim mrežama i uglavnom žive u porodičnom domu, veliki broj njih oseća se izolovano i usamljeno. Niz socijalnih i psiholoških faktora doprinosi ovom osećaju – mladi su sve češće jedinci koji odrastaju bez braće i sestara i često se suočavaju sa velikim očekivanjima i pritiscima, kako od strane roditelja, tako i od strane društva.
Aleksandar Dimitrijević, psiholog i psihoanalitičar, koji je radio kao docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a potom profesionalnu karijeru nastavio u Nemačkoj kao profesor na međunarodnom Univerzitetu za psihoanalizu, podseća da je usamljenost istorijski relativno nova pojava, nepoznata ljudima kroz najveći deo naše istorije, pa se ta reč ne pominje čak ni u „Robinzonu Krusou”, gde je glavni lik nakon brodoloma godinama sam živeo na tropskom ostrvu.
„Mi smo evolutivno potpuno nepripremljeni na samoću – za razliku od životinjskih mladunaca, ljudska beba ne može sama da preživi ni par dana ako neko ne brine o njoj. Biti sam u prirodi pre nekoliko milenijuma značilo je da će čovek umreti od gladi ili hladnoće, odnosno postati plen divljih zveri. Pošto smo kao vrsta izuzetno krhki i nesamostalni, ljudi su se uvek kretali u grupama, a izdvajanje je bilo percipirano kao opasnost i tek sa izrazitom urbanizacijom u zapadnoj Evropi nastaju nuklearne porodice i rađa se veća otuđenost u socijalnim odnosima i usamljenost. Poređenja radi, u 18. veku svaka porodica imala je četrnaestoro dece, od kojih polovina nije preživela, ali je prosečno dete odrastalo sa šestoro ili sedmoro braće i sestara. Vek kasnije prosečna porodica ima od dvoje do četvoro dece, a u 20. veku ima jedno ili dvoje dece. Međutim, migracije stanovništva postaju intenzivnije, pa prosečan Amerikanac tokom života jedanaest puta menja adresu. Zamislite dete ili mladu osobu koja se seli sa kraja na kraj zemlje nekoliko puta i taman kada u jednom gradu stekne krug prijatelja i uđe u emotivnu vezu prinuđena je da ponovo pakuje kofere i seli se. U Berlinu je danas više od polovine samačkih domaćinstava, zbog čega glavni grad Nemačke često doživljavam kao veliku železničku stanicu kroz koju ljudi prolaze i gotovo niko ne pušta korene”, ističe naš sagovornik i podseća da su pored sve češćih preseljenja, preterana upotreba interneta i društvenih mreža, u kombinaciji sa lokdaunom i nametnutom socijalnom izolacijom tokom pandemije virusa korona, doveli do svojevrsne pandemije usamljenosti.
„Različita istraživanja potvrđuju visoku globalnu raširenost usamljenosti, a studija u kojoj je učestvovalo 55.000 ljudi pokazala je da se trećina njih često ili veoma često oseća usamljeno, a da su najjače pogođena grupa mladi, posebno mladi muškarci – čak više nego osobe starije od 75 godina, koje su bile na vrhu liste u svim starijim istraživanjima, zbog čega sve više država uvodi ograničenja u korišćenju društvenih mreža za maloletne osobe. Deca i mladi najviše eksperimentišu sa ’onlajn identitetima’, a onima koje muči visoka socijalna anksioznost to se čini kao idealno rešenje – dopireš do nekoga, a možeš da sprečiš da bilo ko dopre do tebe, što je prečica do hronične usamljenosti. Ogromna količina vremena koju svi provodimo gledajući u mobilne telefone dovodi do toga da su mladići u odnosima koji bi trebalo da budu romantični ili erotski potpuno izgubili inicijativu, a devojke zamenile razgovor uživo kucanjem poruka na vajber grupama sa drugaricama. Stičem utisak da sve više postajemo kukavice u socijalnim odnosima, a to vodi u još veću usamljenost. U Japanu je već raširena pojava onlajn venčanja između muškaraca i robota, a polovina Britanaca kaže da jedva čeka da i oni dobiju tu zakonsku mogućnost”, kaže ovaj psiholog.
Aleksandar Dimitrijević podseća da već dugo znamo za pogubno dejstvo hronične usamljenosti na mozak, srce i zdravlje u celini. Osobama bez socijalne podrške sporije zarastaju postoperativne rane, one češće dobijaju dijabetes ili srčani udar, životni vek im je kraći, a zadovoljstvo životom niže. Po svojim negativnim posledicama hronična usamljenost često se poredi sa pušenjem 15 cigareta dnevno, ali ona je zapravo još gora od toga, jer se ljudi nje stide i dodatno se izoluju. Još su veći negativni uticaji usamljenosti na mentalno zdravlje. Izolovanost, stid i hronična usamljenost, često od ranog detinjstva, vode tome da neko ne može svoj unutrašnji život da približi drugima, pa često završi u beznađu i mentalnom poremećaju.
„U 19. veku dolazi do hamletizacije kulture, a danski kraljević postaje model usamljene osobe koja čezne za tim da ga neko razume, ali ima doživljaj da ga niko ne razume. Danas mi čeznemo da nađemo osobu koja će za nas biti sve, a niko nema takvu širinu i dubinu da zadovolji sve naše psihološke potrebe. Zbog toga je veoma važno imati prijatelje, kolege, komšije i mentore, tj. širok krug ljudi od kojih ćemo dobiti različite stvari koje su važne za naše mentalno zdravlje i koji nas štite od usamljenosti”, zaključuje Aleksandar Dimitrijević.
Zimsko računanje vremena počinje noćas, časovnici se vraćaju sat unazad
Letnje računanje vremena završava se noćas u tri sata, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad i tada počinje zimsko računanje vremena.
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu, kada se vreme pomera jedan sat unapred.
Većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje, a tu praksu prvi put je uvela Nemačka 1916. u jeku Prvog svetskog rata kako bi se štedeo ugalj korišćen za osvetljavanje.
Njen primer sledile su i Velika Britanija, Rusija i SAD, a sezonsku promenu sata uvelo je više od 140 država.
Osnovna ideja bila je da se bolje iskoristi dnevna svetlost što je još 1784. godine zagovarao američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, koji je objavio esej u kojem je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.
Broj zemalja koje su menjale sat u međuvremenu značajno se smanjio između dva rata, a letnje računanje vremena ponovo je uvedeno nakon naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da se uštedi energija.
Letnje računanje vremena u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Iako od 1996. godine sve zemlje EU pomeraju sat dva puta godišnje, Evropska komisija je 2018. godine predložila ukidanje te prakse, a članice EU imale su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će ostati pri letnjem računanju vremena ili će se prebaciti na zimski režim.
Konačna odluka nije doneta jer je tada proglašena pandemija korona virusa, a izjašnjavanje o tom pitanju je odloženo.
Iako je bilo najava, ni u Srbiji još nije donet zakon o ukidanju sezonske promene računanja vremena.
Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a najpoznatiji primer zemlje je Rusija, koja se prostire kroz 11 vremenskih zona, a koja je 2014. godine odbacila letnje računanje vremena. Primer Rusije sledila je i Turska 2016. godine kada je ukinula pomeranje kazaljki i zadržala za stalno letnje računanje vremena, kako je saopšteno, prvenstveno zbog efikasnijeg iskorišćavanja dnevne svetlosti i energetskih ušteda.
Računanje vremena ne menja se ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Turskoj, Gruziji, Belorusiji, širom afričkog kontinenta.
Kao jedan od razloga za napuštanje letnjeg računanja vremena najčešće se navode naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, kao i istraživanja o povezanosti pomeranja časovnika i saobraćajnih nezgoda, prenosiTanjug.
Uočen šesti okean koji se polako pojavljuje u geološkom procesu u Africi
VAŠINGTON – Ako se geološki procesi kakvi se sada odvijaju nastave moglo bi doći do pojave šestog okeana na Zemlji, čime bi afričke zemlje kao što su Zambija i Uganda imale sopstvenu obalu, uprkos tome što trenutno nemaju izlaz na more.
Počelo je formiranje šestog okeana na Zemlji u geološkom fenomenu, iako će možda proći milioni godina pre nego što se taj proces završi, javio je američki časopis Geophysical research letters, preneo je Unilad, javlja Tanjug.
Poslednjih godina, istraživači su otkrili da se dva dela afričkog kopna razdvajaju, što je proces, ako se nastavi, koji bi doveo do toga da između njih počne da se pojavljuje novi okean.
Novi okean bi doveo do toga da afrički kontinent počinje da se deli na pola, a pukotina se nalazi na granicama afričke, arapske i somalijske tektonske ploče.
Morski geofizičar i profesor sa Univerziteta u Kaliforniji Ken Mekdonald je, govoreći o otkriću u celini, rekao da će „Adenski zaliv i Crveno more preplaviti region Afar i istočnoafričku dolinu rascepa i postati novi okean“.
„Taj deo istočne Afrike će postati sopstveni odvojeni mali kontinent“, rekao je Mekdonald.
Od Beograda do Niša brzom prugom za 100 minuta
Usvojena uredba o prostornom planu za železničku trasu imeđu ova dva grada. Vrednost radova – 2,75 milijardi evra
Usvajanjem uredbe o prostornom planu za prugu od Beograda do Niša omogućeno je da se nastavi sa svim procedurama za modernizaciju i izgradnju te nove, brze pruge duge 230 kilometara, a kojom će vozovi saobraćati brzinom od 200 kilometara na sat, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
On je za Tanjug naveo da je uredba kojom se utvrđuje prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd‒Niš, usvojena juče na sednici Vlade Srbije i dodao da će izgradnjom te pruge biti proširena mreža naših brzih pruga. Podsetio je da Srbija trenutno ima 76 kilometara brzih pruga, a da će 24. novembra biti pušteno u saobraćaj novih 108 km, tako da ćemo imati ukupno 184 kilometara brzih pruga.
„Sa 230 km pruge od Beograda do Niša, imaćemo više od 400 kilometara brzih pruga. To će omogućiti da svi gradovi koji se nalaze na trasi i blizu brze pruge, imaju potpuno nove mogućnosti za investiranje i život jer će imati brzu vezu i sa Beogradom i sa Nišom, što će omogućiti privredni razvoj ovog dela Srbije”, rekao je Vesić.
Istakao je da će se od Beograda do Niša, novim brzim vozom, stizati za tačno 100 minuta. „Za nas je veoma važno što je ovaj plan usvojen, jer ćemo sada moći da krenemo u izdavanje lokacijskih uslova i objavljivanje prvih tendera za pretkvalifikacije, nadzor i sve ostalo. Prvo idemo na deonice dva i tri, a onda ćemo to raditi i za deonicu jedan”, rekao je on. Poručio je da je resorno ministarstvo otvoreno za razgovore sa lokalnim zajednicama i grupama građana o tome kako ovaj projekat može da se poboljša, jer je, kako je naveo, tokom samih radova, uz saglasnost investitora, finansijera i projektanata, moguće raditi promene na samom projektu.
„Neophodno je bilo da projekat počne jer će biti veoma zahtevno izgraditi 230 km pruge bez zaustavljanja saobraćaja prilikom radova, kao što je bio slučaj tokom radova na pruzi između Novog Sada i Subotice, pošto bi tako izgubili sav kargo saobraćaj i ne bismo nikada više mogli da ga vratimo”, rekao je Vesić.
Naveo je da će radovi biti usaglašeni s time da će se istovremeno odvijati saobraćaj na postojećoj pruzi i da će se raditi u ’prozorima’, kao što se radi rekonstrukcija pruge između Niša i Dimitrovgrada.
„Potpuno smo otvoreni za dalje razgovore kako bismo svaki pojedinačni problem na trasi rešavali u skladu s planom i s tim šta je moguće učiniti kako bi pruga zadovoljila sve potrebe”, dodao je on. Istakao je da je projekat pruge rađen u skladu sa svim evropskim standardima zaštite životne sredine i zaštite samih građana u smislu zaštite od buke, smanjenja zagađenja i svega drugog što podrazumeva izgradnja moderne, brze pruge.
Prema njegovim rečima, vrednost radova na brzoj pruzi između Beograda i Niša iznosi 2,75 milijardi evra od čega je Evropska unija obezbedila 610 miliona iz svog granta, na čemu je posebno zahvalio, jer je to, kako je rekao, najveći grant koji je Srbija dobila.
Vesić je dodao da će 550 miliona evra biti obezbeđeno iz budžeta Srbije, dok će ostatak obezbediti partneri iz Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Najavio je da će se dalje nastaviti sa izgradnjom pruge i dodao da će već do februara sledeće godine biti gotovo 23 km pruge do Brestovca. „Čeka nas dodatnih 135 km brze pruge, koji bi trebalo da uradimo do granice sa Severnom Makedonijom i 50 km koji će uraditi naši prijatelji iz Severne Makedonije i tada će biti povezani Skoplje, Niš, Beograd, Novi Sad, Subotica, ali i Budimpešta, jer bi naši mađarski prijatelji do kraja sledeće godine trebalo da završe svojih 164 km pruge do Budimpešte”, rekao je Vesić.
Dodao je da Grčka trenutno radi projekat brze pruge između Soluna i granice sa Severnom Makedonijom i da ćemo, kada Skoplje bude povezano sa granicom sa Grčkom, imati brzu prugu od Budimpešte do Atine, dugu oko 1.520 km. „To za svaki grad koji će se naći na toj brzoj pruzi znači život i novi razvoj. Stanovnici tih gradova će tek tada shvatiti koliko će im život biti kvalitetniji jer će imati veće plate, više investicija i koliko će njihova mobilnost biti veća jer će moći da rade u jednom, a žive u drugom mestu. Tada će razumeti šta znači razvoj, a Srbija se našla baš u centru tog najvećeg evropskog, železničkog koridora”, zaključio je Vesić.
Ontario planira zabraniti međunarodnim studentima studije na medicinskim fakultetima od 2026
OSHAWA, Ont. –Ontario neće dozvoliti međunarodne studente na medicinskim fakultetima počevši od jeseni 2026. godine, a takođe će pokriti školarinu za više od 1.000 studenata koji se obavežu da će postati porodični lekar u Ontariju, rekao je u petak premijer Doug Ford.
Kroz predstojeće zakone, pokrajina ima za cilj da rezerviše najmanje 95 posto mesta u medicinskim školama za stanovnike Ontarija, a ostatak za studente iz drugih delova Kanade.
“Bilo je 18 posto učenika iz celog sveta koji su zauzimali mesta za našu decu, a onda oni nisu ostali ovde i vratili su se u svoju zemlju, i to jednostavno nije u redu”, rekao je Ford na konferenciji za novinare.
“Dakle, sada će biti 100 % Kanađani, 95 % iz Ontaria.”
Ministarka zdravlja Sylvia Jones ponovila je te komentare, rekavši da studenti iz Ontarija “trebaju biti na prvom mestu”.
„Daćemo prioritet stanovnicima Ontarija jer su to naši poreski obveznici koji plaćaju tim učenicima da idu u školu“, rekla je Džons.
Pokrajina takođe proširuje program “Uči i ostani” koji pokriva školarinu i druge obrazovne troškove kako bi uključio studente koji se obavezuju da će postati porodični lekari u Ontariju.
Očekuje se da će program grantova, koji takođe počinje 2026. godine, koštati 88 miliona dolara i biti proširen na 1.360 kvalifikovanih studenata studija. Pokrajina kaže da bi program trebao omogućiti da se još 1,36 miliona Ontarijanaca povežu sa primarnom zdravstvenom zaštitom.
Ontario College of Family Physicians kaže da 2,5 miliona ljudi nema porodičnog doktora.
Studija kanadskog instituta za zdravstvene informacije objavljena u četvrtak kaže da 12 % stanovnika Ontarija nema porodičnog doktora.
To je pitanje koje muči Fordovu vladu tokom godina, jer je broj stanovnika Ontarija bez primarne zdravstvene zaštite rastao tokom njegovog mandata.
Ove sedmice, pokrajina je imenovala bivšu federalnu liberalnu ministarku zdravlja Jane Philpott na novu ulogu s ciljem povezivanja svakog Ontarijanca sa primarnom zdravstvenom zaštitom u narednih pet godina.
“Ona će popraviti taj jaz”, rekao je Ford.
Pokrajina takođe proširuje svoj model zdravstvenih timova, prema kojem se pacijenti povezuju s klinikama u kojima imaju pristup apotekama, ali i medicinskim sestrama i drugim uslugama poput fizičke rehabilitacije i zaštite mentalnog zdravlja.
Pokrajina je saopštila da takođe razmatra program pripravnika za vizu koji obučava međunarodne studente koje sponzorišu strane vlade u nastojanju da dodatno zaštiti studente iz Ontarija.
Ford je obećao da će pomoći i sadašnjem broju studenata medicine, a nekoliko njih je stajalo iza njega u bolnici u Oshawa, Ont.
„Pokušavam da datiram ovo unazad godinu ili dve jer sam siguran da neki od vas imaju dugove na medicinskom fakultetu“, rekao je Ford.
SERBIANNEWS/CANADA
Ove kreditne kartice su proglašene najboljima u Kanadi
Ako ste znatiželjni da vidite kako se rangira vaša kartica, Money.ca je nedavno objavio svoju rang listu najboljih kreditnih kartica u Kanadi.
Platforma za finansijsko poređenje i vesti koristila je sistem rangiranja koji su kreirali stručnjaci iz industrije koji su upoređivali preko 125 kreditnih kartica sa preko 70 podataka kako bi odredili najbolje kartice u različitim kategorijama.
Rangiranje je ispitalo ključne faktore kao što su vrednost nagrada, pogodnosti putovanja, pogodnosti za životni stil i osiguranje različitih kreditnih kartica.
„Nagradne kreditne kartice daju Kanađanima podsticaje za plaćanje karticom, ali pravila zarade, kada možete iskoristiti i dodatne pogodnosti mogu biti zbunjujuće za navigaciju“, rekla je Romana King , viši urednik Money.ca.
“Ova složenost u vezi s nagradnim kreditnim karticama može učiniti izazovom za Kanađane da donose informirane odluke.”
Od zarađivanja bodova do povlastica za putovanja, korištenje pravih kreditnih kartica može napraviti veliku razliku. Ovdje je Money.ca potpuna rang lista najboljih kreditnih kartica u Kanadi.
Najbolja ukupna kreditna kartica
American Express
American Express Cobalt kartica zauzela je prvo mesto za najbolju ukupnu karticu. Money.ca je rekao da je rangiran “iznad proseka” za gotovo sve kategorije i da je prepoznat po svojoj svestranosti bodova.
Omogućava korisnicima da zarade pet puta više bodova na prihvatljivim restoranima i namirnicama, dodatnih tri puta više bodova na prihvatljivim pretplatama na streaming, dva puta više bodova na prihvatljivim deonicama vožnje, tranzitu i benzinu i jedan puta više bodova na svemu ostalom.
Ova kartica ima godišnju naknadu od 155,88 USD (12,99 USD mesečno) i 21,99 % godišnje pri kupovini.
Najbolja kreditna kartica za putovanja
Money.ca
Najbolja kreditna kartica za putovanja je CIBC Aeroplan Visa Infinite. Money.ca je prepoznao karticu kao glavnu pogodnost za Air Canada letače, omogućavajući im da maksimiziraju svoje bodove pri kupovini karatar kod ove avio kompanije. Takođe ima „velikodušan“ bonus dobrodošlice, koji korisnicima pruža 30.000 Aeroplan bodova u prvoj godini.
Što se tiče nagrada, vlasnici kartica zarađuju 1,5 Aeroplan bodova na prihvatljivom gorivu, punjenju električnih vozila, namirnicama i kupovini direktno preko Air Canada, uključujući i Air Canada Vacations.
Oni takođe dobijaju neke slatke pogodnosti za putovanja poput besplatne prve prijavljene torbe za dva putnika i dodatnog besplatnog noćenja za svaka tri hotelska noćenja koja se iskoriste uz Aeroplan.
Najbolja kreditna kartica za povracaj novca
Money.ca
Money.ca proglasio je CIBC Dividend Visa Infinite karticu najboljom karticom za povracaj novca. Ima visoku stopu zarade (4% povracaja gotovine) i omogućava korisnicima da zarade 2% gotovine nazad na svaku kvalifikovanu potrošnju. Ova kartica ima godišnju naknadu od $120 i APR kupovine od 20,99% (za nestanovnike Quebeca).
Najbolja kartica za niske stope i najbolja kartica za prenos stanja
Money.ca
MBNA True Line Mastercard zauzela je prvo mesto u ovoj kategoriji.
„Jednostavno ne možete nadmašiti ponudu transfera od 0% salda (čak i uz naknadu od 3%) jer vam daje celu godinu, 365 dana da platite taj saldo,” napominje Money.ca. Štaviše, ova kartica nema godišnju naknadu i 0% APR za 12 meseci na transfere.
Najbolja kreditna kartica za gorivo i namirnice
Money.ca
Uz visoke troškove života, korištenje kreditne kartice za prikupljanje bodova za svakodnevne troškove poput benzina i namirnica može biti od pomoći. Money.ca je proglasio BMO CashBack World Elite Mastercard najboljom karticom za ove troškove.
Dolazi sa unosnim stopama zarade, omogućavajući korisnicima da zarade 3% (maksimalno 500 USD) gotovine nazad na namirnice. Takođe dobijaju i do sedam centi po litri na Shell gorivo. Ova kartica ima godišnju naknadu od $120 i APR kupovine od 20,99%.
Najbolja studentska kreditna kartica
Money.ca
RBC ION+ Visa vazi za najbolju studentsku karticu. Money.ca ističe da je to odlična opcija za studente zbog svoje visoke zarade (3 boda za 1 dolar za kvalifikovane namirnice, restorane, dostavu hrane, benzin, javni prevoz, punjenje električnih vozila, streaming, digitalne igre i online pretplate). Takođe ima popust na gorivo od 3¢/L. Ova kartica ima godišnju naknadu od 48 USD.
Najbolji bonus dobrodošlice i nagradna kartica
Money.ca
Za one koji žele da se prijave za novu karticu, iskoristite bodove dobrodošlice, TD Aeroplan Visa Infinite Privilege. Money.ca napominje da bodovi za ovu karticu idu daleko. Korisnici mogu zaraditi do 2.900 dolara u vrednosti, uključujući do 80.000 Aeroplan bodova. Oni takođe zarađuju 2 boda za svaki dolar potrošen na prihvatljive kupovine izvršene direktno preko Air Canada i 1,5 poena za svaki dolar potrošen na prihvatljive kupovine benzina, namirnica, putovanja i restorana.
Takođe dolazi sa nekim korisnim pogodnostima: korisnici mogu dobiti rabat na naknadu za prijavu (do 100 USD) kada se učlane za NEXUS, besplatan pristup salonu Maple Leaf i šest poseta lounge salonima širom sveta jednom godišnje.
SERBIANNEWS/CANADA
Nemate plan za 2027. godinu? Uvek možete kupiti kartu za turistički let u svemir
Kineska startap kompanija “Deep Blue Aerospace” objavila je da počinje sa prodajom karata po ceni od 195 hiljada evra za turističke letove raketom koja će putnike odvesti u svemir 2027. godine.
Foto: Pixabay
Kako se navodi, putnici zainteresovani za turistički let u svemir moraće za to iskustvo da izdvoje 1,5 miliona juana, odnosno oko 195.400 evra.
Prve dve karte će biti puštene u prodaju u 12.00 časova, a kompanija obećava da će ih sledećeg meseca biti još više u ponudi.
U kineskoj startap kompaniji Deep Blue Aerospace kažu da je u pitanju suborbitalni let, što znači da će raketa ući u svemir, ali ne i u orbitu Zemlje.
“Rakete za višekratnu upotrebu su ključne za smanjenje visokih troškova lansiranja, a time i troškova za komercijalni svemirski turizam“, dodaje se.
Za turističke letove u svemir su zainteresovane i druge kineske kompanije, kao što je “CAS space” koja želi da organizuje komercijalne letove u vasionu do 2028. godine.
Koliko košta zimnica: Pregled jesenjih cena povrća na kvataškim pijacama širom Srbije
Prošle nedelje na pijacama u Srbiji bili su skuplji čeri paradajz i beli luk čija je cena dostizala i 500 dinara. Za razliku od njih jeftiniji su bili kelj, kornišoni, krastavac za salatu, krompir, zelena salata i zelje. Da li će se ovaj trend nastaviti i ovog vikenda, kada se već uveliko sprema zimnica, videćemo naredne nedelje.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, trend solidne ponude sezonskog i vansezonskog povrća na pijačnim tezgama je nastavljen.
Cena boranije je pala, kao i krastavaca kornišona koji se nabavljaju za zimnicu, ali je pala i cena crnog luka i spanaća.
Skuplji su bili kupus i paprika šilja, koji se takođe kupuju za zimnicu.
Na kvantaškim pijacama u gradovima širom Srbije je cena povrća bila sledeća:
Beograd
Na kvantašu u Beogradu boranija je koštala 230 dinara po kilogramu, brokoli 230, a karfiol 250.
Cena krastavca kornišona koštala je 120 dinara za kilogram, salatni krastavac je koštao 100 dinara po kili, a krompir 70 dinara.
Kupus je koštao 65 dinara po kilogramu, beli luk je dostizao čak 500 dinara po kilogramu, crni luk 40 i paprika babura 200.
Ostala paprika mogla se naći na pijaci za 180 dinara, paprika šilja takođe 180, paradajz 160, beli pasulj 380, patlidžan 80, praziluk 110, spanać 200, tikvice 90, zelena salata 83, dok je šargarepa bila 65 dinara po kilogramu.
Kraljevo
Na kvantašu u Kraljevu cena kornišona dostigla je 150 dinara po kilogramu, salatni krastavac 130, krompir 60, kupus 80, crni luk 50, paprika babura 230, paprika šilja 200, paradajz 180, beli pasulj 400, patlidžan 80, tikvice 120, a šargarepa 80 dinara za kilogram.
Niš
Cena karfiola na niškom kvantašu dostigla je 220 dinara za kilogram, krastavac kornišon 150, salatni krastavac 80, krompir 60, a cena kupusa bila je 25 dinara veća nego u Beogradu- 90 dinara za kilogram.
Cena belog luka dostigla je 500 dinara za ilogram i to je ujedno, pored Beograda najviša cena, crni luk je koštao 60 dinara za kilogram, ostala paprika 180, paradajz takođe 180, beli pasulj 360, praziluk 100, tikvice 120, zelena salata 60 i šargarepa 80 dinara za kilogram.
Leskovac
U Leskovcu boranija se mogla naći na kvantašu za 150 dinara, karfiol za 200, krastavac kornišon za 100, salatni krastavac za 50, a krompir za 40 dinara po kilogramu.
Kupus se u Leskovcu na kvantašu prodavao za 60 dinara po kilogramu, a beli luk za 100 dinara manje nego u Beogradu i Nišu- 400 dinara.
Cena crnog luka bila je 40 dinara po kilogramu, paprika babura 160, ostala paprika 150, paprika šilja 150, paradajz 160, beli pasulj 340, patlidžan 50, praziluk 100, spanać 150, tikvice 70, zelena salata 34, i šargarepa 60 dinara kilo.
Šabac
U Šapcu je can karfiola dostizala 280 dinara po kilogramu, salatni krastavac 130, krompir 60, kupus 80, beli luk 450, crni luk 50, paprika babura 160, ostala paprika 150, paradajz 180 i patlidžan 50 dinara po kilogramu.
Novi Sad
Boranija se u Novom Sadu mogao naći za 200 dinara po kilogramu, karfiol za 150, salatni krastavac za 70, krompir za 50, kupus za 60, dok je beli luk bio jeftiniji i mogao se naći za 300 dinara po kilogramu.
Cena crnog luka bila je 40 dinara za kilogram, paprika babura 120, paradajz 150, a patlidžan i tikvice mogle su se naći za 70 dinara po kilogramu.
Subotica
U Subotici karfiol je koštao 200 dinara po kilogramu, salatni krastavac 120, krompir 70, kupus 100, beli luk 350, crni luk 60, ostala paprika 150, paradajz 150, beli pasulj 500, tikvice 130, a šargarepa 70 dinara.
Sutra se gasi peta najstarija aviokompanija na svetu: Jugoslavija je bila prva međunarodna destinacija
